Порекло презимена, село Предворица (Шабац)

Порекло становништва села Предворица, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Предворица се дели на пет мала: Топузовића мала је сасвим издвојена на површи изнад леве стране потока Обршање близу џаде. С друге стране истог потока, на путу од месног одбора, са џаде, у Средњу или Живковића малу, јесте Тешића мала. Испод Тешића мале јесте Средња или Живковића мала на десној страни долинице. Ниже ове је Дојна мала, на површи од 125 m горњим делом, затим преко осетног прегиба, на површи од 105 m. Најзад на левој страни сеоске долинице зване Река, на рту између јаруге према Кујавици и долинице Корита је Бајевићамала. Средина села, сад Средња или Живковића мала, а раније Водица била у Бајевића мали. Сад је код школе, у средини села. Идући са површи Бајевића мале која лежи у нивоу 125 m прелази се преко усека долинице потока Корита и његове десне притоке, Обршања. Дно Корита под ливадама и баштама. Поред ливадске траве ту и барска трава ситодок шаша, шевара има само на Добрави.

Испод састава оба потока, код места званог Кудељаци, под самом Средњом или Живковића малом, на десној страни сеоске долинице, у усеку пута, откривени неогени слојеви. Супротно досад већма неогеним песковима, овде неогене жућкасте глине, врло трошне, с интеркалацијама модрих глина и лапоровите беличасте глине чији слој са повећаним садржајем калцијум карбоната конкрецијама скоро повезан у један кречњачки лапоровити слојић. У овој глиновито лапоровитој неогеној серији врло јасан поремећај: слојеви падају благо, али врло јасно ка југоистоку, око 10 — 15 степени. По свему то ће бити она иста скорЦја’ поремећена неогена етажа коју смо посматрали код Џомбе, само у виду пескова и шљунка, а код Пескане, на обали Баре код Заблаћа, у виду трошних слојева јаче поремећених пескова са трансгредирајућим хоризонталним млађим неогеним песковима. Фацијална неогена појава у Предворици сасвим је друкчија од поремећених неогених слојева Џомбе у Заблаћу тамо ближе прибрежним партијама басена на излазу делте, овде у дубоким деловима басена.

Рт с десне стране Добраве, испод Дојне мале предворичке, од чврстих стена, зеленкасте и више „беле” и зове се Стражијевац. Њиме стешњена долина Добраве као и код Заблаћа, Вукошића и Риђака. Бифуркација Добраве у два крака код Жабара леви крак зове се Црна Бара. Долина Добраве препречена је ртом Стражи- јевац који се од Дојне мале одваја испод језерске терасе од 105 m; седло је између неогене површи Дојне мале и отпорног рта од доњокретацејских кречњака; сам рт, од воденице Топузоваче преко још једног ниског седла, јесте преглодан. У Дојној мали, на 24. метру испод неогена, су исти модри кречњаци у бунару Ми- лосава Ђермановиђа. Стражијевац цела купа од модрог лапо- ровитог кречњака, који се паралелопипедно лучи, и ломи се увек у ћошкастим комадима. Отпорна главица, где Добрава кроз неоген, усекла епигенетску долину. Према Дојној мали снижено седло од самог неогена (жућкасте глине).

До овога рата вађен камен из мајдана на Стражијевцу (на три места вађен) за џаду.

Извори (Од Стражијевца): Цветојевац, Слатина, Калинац (некад се са њега служило цело село још од кад су Турци били) и Јарчиште Слатина. Калинац је под Дојном малом као и остали, сви један до другог; једино Јарчиште од Средње мале.

Испод Стражијевца је Топузовача воденица (подигли Стева и Ђока из Шапца). Била још једна воденица звана Мишаруша, одмах до ове; разваљена је.

Предворички долапи и на Добрави, и на Отоци.

Долапи: један долап на Кујавчици, која се зове овде Отока, то је Млаква (избијају Кујавичка врела испод Ђипа); а на Добрави 4 долапа (1 код Стражијевца, а 3 су у Лугу месту званом, навише); 3 долапа има и у Широком (Никола звани Бугарин, из Орида, Димитријевић из Бугарске досељен у Корман добио земљу, а ту долап у предворичком атару).

Између Бајевића и Средње мале, на рту између Обршања и Корита, је воћњак, на месту званом Јабуке, а ту су младе шљиве саднице. Преко Корита је Честа шума (црна шума: граница, цер, раст).

Сеоска преслава је Спасовдан.

Стари причали да су Предворицу Турци нападали из Кормана и Жабара и отуда често избегавали овамо Срби. Из Кормана је био родом Стражило, предводио Србе и упадао на Турке. Борбе биле око Добраве. На Ориду било турско гробље. Тамо, сниже цркве, извор, била Видена Бања. Предворица била положај за нападе на Турке.

У Грмљаку, ниже њиве Николе Мажибраде у Дојној мали, близу Добраве, била некада „варош”: има рушевина, цигле, крчага. Кад су минирали да ваде камен из Мајдана налазили старе паре носили у музеј у Шабац (онај чика Љуба у Шапцу тражио). То је према Ориду. Баба Николина (Мажибраде) причала, да је ту „чисто место” црква била зато се нису могла деца да одгаје. Зато срушили кућу са црквеног места и изместили је у истом плацу.

На месту званом Кућерине биле куће Тодоровића, сада званих Топузовића (има од тога порекла само једно женско чељаде, а било неколико кућа ту: Никола, Цвеја, Живко, Степан и др.). Напустили их кад им је земљу и кућни плац „предузео” неки Миловановић, трговац из Шапца „продато на добош због дуга на зелено”. Истерани у Топузовића малу. Слично и на Стражијевцу, биле куће Ђермановића. Одатле их истерају у Дојну малу Топузовићи, Ђока и Стева дедови Симе Топузовића услед презадужености због узимања зајма на зелено. Међутим, сами Топузовићи били одавде па су тако упропашћивали своје сељаке. То је све било око онога турског и бугарског рата, између 1876/78.

1885. Тада је још зеленашки капитал из Шапца почео да упро- пашћује село и сељака, чак и међу сељацима са очевине биших сељака онда насталих зеленаша-капиталиста.

У Предворици има 99 кућа и 511 становника (1948. године).

По фамилијама три су мале најстрије: Бајевића са Васиљевићима, Топузовићи и Дојна мала са Ђермановићима.

Фамилије. Топузовића мала:

Топузовићи I (13 к., Св. Лука). 11 к. овде и 2 к. у Дојној мали. Од једног стуба су сви. Милутин (67 год.) и брат Драгутин (68 год.) „намењују” оцу Панти и деди Милошу, а онда даље: „знаним и незнаним” намењују. Не знају даље претке, а Митар (62 год.) говорио да су од Ужица. Митровог оца Љубомира браћа од стричева, Стева и Ђока како се причало отишли у Шабац да служе, терали стоку за Пешту, радили и скупили једно по једно све док нису стекли свој џелеп да терају. Други причали да су убили неке Турке и стекли тако дукате.

Васиљевићи (1 к., Ђурђевдан). Радисављев деда био Митар даље не знају. Били пре Топузовића, најјачи „домаћини”, куповали имање.

Топузовићи II (1 к.} Лучиндан). Милоша убили Немци 1941. Он био ванбрачан, родила га девојка из рода Тодоровића – Топузовића, а очували га

Ризнићи (досељени из Драгојевца). Старо презиме тих било Стевановићи. Од Милоша је Јовиша, подофицир.

Филиповићи-Рибићи (1 к.,Ђурђевдан). Живорад кафеџија, био на џади у његовој кући Месни одбор држао хотел „Церић”, из Шеварица, 1925; пре тога био у Црвеној меани, па у Свилеуви. Тешића мала припада уз Топузовића малу која је с друге стране потока.

Тешићи I (3 к., Аврамије, по Митровдану трећи дан). Милутинов (69 год.) деда Никола преселио се из Мајура шабачког, пре око 100 година.

Стевановићи (1к, Аранђеловац). Из Кормана се преселили, пре око 100 година.

Тадићи (3 к., Никољдан очева слава, а по имању Јовањдан само „прислужива”). Нинков отац Радивој из Мрђеновца, пре око 70 година. Овде служио и ушао девојци у кућу, у Шариће.

Средња мала или Живковића мала:

Марићи (2 к., Часне Вериге зову се и Савине Вериге, а у ствари су Петрове Вериге). Из Прова, пре око 100 година (и сад има Марића у Прову).

Шарићи (5 к., Јовањдан). Из Босне су. Њихова кућа била на месту званом Кућерине.

Живковићи I (6 к., Ђурђевдан). И они из Босне пре више од 100 година, за време књаза Милша („ћиндија” и сад по турском рачунају време). Станисављев (50 год.) деда Живко из Скупљена, призетио се у Шариће, а Живков отац Мирчета он из Босне.

Тешићи II (1 к., Никољдан била главна слава, а Ђурђевдан по имању споредна слава). Лазар пре око 80 година ушао у кућу, у Милчиће-Брђанце ни за једне ни за друге не знају одакле су.

Симићи (13 к., Митровдан). 2 к. у Средњој, а 11 к. у Бајевића мали. Не зна се одакле су досељени. Мисли се да су из Босне.

Николић Стојадин (1 к., главна слава Алимпије, а на имање Јовањдан). Из Кормана ушао у кућу девојци, у Петра Бајевића. Има деветоро деце (6 синова), а урадио ове године 19 hа поред свог имања. Инвалид је.

Дојна мала:

Ћирковићи (4 к., Никољдан). Велимиров (54 год.) прадеда Милисав дошао из Срема, и довео сина Милована.

Ранисављевићи (1 к., Ђурђиц). Арсен је дошљак, дошао 1921. године сам из Свилеуве. Ушао девојци у кућу у Стефановиће II (Босанци). У Свилеуви и сад постоји око 9 кућа Ранисављевића.

Матићи (2 к., Ђурђевдан главна слава, очина, а на имање Часне Вериге). Петра Матића-Калабића (54 год.) дошао деда Петар из Босне, од Брчког, преко 80 година. Стара фамилија, тамо Калабићи.

Јокићи (1 к., Митровдан). Досељени, али не знају одакле. Мијаило, деда Драгомиров, из Средње мале прешао у Дојну малу, у Ћирковиће збратио се са Милованом Ћирковићем. Милован имао два сина који су били мали, па уз Мијаила, здружили се; Мијаило унео такође нешто имања.

Мажибрада Никола (1 к., Андријевдан, а пали свећу и на Ђурђевдан). Никола дошао из Далмације 1919, из Кистања (има их 25 купа тамо). Николин прандеда Илија био 24 године у шуми, у хајдуцима, због Турака.

Ђурђевићи (2 к., Митровдан). Староседеоци су. Били на Стражијевцу. И они старином из Босне.

Ђермановићи (4 к., Никољдан). Милисављев (44 год.) прадеда Иван дошао из Јадра. Прво населили Дојну малу; куће им биле на Стражијевцу, па их шабачки Топузовићи иселили (за главу шећера узели Топузовићи из Шапца цело имање звано данас Шећеровац у Корману, а и фамилију по томе прозвали узимали интерес на интерес). Топузовићи причали стари имали у Солуну свој магацин. Дошли кад су Турци тамо држали.

Бошковић Василије (1 к., Никољдан). Из Мрђеновца, 1927. године дошао на своје имање у Широком, па се овде населио.

Стефановићи (2 к., Никољдан). Из Босне се доселили њихови ђедови Лука, Станоје и Танасије три брата, а сад само Лукини унуци. Пре око 100 година. Један син Лукин у Лозници.

Бајевића мала:

Бајевићи (18 к., Јовањдан). 11 к. овде, 5 к. у Средњој мали 2к. У Дојној мали. Јованов (56год.) прадедаЂурађ он досељен из Црне Горе. Са њим дошао и његов брат Гојко, који чукундед Божов (25 год.)

Ђирковићи II (4 к., Митровдан). Можда су стари (?). Порекло непознато.

Живковићи II (5 к., Часне Вериге). И они су од старих. И њихова кућа била у месту Кућерине, у њиховом плацу.

Милчићи-Брђанци (2 к., Ђурђевдан). Из Јадра досељени браћа Ђурађ и Јован. Ђурађ дошао пре око 70 година.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 76-80), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Прњавор (Шабац)

Порекло становништва села Прњавор, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

Досељени у 18. веку

Из Црне Горе, досељени су: ВЕСЕЛИНОВИЋИ (Степањдан, 14-1 к); има их и у Рибарима.

ГВОЗДЕНОВИЋИ (Лучиндан, 12-5 к).

КАЛАБИЋИ (Ђурђевдан, 8 к), од Дробњака.

КАНДИЋИ (Никољдан, 7-2 к), ПЕРИЋИ (7-2 к), ЧАРКИЋИ (15-4 к), и од њих РИБИЋИ (11-2 к), један су род; по предању, доселила се браћа Канда, Пера, Чарке и Риба.

ЋИРКОВИЋИ (Никољдан, 11-2 к), старо име Николићи; од њих су ДИКОСАВИЋИ (3 к), ЈЕКИЋИ (11-2 к), и СТАНИЋИ (3 к): по предању, доселила се браћа Ћирке и Момчило, са снајама Јеком (Јекићи), Станијом (Сганићи), и Дикосавом (Дикосавићи); Јекин муж звао се Мијајло (садашњи Мијајловићи), Станијин – Теодосије (данашњи Теодосићи), а Дикосавин – Кардо.

САВИЋИ (Мала Госпојина, 3-1 к), од рода су Ројевића; досељени од Никшића, браћа Сава (Савићи), и Аћим (Аћимовићи и Илијашевићи, у Бадовинцима).

ГАРАБИЉЕВИЋИ (Јовањдан, 18-1 к), и од њих ТАНАСИЋИ (4 к); Гарабиљевића кажу да их има и у Руми (7 к), и да су с њима један род.

ВУЈЕВИЋИ (Аранђеловдан, 14-2 к), и од њих КРСМАНОВИЋИ (3 к) и ПРАЈЗОВИЋИ (5-1 к).

КРИЛОВИЋИ (Лучин дан, 30 к), из Херцег Новог; по предању, четворица браће побегну из завичај а због убиства Турчина, те један од њих остане у Сјеници, други оде у Румунију, трећи – у Срем, а четврти се насели у Прњавору.

МАРЈАНОВИЋИ (Никољдан, 3 к).

МИЛОШЕВИЋИ (Степањдан, 13 к), од рода су Петровића.

ПОПОВИЋИ (Јовањдан, 7 к); прво, били насељени у Клењу, име су добили по попу који је служио у цркви Лазарици стара црквина у градини Берића).

Из Херцеговине дошли су АЛАНОВИЋИ (Никољдан, 25 к); један су род са Алановићима, у Змињаку.

СРДАНОВИЋИ (Никољдан, 30 к); прво, били у Балатуну, у Семберији; име добили по Илији Срдану, буљугбаши мачванском; старо име не знају.“

Из Босне, прешли МИЛИНКОВИЋИ (Ђурђевдан, 50 к); од њих су Беговићи, у Дуваништу. БАБИЋИ (Ђурђевдан, 5 к), један су род са Бабићима у Црној Бари.

ВАСИЋИ (Степањдан, 5 к), и ЈАЊИЋИ (6 к), један су род.

МИЈАТОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-3 к).

КУЛЕЗИЋИ (Мрата 80-3 к), од рода Кулиза; досељени са планине Рудник у Србији; исти су са Кулезићима у Причиновићу.“

Досељени почетком 19. века- од Првог српског устанка до 1829. године

Из Црне Горе: МИЛУТИНОВИЋИ (Никољдан, 4-2 к), из Штитара, села на граници са Херцеговином; по предању, доселио се Гајо, са петорицом браће, три сестре, и родитељима; Од рода су Васарића, и један су род са Милутиновићима у Засавици и Дреновцу.

ПУШКАРЕВИЋИ (Ђурђевдан, 12-5 к), од рода Гавриловића.

Из Херцеговине су: АНИЧИЋИ (Јовањдан, 7-1 к), и од њих КЕВИЋИ (2-2 к).

РАКИЋИ (Никољдан, 1 к). РИСТИЋИ (Аранђеловдан, 12 к), старо име Шупетовићи.

Из Босне су: ЂУРЂЕВИЋИ II (никољдан, 2 к), звани Оџићи; један су род са Оџићима у Богатићу.

КРСТИЋИ (Никољдан, 3 к); прозвани по баби Крсти, која је погинула у Чешљевој бари; од њих су Крстићи У Змињаку, СОКОЉАНСКИ (Никољдан, 3 к), и од њих ЈЕШАНИЋИ (3 к), од рода су Кенића, из Соколца.

ТРИФКОВИЋ (Ев. Матеја, 11-1 к).

ТРНИНИЋИ (Никољ дан, 7 к); доселила се Трнина, са мужем Лазом, из Босанске Крајине; род су са Трнинићима у Узвећу.

Из Јадра су САМУРОВИЋИ (Јовањдан, 15-3 к), од Максимовића, из Грнчаре. Старином су досељени у Јадар из Херцеговине. Прво су били у селу Доња Радуша (ужичка Црна Гора).

Из Поцерине су СТЕФАНОВИЋИ (Никољдан, 3-1 к), звани Масаловићи; доселио се Стеван, из Добрића; уљез у Зељиће (замрли).

Из Рађевине су ТУФЕГЏИЋИ (Ђурђиц, 5 к), из села Ликодре, и ЂУРЂЕВИЋИ 1 (Јовањдан, 4 к), из Церове.

Не знају порекло МАЈСТОРОВИЋИ (Јовањдан, 1-2 к), МАКСИМОВИЋИ, звани Пртљаговићи (Никољдан, 2 к), и ПЕЈИЋИ, звани Шуште ровићи (Ђурђевдан, 5-1 к).

Досељени између 1829. и 1863. године

БАЋАНОВИЋИ (Мрата, 2 к): дошао Живан, из Причиновића, на ујчевину у Милошевиће. ЖИВКОВИЋИ (Митровдан, 5-1 к), из Херцеговине.

ИВАНИЋИ 1, звани Беговићи (Срђевдан, 5- 1 к), из Босне.

ИВАНИЋИ II (Лучиндан, 4-1 к), старо име Јелићи;“ мисле да су дошли од Ивањице (због презимена).

ЈОВАНОВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 4-2 к), из Цикота, у Јадру.

ЈОЦИЋИ (Ђурђевдан, 7-5 к), из Поцерине; старином су из Херцеговине; један су род са Јоцићима у Бадовинцима.

КАТИЋИ (Ђурђевдан, 10-2 к), не знају порекло.

КОМЕСАРОВИЋИ, звани Кундићи (Никољдан, 3 к), из Црне Горе, ЛАЗИЋИ, звани Кукаловићи (Ђурђевдан, 4-1 к), дошли од глушачких Лазића, досељених из Црне Горе.

ЛИКОДРИЋИ 1 (Ђурђевдан, 2 к), из Ликодре, у Рађевини.

ПОПАДИЋИ (Никољдан, 1-2 к), не знају порекло.

ПЕТРОВИЋИ (Јовањдан, 3-1 к), из Борање (зову их Борањци), у Рађевини.

ТРИШИЋИ, звани Тицановићи (Аранђеловдан, 3 к), из Босне. КРСМАНИЋИ(Аранђеловдан, 7-4 К), од Ђаламића, у Клењу.

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

БОГУНОВИЋИ (Св. Сава, 3 к), не знају порекло.

ВАСКОВИЋИ (Аранђеловдан, 1 к), потичу од неког Васка, досељеног из Црне Горе. ДИКАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-2 к), од Марића из Милине, у Јадру.

ЛИКОДРИЋИ II звани Кундићи (Аврамије, 2 к), од Чајића из Ликодре, у Рађевини.

МАТИЋИ (Никољдан, 2-3 к); доселио се Јован Црвендлакић из Новог Села (Јадар) посинио га неки Мата, и по њему узео презиме.

ПЕЈЧИНОВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к); доселио се Јеврем, са породицом, из Горњег Милановца.

ПЕТРИЧИЋИ (Јовањдан, 6-1 к) дошао Милан, из Крбавице, у Лици, 1880 године.

ЋОСИЋИ (Илиндан, 3-3 к); доселио се Живко, ковач, из Новог Села (Јадар).

ЦВЕЈИЋИ (Никољдан, 2-4 к), од Миливојевића из Остружња, у Подгорини; старином су из Црне Горе.

СЕВИЋИ (Зл. Јован, 12 к), из Црне Баре, од Севића.

ТОМИЋИ (Аранђеловдан, 1 к), дошао Петар, из Црне Горе, служио код Папића (замрли), и наследио њихову имовину.

КОНДИЋИ, звани Тодоровићи (Никољдан, 3-3 к), од петловачких Кондића.

Из Бачке су досељени, 1880. године, ЈОВАНОВИЋИ II (Никољдан, 5 к); дошао Јован, са породицом, из Обровца (код Бачке Тополе).

МАЛЕТИЋИ (Јовањдан, 5-1 к), из Бачке Паланке.

ТРИФУНОВИЋИ (Никољдан, 1-1 к), из Дарде.

Јован АРНАУТОВИЋ (1-1 к), из Бадовинаца.

Милутин БОГДАНОВИЋ (2 к), из Лешнице.

Митар КОКАНОВИЋ, из Клења; дошао на ујчевину у Катиће.

Досељени између два светска рата

Живан Берић (1 к), из Богатића, уљез у Милинковиће.

Јеремије ВЕРМЕЗОВИЋ (1 к), трговац, из Трипкова (код Чајетине).

Момчило ГЛИГОРИЋ (2 к), из Јошева, у Јадру; уљез у Кроманиће.

Младен ЗОРБИЋ (1-1 к), бојаџија, из Клења.

МОРАВЧЕВИЋИ (3 к); доселила се браћа Живослав и Владан, из Змињака.

ТАНАЦКОВИЋИ (Часне вериге, 2 к), из Петковице; дошли тетки на имање, у Мијатовиће.

Миливоје ФИЛИПОВИЋ (Степањдан, 1 к), из Брњца, у Јадру.

ИЗВОР: macva.awardspace.com