Порекло презимена, село Звезд (Владимирци)




ЗНАЕТЕ ЛИ ВЫ?

Порекло презимена, село Звезд (Владимирци)



Порекло становништва села Звезд, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село лежи на темену заравњене косе која се од београдске језерске фазе од 160 m пење и до 175 m. Од врха заравни на све стране су потоци, чија изворишта се звездасто разилазе од Звезда као ”звезда”. Село и лежи на самој тој звездасто дисецираној заравни.

У селу су мале: Топола, са јужне и југоисточне стране, до потока Лађеника; до Тополе са треће стране је Шуманци мала, а до ове Ајдарића мала. А преко потока Лађеника, до џаде, је Лађеник мала. Циганска мала је десно од пута идући Звезду од Прова.

Од 170 и 160 m висине платформа села Звезда, идући кроз малу Тополу, на горњем току Дубочке реке, овде зване Лађеник – поступно неприметно силази на 150 m. Тополска мала на темену неогене површи и испод ње урезане флувијалне терасе; последње куће Тополе баш на заравни флувијалне терасе, овде у апсолутној висини 145 m. С друге стране сеоског дола, на истој флувијалној тераси, главни делови мала, Ајдарића, и преко рта, Шуманаца. Село Звезд на левој страни главне долине, у бочној долини – на флувијалним терасама и на површи. У долини усеченој испод нивоа површи од 150 до 170 m, од косе којом води београдски друм, веома изразити флувијални прегиб, а под њиме тераса на којој мала Лађеник, а онда дубочки долински усек, до дна доље. Потпуно јасно да у долиници Дубочке реке имамо флувијални рељеф који одговара нормалним језерским фазама. Испод плат- форме од 150 -170 m идући ка Дебрцу, преко мале Тополе и преко мале Лађеник, констатују се три флувијалне терасе: прва у нивоу 145 т а.в., а друга у нивоу 125 т а.в. и трећа у нивоу 115 – 116 m, док на дну долине 100 т а.в. На првој и другој тераси мала Лађеник, на трећој – лађеничке баште. На дну усека, који изгледа као уклопљена долина, покривени зелени и жути језерски седименти, са појавама клижења. Прва речна одговара језерској тераси од 125 m, друга речна одговара језерској од 100 т (оридској), а трећа оној речној, наСави, изнад алувијалне равни, као на Камичку. У Равницама Горњим, још увек и на тераси од 125 т, а поготову на тераси од 100 т, површинска земља црница, богата хумусом. Међутим, на највишој заравни неогене платформе – плоче, више беличаста и жућкаста иловача. Спирање сноси низа стране са виших делова површи на заравни површинску хумусну земљу која се на терасама од 100 и 125 m таложи. Код Одбора и школе, уврх села Звезда, допире крајњи изворни крак Брековца; у том краку изворном, на 600 m од пуга, извор, ”жива вода”, звана Водица, на бунар, запуштен, још из турског времена. Била јака вода која је стално текла, сад сасвим слаба (кажу да су сланином засипали жицу, да не потопи). Текла је и у сушно доба летње, сад не толико. Онда биле шуме, све покривале. Био једини прави извор. Бунари у селу до 22 m дубоки на површи, у долинама и по 10 m свега. У звезданској Циганској мали су два бунара (20 и 22 m дубине).

Границе атара: према Прову, до циганских кућа провских, Миљкаш (провачко место), Точак (провачко место- био бунар на точак), Брековац; према Трбушцу, Црвена меана (сад кафана); према Скупљену, до џаде; према Јаловику – преко џаде; према Буковици, Амбарине; према Дебрцу, Мравињски поток, Чергине.

Гробље сеоско је уврх села на Вровине (175 m), без трага од цркве, а била капела у самом гробљу, од ”шепери”. Тамо била пирамида крај пута. Има пуно старих гробова – не зна се ни од кога су ни како; они што су писани гробови, јесу од неке три руке (три начина израде споменика). У Гајића авлији, у Шуманској мали, 3-5 белега.

Стара средина села, звана ”Порта”, у Шуманској мали. Ту велика стара липа, у њој запис (крст); ту о ”заветини” села чине ”молитву” – на Спасовдан; осим тога на Вартоломија су ”масла”, такође читана молитва- ту поп ”читао свештало масло” (од свих производа доносили да их поп освети). Милутин Гајић (71 год.) памти кад је у селу било свега 17 кућа, а сад је близу 200 кућа. У то време, пре више од 60 година, било све око села под шумом.

Никола Ајдарић (69 год.) памти да су стари причали да на имању Ајдарића седели Турци. Турци седели на Вису, спротив џаде, с ове стране, а има турска бобија – турско селиште – преко џаде. Ти Турци били Ајдар бега, седели на месту данас званом Бобије. Било 20 – 30 кућа. Куће биле од набоја – сува земља набијена маљем између дасака, кров од сламе или дасака. Прва црепина која је дошла овамо – то је донео Николе Ајдарића деда- Никола, на лађи из Панчева – кобиле ишле бајиром и вукле. Кад су Турци одбегли – онда пропале. Нема трагова од турског гробља. После су преко Бобије, гомиле, израсли дебели храстови. Кад су Турци избегли за време устанка, онда Мијаило, прадеда Николин, заузео турско имање овде, а Скупљенци с оне стране џаде, око оне Бобије. Зато она у скупљенском атару.

За време Турака правили колибе по јаругама скривене, па кад су Турци протерани, онда почели горе на брду да шоре. Кроз село стрмим београдским друмом ишли Турци, звонили прапорци на коњима са кићанкама. Срби, чим би чули да иду Турци, бежали би из колиба. Да их Турци не би открили, децу остављали. Турци би чули дечји плач, звали укућане, али се ови скривени по луговима око кућа и јаруга, нису смели јављати. Једном кад су се вратили у колибу укућани Николиног прадеде Мијаила Ајдарића, у кући на огњишту нашли само ”шупрет”, пухор од детета и колевке. То су Турци, не нашавши укућане, бацили дете у ватру, поклопили колевку над огњиште да изгори са дететом. То се прича као најгоре зверство Турака.

Код Црвене меане је место звано „Пресеке”; ту стари дочеки- вали турске харачлије по заседи. ”То претекну Турци овде, то их дочекивали на мали Дубоко, па тамо убијали”. Павле Ајдарић слушао од мајке како је Турке пресретао Звездан војвода на Пресеке; по њему село добило назив Звезд.

Пре данашње џаде, главни пут од Шапца до Београда ишао кроз Звезд: данашњи пут на циганске куће до провских Цигана, па онда право косом на малу Дубоко. Овамо била меана Милана Смиљковића, од прућа. Ту Турци ноћивали. Тако исто Црвена меана била уплетена прућем, а олепљена црвеном земљом – зато се зове Црвена меана. Она у скупљенском атару. Милан Нешић слушао од мајке Јоване о ”татарима” – турским писмоношама, како су сваког кога би срели на путу – шибали камџијом. Одседали код Смиљковића меане, на Дубоком.

Милутин Гајић (71 год.) запамтио кад су Цигани из Мале били у Драгојевцу – до Симића драгојевачких – у земуницама, у пустињи, на месту Брековцу, према Пејином потоку. Отуда пре- шли на данашње место пре око 70 година.

У најстарије време куће биле од набоја. Овде, ко је сирома- прави кућу од ”чатме”, тј. нема цигле, или од ”черпића”. Брвнаре правили такође у најстарије време – дашчаре, шиндраре, док је било шуме. Последњи амбари прављени од брвана до пре 20 година. Сад се зидају од цигала.

Кад је у селу ”мајина” – тишина, виде увече осветљење са гробља у Београду и чују млин у Дебрцу. У старо време звали ”Биоград”.

Звезд је село са 190 кућа и 1083 становника (са учитељем).

Колико сад цело село са близу 200 кућа има грла говеда, толико пре 60 – 70 година имале свега две задруге – по 150 грла говеда. Имали су Звеждани земљу и у Орлачи и у Ади на Камичку.

У Звезду неколико занатских радњи: један машин-шлосер, 1 ковач, 1 колар (од Исаиловића), 2 тишлера (од Новаковића). Млин код Црвене меане на звежданском атару – био Душана Петровића – сад државни. Моторни млин од пре 20 година.

Најстарија фамилија у селу била:

Пантелићи- Џанићи (Никољдан). Замрли пре 50 година. Има их у Белотићу посавотамнавском. Одсељен Живојин пре 50 година.

Иза Џанића су:

Старчевићи (11 к., Алимпије). У Тополи. Прича се: били старац и баба; родило им се у седамдесетој години дете. Наишли Турци брдари из Босне – носили брда, продавали их. Дете врискало, а родитељи се стидели да дете подоји баба. По томе Старчевићи. То било још пре Карађорђевог устанка.

Нешићи (3 к., Св. Димитрије). У мали Топола. Миланов (66 год.) чукундед Неша – из Азање дошао кад била бежанија од Турака. Нешиног сина Матију Турци на Малом Дубоком ухватили као ајдука и живог га огулили.

Арсеновићи (2 к., Никољдан). У Тополи. Они један род са Нешићима и Филиповићима.

Филиповићи (6 к., Алимпије). У Тополи. Вилип се оженио из Предворице, па ”по женином роду” славу Алимпија узели. Жена рекла да неће да слави Митровдан, већ своју славу. Недељко, Арсен и Вилип три брата рођена. Први избегао Вилип из Азање, убио Турчина, побегао и населио се туде. За њим добегао Арсен- такође у турско време- ”и он учинио грешку”. И Арсенова жена кад јој муж умро, узела славу свога рода – такође из Предворице. Најпосле Недељко дошао из Азање да помогне породицу своје умрле браће. Како његове снаје нису хтеле да славе Митровдан – славу тога рода – Недељко се пред Митровдан издвојио у кошару, прославио Митровдан у кошари и следеће године направио кућу и оженио се.

Николићи-Мутаповићи (Никољдан). Била породица у Тополи па замрли овде, а једна кућа прешла у Београд, пре 20 година.

Лазаревићи (1 к., Јовањдан). Досељени одавно, пре 100 година. У мали Топола. Дошао неки Рафаило, а унук његов Драгутин био поп у Дебрцу 50 година.

Бањић Михаило (1 к., Митровдан). У Тополи. Из Кормана дошао жени у кућу, у Нешиће – пре 40 година.

Гајићи (12 к., Алимпије). У Ајдарића мали. (1 к. у Миокусу, Мирко Гајић, тамо у Самарџићима од пре 40 година; 1 к. у Белотићу посавском, пре 30 година). Дошли од Јадра из неких гајева – шума била. Милутинов (71 год.) прадеда Јанко дошао. Он један од првих, после њега Шуманци.

Исаиловићи (20 к., Алимпије). У Тополи 13 к., у Ајдарића мали 7 к. Драгојлов (38 год.) прадеда Павле дошао из Јадра.

Лукићи (3 к., Ћурђиц). У Ајдарића мали. Марков (67 год.) прадеда Милан дошао. Не знају порекло – из неких Лука дошли.

Миловановић Јован (1 к.). Ајдарића мала. Довела га мати пре 60 година у Лукиће, из Дебрца.

Ивановићи (4 к., Ђурђиц). У Ајдарића мали. Иван дошао из Осечине ваљевске са братом Лазаром. Још држе кумство у Осечини. Ти њихови кумови чекају док се роди 2-3 деце и још која свадба, па зову ове – неће да промене кумство.

Лазаревићи (2 к., Алимпије). У Ајдарића мали. Род са предњима, Лазар дошао, брат Иванов, из Осечине ваљевске.

Ајдарићи (9 к., Никољдан). Ајдарића мала. Најстарији род. Николин (69 год.) прадеда Мијаило, чукундеда Станоје. Мијаило заузео турско имање Ајдар-бега кад су Турци избегли за време устанка.

Обрадовићи (3 к., Никољдан). Мала Шуманци. Радојичин (73 год.) прамдеда Обрад доселио се из Крнића- после истеривања Турака. Пре истеривањаТурака 4-5 кућа било свега, после се све доселило.

Шуманци су досељени, биле три фамилије по једна кућа. Сви се зову Шуманци – из Шумадије – а нису никакав род.

Шуманци I (12 к., Алимпије).

Шуманци II (10 к., Алимпије).

Шуманци III (6 к., Алимпије). Њихови преци само се доселили заједно из Шумадије, па зато се ”позивају” Шуманци. Дошли за време Николе Ајдарића (69 год.) деде Николе – образовали Шуманску малу. У њиховој мали, на граници Ајдарића мале је ”Порта” (било заграђено око липе – старог словенског храма).

Васићи ( 2 к., Никољдан). У Шуманској мали. Дошли заједно са Џанићима, пре Шуманаца и први после Ајдарића.

Петровићи (Куркелићи) (7 к., Степањдан). Ђорђев (69 год.) деда назван Куркел – имао шест синова и говорио: ”Море, скуркели како било, само да се оре”. На земљану тестију ударали обруч. Дошао из Корените, из Јадра, и населио се у Тополу, одмах до Шуманаца, само преко јаруге. Направио колебу. Шуманци му казали: ”Не мо’ш ту да будеш. Иди даље” – и протерају га у Тополу. Он направио колебу, они га и одатле крену. И он онда одсели у шуму, у тзв. Радивојеву обалу, јаругу ближе дебрчкој страни. Кад је тамо направио колебу, почео да крчи шуму и да прави јапију за кућу. А ови Шуманци били јаки (ко био јачи, тај и старији), па преко ноћи дођу па му испресецају јапију да не може да сагради кућу. У томе му се нашао шести син. Онда тај Куркел казао жени: ”Шта ћемо да радимо, не можемо никако. Ајде да окумимо Шуманце”. (То су ови Васини и Станимирови и Новакови Шуманци!). Дође Куркел Шуманцу рано на капију: ”Еј, куме! Еј, куме!” – Кад изиђе Шуманац. ”Које добро?” – Еј, куме, нашао ми се шести син, хоћеш ли да га крстиш? Хоћеш да будеш кум?” Овај пристао. Онда су пили ракију за кумство… Онда Шуманац рекао: ”Куме, не можеш бити ни туде. Да се селиш у Липе.” То место било све под липама. И сад је ту једна кућа Куркелића-Петровића; оне друге се иселиле. То је место брег – сурдулина и осулина. И ту на брегу, у Липама, Петровић Куркел саградио кућу, поравњао место и оградио велико имање. Тамо, у том великом месту била 1 к. Новаковића, па их Куркелићи кренули у Ајдарића малу – а добили њиву код данашње Циганске мале. Били су и

Ристивојевићи (и данас 3 к.). – Дођоше дивљи, истераше питоме. – Куркелићи и данас су курјаци. И Илићи-Куркелићи су у Лађенику, до џаде.

Новаковићи (3 к., Аранђеловдан). Из Лађеника у Ајдарића малу. Протерали их Куркелићи – вратили се. Не зна се одакле се доселили у Лађеник.

Ристивојевићи (4 к., Аранђеловдан). У Лађенику, до Куркелића. Не знају порекло.

Илићи (2 к., Ђурђевдан). У Лађенику су. Не знају порекло.

Радовановићи (5 к., Аранђеловдан). У Лађенику. Њихов стари је дошао девојци у кућу, за њим дошао и брат. Остали су Радовановићи у Прову, славе Ђурђиц. Ови најпре славили мало Ђурђиц, после узели славу од тога имања – Аранђеловдан.

То је слава куће Божића, која је тада изумрла, сад се зове кућа Радовановића. Доселио Радовановић и оснажио их. Порекло тих Божића не знају. – Јосиповићи (2 к.). У Шуманској мали. Дошли из Босне, пре 70 година. Учинили тамо неко дело, убили Турчина, и побегли. Дошла два брата, један жењен, други момак. Фамилију имају и сад у Босни-зову се Николићи. Њихово село одмах преко Дрине, ближе Бајиној Башти. Долази њихова фамилија овамо – мајстори зидари. – Недељковићи- (11 к., Никољдан). У Ајдарића мали. Исти род као

Ајдарићи: по Недељку, брату Мијаиловом, презивају се Недељковићи – иначе Ајдарићи су. Драгић, стриц Николе Ајдарића (69 год.), пре 50 година био у Војсци на презиву. Прозвали га Драгић Мијаиловић, а он се није одазвао на то име већ казао да је Ајдарић. И тако узели то име које је већ познато по Ајдар-бегу, напред приказаном. Дакле, Станоје имао два сина: Мијаила и Недељка; они се презивали Станојевићи. После поделе Недељка од Мијаила, кад Недељко умро, његова жена са ситном децом поново се вратила у задругу Мијаилову. Тек кад су деца одрасла, опет се поделили.

Павловићи (5 к., Никољдан). У Ајдарића мали. Њихови дедови се доселили из Крнула, уљези у кућу, пре 60 – 70 година.

Араповићи су у мушкој лози изумрли. Неко од тих Араповића био црн као Арапин.

Николићи (7 к., Јовањдан). У Шуманској мали. Пре 30 година била једна кућа од 4 брата. И они су однекуда доселили- прамдед њихов Матија дошао; жена му била ”скора Бошњакуша”, а он можда од Јадра.

Арсеновићи Павле и Лука (1 к., Јовањдан). Машинбравар на џади, код Црвене механе, а овде се рачуна. Павлов отац Живојин дошао из Мрђеновца пре 30 година жени у кућу, у Гајиће, па их ови истерали. После отишао некој баби у кућу, а кад је сахранили, наследили 1 hа земље, продали га и отворили занатску радњу на друму.

Кекић Радован (1 к., Ђурђиц). Шуманска мала. Довела га мати пре 50 година. Гробар је.

Гајић Милош (1 к., Ђурђиц, женина слава, а на стару славу, ”Јована” пали само свећу). Ајдарића мала. Из Јаловика, пре 10 година на женино имање дошао.

Вонић Мија (1 к., Никољдан). Радник млинар, пре 2 године из Дебрца дошао, а родом је из Босне.

Бељић Станисав (1 к., Јовањдан). Ковач, из Прова дошао пре 15 година, овде купио мало земље и оженио се. – Циганска мала. Сви Цигани ”звежђански” у мали (као и провачки, преко пута) говоре румунски – (влашки), осим Јевремовића, котлара у Звезду, који говоре цигански. Они који су земљорадници имају по 20 – 30 ари земље, највише 2 hа (Станоје Тодоровић); живе од агатлука, свуда иду на рад, до Београда. Лети највише у пољураде, ујесен мало свирају.

Тодоровићи (12 к., Св. Аранђел). 10 кућа у Мали, две су куће пре Мале. Слава од старина. Драгићев (38 год.) прадеда Тодор већ овде, пре ”100” година дошли, раније били у Драгојевцу. Земљорадници, а музиканти узгред.

Митровићи (3 к., Никољдан). И они из Драгојевца, из Брековца, пре 100 година на драгојевачку страну. Земљорадници – музиканти.

Бимбашићи (2 к., Аранђеловдан). Исто порекло из Драгојевца. Земљорадници – музиканти.

Станковићи (2 к., Јовањдан). Они су из Дреновца мачванског, од пре 60 година. Земљорадници – музиканти.

Димитријевићи (3., Петковача – Параскева). Из Дуваништа 2 куће, Паја и Милутин директно овамо пре 80 година, а Иван (1 к.) из Петковице – донела га мајка пре 60 година – друга фамилија.

Јовановић Радојица (1 к., Аранђеловдан). Пре 15 година дошао жени на имање, из провске Циганске мале, од Јовановића IV.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања;из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна ),приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Јазовник (Владимирци)

Порекло становништва села Јазовник, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село дели река Јазовица на два краја: „Овај крај” то је заселак Шеварице, а „онај крај” има три мале: Липовицу, Пањеви и Зечку малу. Река Јазовица потиче од Гомилице, тамо где су Цигани насељени. Тамо је и „студенац”, непрочишћен, „питољина”. У Јазовнику има два мајдана, оба у Липовици; један се зове Стена; Лазаревићи (Вава и Дика) први имали мајдан звани Вавићевац, Вавин мајдан (а пре њих „Гоге” вадили камен за оридску цркву). Каменорезачким занатом баве се од старине Николићи, Алимпићи, Миловановићи, Митровићи, Тодоровићи, Ивановићи и други. Скоро цело село бави се тим послом. Код мајдана Стена, код пећине из које тече вода звана Чанак ту отворили једну кречану прошле године, а не памти се од када је; и сада вреди креч. Пећина је тесна на отвору, назатке се само може ући, а унутра је велика; тамо унутра има „вирина”, вода звана Стена, тече из пећине и утиче у Вукодраж. Нико не сме да улази дубоко у пећину. Ту се крили за време аустријског рата. У пећини званој Чанак, на речици Стена, у пределу мале Липовица, има костију великих, али не знају да ли су људске; кости се налазе одмах иза вира.

Гробље новије је у Липовици. Старије сеоско гробље је на Јазовици, под малом Шеварице. Код Скокића кућа, у мали Зечкој, има место звано Маџарско гробље (у ствари је старо српско, на споменицима старословенска слова). Сеоска преслава Мали Спасовдан, а слава целог села прва недеља по Петровдану.

Број становника у Јазовнику 950 а домаћинства 174 (1948).

Порекло становништва

Липовица мала (Липова шума била):

Цветковићи (3 к., Св. Врачи). Из Подгорине, неки Цветко се доселио у јаруге, за време Турака. Ђед Ђуро ишао у род, у Подгорину.

Бeкићи — Николићи (6 к., Срђевдан). Бошњаци из Малог Бошњака, дошли још пре устанка, за време Турака. Маринков (47 год.) чукундеда Бека он ушао девојци Николији у кућу, па по томе Николићи; Маринков прачукундед Ђорђе, Ђорђев отац Пантелија. Бека ишао у род некада, у Мали Бошњак.

Петровићи (2 к., Јовањдан). Нека баба Живана се доселила, па узела мужа у кућу, а он од Подгорине, дошао кад и Бека, за време устанка.

Златићи-Миловановићи (5 к., Јовањдан). Злаја (Злата) дошла од Љубовије, „узела туде мужа у кућу” у време устанка.

Мијаиловићи (1 к., Св. Врачи). Фамилија са Цветковићима од Подгорине ваљевске.

Радић Чеда (1 к., Ђурђевдан). Његов отац Драгутин је полутан Шваба, из Сомбора; прво дошао на Орид, као ћурчија, пре 80 година, па онда прешао у Јазовник, пре 70 година; купио овде парче земље. Славу узео од жене.

Алимпићи (6 к., Никољдан). Миладинов (70 год.) прадеда Алимпије дошао из Малог Бошњака, од Коцељеве; његова сестра родила Беку (в. Бекиће), она га и довела, па се он после призетио.

Гавриловићи (1 к., Илиндан). Стари, можда из Крнића.

Гачић Велимир (1 к., Јовањдан). Из Крнића, пре 18 година, при- зетио се у кућу Ивановића.

Прокић Милисав (1 к., Јовањдан). Његов деда Јован Ђукановић са попом Караном водио борбу; заједно са њим и другим Крајишницима препливао Дрину и дошао овде. Од Босанске Крајине, из Костајнице или из Бихаћа, Бањалучки окр.

Пањеви или Пањевачка мала (над Вукодражом, између Липовице и Зечке мале):

Лазаревићи (3 к., Лучиндан). Стари су или можда раније досељени.

Тодоровићи (2 к., Лучиндан). Фамилија са Лазаревићима. Од раније се разројили, ни данас се не узимају.

Ранковићи (2 к., Јовањдан). Порекло непознато.

Маринковић Сава (1 к., Никољдан). Отац Милисав из Босне пре 80 година; био овде као бунарџија, служио код Бекића, па ушао жени у кућу, у Ранковиће.

Зечка мала:

Јовановићи (9 к., Јовањдан). Једна кућа од њих зову сеСкокићи. И они досељени после устанка; нека Живана дошла прва, па узела човека у кућу, Милоша Тадића из Великог Бошњака, пре 100 година.

Иванковићи (6 к.) и Ивановићи (11 к. свега 17 к., Јовањдан). Једна фамилија били. Дошли однекуд пре устанка.

Војићи (4 к., Јовањдан). Порекло непознато.

Митровићи (14 к., Ђурђевдан). Пореклом давнашњи овде.

„Овај крај” Шеварице (допиру до самог села Крнића):

Јовановић Милорад (1 к., Никољдан). Његов деда, Ђорђе матори, дошао од Љубинића ваљевског 1900, као земљоделац, Циганин.

Павловићи (2 к., Никољдан). Истог порекла као предњи, дошли пре Ђорђа.

Петровић Никола (1 к. Никољдан). Из Јаловика пре 2 године прешао у овај атар само преко пута.

Милутиновићи (2 к., Игњатије). Из Љубовије, као дућанџија, Јеврем дошао пре 80 година. Био абаџија, па после трговац (куповао шљиве). Син му био учитељ Душан, умро 1947.

Марковићи (10 к., Петковача). Из Месараца, пре 90 година; купили место, а пре тога били ковачи (три брата дошла).

Крстићи (9 к., Врачи Кузман и Дамјан). Радисављев (51 год.) прадеда Крста из Галиције, за време „Арсена Црнојевића” тако причао Живко, отац Радисављев.

Лазаревићи I (3 к., Никољдан). И они насељени од Подгорине деда Митар дошао, преко 150 година овде.

Лазаревићи II (5 к., Ћурђевдан). За време Турака дошли одакле и први Лазаревићи једна фамилија били, па једни узели св. Николу, други Ђурђевдан.

Милисављевићи (3 к., Ђурђевдан). Досељени за време устанка, не знају одакле.

Исаиловићи (1 к., Ђурђевдан). Тихомир из Власанице, пре 15 година, у Милосављевиће (слави и он и бабо исто).

Јанковићи (1 к., Ђурђевдан). Лазарев отац Јеврем из селаСирдије, из Подгорине, пре 80 година.

Урошевићи (2 к., Јовањдан). Из Босне пре 80 година, звали се Бошњаци. Овде ушли у кућу изумрлих Урошевића узели њихово име и славу.

Јошићи (1 к., Миољдан). И они су из Босне, пре 80 година дошао Милош, био као неки војвода за време Бељинског рата, има и сад „белег”.

Ранисављевићи (8 к., Аранђеловдан). И они из Босне, пре око 100 година

Негићи I (4 к., Ђурђиц). Непознато порекло.

Негићи II (2 к.} Стевањдан). Милорадов дед Обрад Мићић дошао из Крнула, пре 100 година ушао у кућу Негића као посинак, па узео име Негића.

Филиповићи (13 к., Ђурђиц). Непознато порекло. Од њих био неки поп Милош, Живанов (67 год.) прадеда.

Поповићи (6 к., Јовањдан). Одавно су ту, не зна се одакле.

Цвејићи (2 к., Ђурђиц). Стари досељеници, од њих био неки „тишлер”.

Илић Владимир (сада звани Лењин) (1 к., Ђурђевдан). Донела га мати из Власанице пре 40 година.

Јовичићи (4 к., Ђурђиц). Још под Турцима предак Ђоја имао „дивану” са шиљком, двоспратна, од брвана и шиндре; на дивани Турци седели; онда Ђоја дошао.

Марковић Јаков (1 к., са старцем слави Аранђеловдан). Од Љубовије 1946, у Ранисављевиће.

Мићић Драгослав (1 к., старчева слава Никољдан). Из Комирића 1946, у Лазаревиће.

Алексић Жика (1 к., старчева слава Петковица). Из Власанице, 1945.

Јуришић Живојин (1 к., старчева слава Јовањдан). Из Калиновца, од Ваљева, пре 15 година, у Јовановиће.

Брековић Сима (1 к., старчева слава Јовањдан, а очева Лучиндан). Из Врела, од Уба, пре 20 година, у Миловановиће.

Марковић Чедомир (1 к., Петковача). Наследио са имовином славу од Марковића, а презиме исто као и слава. Из Свилеуве 1946.

Јањић Милорад (1 к., старчева слава Врачи, а очева Јовањдан). Из Свилеуве 1934, као зет у Крстиће дошао.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 160-163), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Јаловик (Владимирци)

Порекло становништва села Јаловик, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Од Крнула преко неколико долиница доспева се у Јаловик и то код главне мале Гајића и Чолића на широкој неогеној плочи, много широј но греда у претходним селима. Отуда на таквом неогеном земљишту веће насеље. Јаловик је око лакта и средњег тока Млакве, у млађим неогеним слојевима, плиоценским, док на североистоку, око Дебрца, миоценска плоча као посебна плоча.

Средиште села је код цркве, а средокраћа за све мале је Малетинац, испод Паљевина (ту било село па га Турци запалили). Мала око цркве је Буковица; она држи до Лађеника, спрам Звезда. То је највећа мала. Ту имају живе воде до Димитрића и Кекића кућа „воде мећане кроз букву”. До Буковице је мала Трновац (ту и део мале Широко Поље и Аниште). Трећа мала Ћелије, је до потеса Кисела вода спрам Прњавора и Крнића, навише. Четврта мала је Точкова Јаруга одЋелијадо Прњавора. Пета мала је Прњавор; она је најстарија мала (припада цркви). Још три мале према Бобовику, идући одозго: Мандића мала, Гајића мала и Чолића мала, до Дрења. Заселак Гомилица на три села се дели: Јаловик, Јазовник и Свилеуву.

Земљиште у Јаловику по типу је бела пољњача или пољница, слабије но земљиште у Крнулама где црна смоница. Долинице су врло благих страна главне овде са три терасе, док у великим деловима, око Брдарице и Каона, са пет тераса: 8 — 12,24,35,45 – 50,60 — 70 m релативне висине.

До села Власанице, у Јаловику, је Скрађеновац тамо има „језеро”, јако грло водено, не одлива се, у равни је, између брда. У месту званом Собине су виногради Буковице, према Скупљену; Висови су близу Крнића (виногради), до Гомилице је Кик и ту виногради. Има место звано Положај (војни).

До 1884. године кад је хектарена земља, били су потеси ограђени за сваку малу засебно, са капијом: за малу Буковицу потес био Лађеник, а капија потеска била код куће Степановића за Горњи, а код Банића кућа, за Доњи Лађеник; за малу Гајића била капија у потесу Паљевине, код Ковачевића, на Црној Бари, итд. Свака мала имала засебан потес. Сваки имао деоницу на огради на чијој се деоници штета учини, он плаћа штету што није затворио ограду. У потесу биле ливаде, шуме и њиве. Од Миољдана, кад се оберу кукурузи, пуштала се стока унутра, па док не падне снег. Онда стока иде на торове, на суву храну.

Преслава сеоска Томина недеља, прва по Ускрсу (Мали ускрс). То је исто што и Водена недеља. Онда село имало домаћина (колач, панаију, свећу, вино) и славило се код споменика 1914 — 1818. Село се скупљало осим тога још и на други Васкрс то била молитва сеоска, био и вашар, код старе цркве (ту била дрвена црква до 1912. године, па пропала). На Малетинцу, код Паљевина, у сред селу, скуп био суботом по Тројици, на Пресвету. Осим тога, на Петровдан, био је вашар код Цркве; а код Цигана, на Ђурђевдан.

Данашња црква Св. Лука подигнута 1935-37, а ранија изнова оправљена 1864. године; била је зидана. Била је и дрвена црква Св. Лука (брвна и шиндра), на 200 метара даље од садашње, порушена 1912. год. Сад тамо пескана. Код јаловичке цркве Св. Лука је гробље палих бораца из народноослободилачког рата.

У атару Јаловика, на месту званом Паљевине, испод Кекића кућа, у Гајића мали, налазе се кременови. Живојин Маринковић као дете слушао како његов стриц Јеша, Новак Пакић, говорио: идем у Паљевине, а отуд доносио пуну дуванкесу кремења за огњило. Кремење се налази и у Дрењу, у Чолића мали, ниже Гајића мале, пошав Бобовику. На месту „Грчарац” или Грнчарац, код Димитрића кућа, има трагова неолитске керамике. Са две стране град Грнчарац ошанчен. Има место звано Мисија (од „миса” црква католичка), одмах до града Грнчарца. На месту званом и мали Ћелије, испод Крнића ту био манастир; тамо и данас стоји „бобија” од рушевина, загрнута земљом; ту и извор Кисела вода, и бунар Калуђеровац. На Бобији код Лађеника, у Широком Пољу, био „нишан”: ту „наши стари, док је била народна војска, зекцирали се”. Јанка Катића колеба била код Главице и сад се то место зове Јанково кућиште; ту на Главици, код мале Трновац, погинуо Јанко Катић. Од старих запамтили како се за време Турака бежало од зулума у шуму, у Бежанац, код Скупљена, у Бежански поток. Стари пут ишао кроз шуму: кроз Бежански поток, кроз Просек, па испод Савића кућа, и излазио право Аништу на Трновцу (Ханиште место звано, ту био хан турски). На Ханишту, више Калуђеровца, било Старо гробље; очишћено, а били само крстови („нема ништа да пише”); у Гајића мали је Маџарско гробље (били споменици до скора, па уклоњени). Цигани имају засебно гробље код Марковог гроба у атару Јаловика, основано пре 40 година. Код Киселе воде, у мали Ћелије, биле манастирске ћелије: на њиви Милоја Илића три гомиле, као земунице, висина знатна, и обим („затрпали Срби да их Турци не оробе”).

У Јаловику 3190 становника и 574 домаћинстава (1948).

Порекло становништва

Мала Прњавор:

Милисављевићи I (13 к., Никољдан). Најстарија фамилија. За време Турака били у Паљевинама, па се склонили у шуму. Била три брата: Милисав, Пантелија и Ђурађ; од њих Милисављевићи 13 к., Пантелићи 4 к. и Ђурђевићи 2 к. свега 19. кућа један род.

Бајчићи (4 к., Лазаровдан). Стара фамилија. Били ту кад и Милисављевићи.

Рафаиловићи (3 к., Никољдан). И они спадају у најстарије у мали.

Лазаревићи (2 к., Лазаровдан). Непознато порекло.

Стекићи (1 к., Ђурђевдан). Из Босне, пре 70 — 80 година.

Илићи I (10 к., Никољдан). Не зна се порекло.

Илићи II (5 к., Алимпије). Из Словца ваљевског, пре 100 година.

Милисављевићи II (4 к., Никољдан). Досељени, не зна се одакле.

Митровићи (4 к., Никољдан). Из Босне, из села Драгуња, од Тузле, пре 100 година.

Игњатовићи (2 к., Аранђеловдан). Фамилија са Радовановићима у Средњој мали. Точкова јаруга (назив због реке, биле точкарице воденице):

Обреновићи (28 к., Никољдан). 20 к. овде, 8 к. у Гајића мали. Овде им главно место. Непознато порекло.

Богићевићи (3 к., Ђурђиц). Порекло непознато. Била три брата: Богић, Мијат и Кока од њих су три фамилије: ова, Мијатовићи (у Мандића мали) и Кокићи (у Гајића мали).

Ковинчићи (3 к., Ђурђиц). Не знају порекло. Можда из Ковина.

Радовановићи (3 к., Аранђеловдан). Они су од фамилије Игњатовића у Прњавору; овде им корен.

Тадићи (4 к., Степањдан). Стара фамилија.

Видаковићи I (13 к., Аранђеловдан). И они су од старине.

Ђуричићи (8 к., Аранђеловдан). 7 к. овде, 1 к. у Ђелијама. Из Врагочанице, пре 100 година.

Косанићи (9 к., Аранђеловдан). Стари.

Ђурашиновићи (4 к., Аранђеловдан). 3 к. овде, 1 к. у Буковици. Они су једна фамилија са Ђурићима и Илићима. Деда Никола (умро пре 7 година у старости од 85 год.) причао: предак Ђуро дошао из руско-пољске Галиције, имао четири сина: Милоша, Степана, Илију, Ђока. Од њих су сад сви Ђурићи.

Мала Ћелије:

Ђурићи (8 к., Никољдан). Стари. 2 к. овде, 6 к. у Трнавцу.

Илићи III (15 к., Аранђеловдан). 13 к. овде, 1 к. у Трновцу, 1 к. у Точковој јарузи. Фамилија са Ђурићима.

Илићи IV (1 к., Алимпије). Из Оглађеновца Александров отац Петар ушао у кућу Илића, пре 60 година.

Грчићи (3 к., Аранђеловдан). Из Коцељева, пре 80 година, жени у кућу, у Станојевиће, дошао Петроније од Грчића.

Јовановићи (1 к., Ђурђиц). Непознато порекло.

Видаковићи II (6 к., Ђурђиц). Насељени из Босне, преко 150 година.

— Димитрићи I (3 к., Никољдан). Досељени, непознато одакле.

Трновац:

Арсеновићи (14 к., Никољдан). „Одамнашњи”, досељени. Била три брата: Кокор звани, Арсен и Талијан звани. Од Кокора „семе угинуло”; од Арсена Арсеновићи. Ту где се били населили, била шума Кокоруша и њива Талијанка.

Живановићи (1 к., Никољдан). „Дамнашњи”, порекло непознато.

Симићи (6 к., Никољдан). Порекло непознато.

Станисављевићи (5 к., Никољдан). Старинци. Била једна кућа у шуми, у њој удовица била остала под Турцима, није бежала са осталима.

Шујићи ( 13 к., Ђурђиц). Они су једна фамилија са Мијаиловићима, Ранковићима и Исаиловићима у Буковици. Можда су из Босне (тамо има Шујића). Живојинов (76 год.) прачукундеда Митар дошао у Буковицу. Митров син Максим (чукундеда), а Максимови синови: Мијаило, Исаило, Ђурађ и Шуја. Сви остали у Буковици, изузев Шује који прешао у Трновац.

Јовичићи (2 к., Митровдан). Из Баната дошао Јовица; тамо пребегли његови ђедови за време Арсенија Чарнојевића, а он овамо прешао 1815. после бежаније; има њихове фамилије и у Срему, одмах преко Саве, до Грабовца и Земуна.

Маринковићи (5 к., Лучиндан). Из Заблаћа, пре око 60 – 70 година дошао Чедомир жени у кућу, у Пакиће.

Пакићи (1 к., Митровдан). Најстарија фамилија, „сав потес био њихов”. — Карановићи (3 к., Ђурђевдан). Из Босне дошли поп Стеван Каран и његов брат Ђока. Побегли из турске тамнице, из Костајнице. Каран био војвода за време Карађорђа, војевао у Босни.

Аврамовићи (4 к., Ђурђиц). Непознато порекло, стара фамилија.

Станковићи I (3 к., Јовањдан). Непознато порекло.

Станковићи II (2 к., Јовањдан). Ови од Пинића замрлих из Буковице мале.

Мала Буковица:

Ћуповци (4 к., Миољдан). Стари били из Маџарске, па од Туларчевића из Прова, пре 80 година, дошла удовица и, кад је остала без мужа, од Ћупо- ваца, довела своје дете Јанка.

Жијићи (7 к., Јовањдан). Стара фамилија. Звани били Миловановићи. При сеоби Арсенија Чарнојевића била четири брата: Жија, Нина, Стеван и Дамњан. Били овде, стари Срби, нису бежали у Срем 1813, већ остали овде, и од њих: Дамњан без порода, од Нине Нинићи (мушки стуб изумро), од Стевана изумрли Стевановићи, а од Жије Жијићи. Стеванов (70год.) прадеда Жија од њега Жијићи.

Мијаиловићи (10 к., Ђурђиц). Једна фамилија са Жијићима.

Ранковићи (3 к., Ђурђиц) и Исаиловићи (3 к., Ђурђиц) су истог порекла као предњи.

Димитрићи (2 к., Јовањдан). Из Мале Врањске мати довела Живка, пре 60 година, преудата за Теодора Мијаиловића. Од Живка су Богдан и Борисав.

Николићи (1 к., Ђурђиц). Од Мијаиловића фамилије.

Милошевићи (17 к., Лазарева субота). Стари.

Бошковићи (1 к., Ђурђиц). Из Мале Врањске, од Бошковића, девојци у кућу, у замрле Ниниће, дошао Велисав пре 30 година.

Пајић Светозар (1 к., Ђурђиц). Посинак Велисављев, из Скупљена, од Пајића, пре 20 година.

Живковићи (12 к., Аранђеловдан). Из Ерцеговине дошао Живко, прадеда Живанов (56 год.)





Последнее изменение этой страницы: 2016-06-07; Нарушение авторского права страницы

infopedia.su Все материалы представленные на сайте исключительно с целью ознакомления читателями и не преследуют коммерческих целей или нарушение авторских прав. Обратная связь - 3.238.70.175 (0.055 с.)