Порекло презимена, село Маове (Шабац)

Порекло становништва села Маове, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село се дели на мале око села и на шор у средини. Шор се дели на три шора: Горњи, Дојни и Преки шор. А ван шора су мале: Преко реке, уз Преки шор који води Шапцу јесте и Циганска мала звана само Мала; а изван села, према Општинском забрану шабачком, јесте заселак Петловача, под Брдњаком.

Више села, испод Липовице, с леве стране Мутника, има место звано Турске баште, ту и стари бунар звани Турски бунар. Истиче вода из њега, сад замућен. Ту је имало Јако грло”, па Турци кад су бежали, зачепили грло, заграђивали воду сланином и ћебадима (овде с Маџара на Турке пренели легенду). Прича се да је „девет ваљарица радило туде”; кад би се отворило, онда би све потопило. Турски бунар је испод куће Мијаиловића. Осим њега нема друге живе воде.

У Шору најплићи бунар од 13-14 m. Озго 1 m жута земља звана иловача, „послен мења се прудасто”, иде све на катове, црна лончара, мура, плава, збијена као гит, и тако све до 16. m катовача прудаста, а после песак жути, као брашно; после 18—19 m шљунак као песница, и ударила вода. Ово у преком шору. У Горњем шору до Споменика плићи, највише на 12-14 m, овде се песак са шодером јавља на тој дубини, и ту вода. 0д прошлога лета бунари пресушили, због суве зиме. Муче се за воду: силазе на конопцу у бунаре и бокалом захватају. У средини села где се Шор дели на Горњи, Дојни и Преки, ту велики ђерам на ланац, ту од старине. Ђерам млађи, од пре 80 година, селски бунар, на шору. Има у Дојном шору и ортачки бунар, а има и у другим шоровима ортачких бунара, ограђени су тарабом. У мали Преко реке има ортачки бунар са ђермом такође (неки су на вретено), звани „Осећански” бунар (градили Босанци, мајстори из Осата); већ не памте Оса- ћане кад су њиховим дедовима градили куће дрвене, које су нестале. Последња кућа дашчара нестала одмах после првог бугарског рата (1885.).

Село има два гробља: дојношорско гробље звано Гај, и друго, изван Шора, преко Мутника идући ка Добрићу, звано Церик. Дојношорци већином се сахрањују у Церик, а остали из Шора, у дојношорско гробље Гај. Ово зато што су њихове фамилије, дојношорске, пре Марка Штитарца већином биле насељене преко Мутника, у потесу преко Реке, па задржали старо гробље. И Гај је старо гробље за фамилије које су биле овде, с ове стране реке близу Буса (могила висока један и по метар, а у пречнику око 15- 20 m), на граници према Богосавцу. Тамо се сахрањују у једном крају и Цигани. Треће гробље, мало, основали су Јеремићи у засеоку Петловача, 3 km далеко од Шора, под самим Брдњаком, од пре 25 година, кад се доселио Милутин Јеремић.

На месту званом Бус „земља” звана „Бус” на сред равнице бедем прича се да је била нека црква кадгод. Сад чиста њива, ледина, и бедем се преорава; више ништа се не налази на површини, а у дубину није копано. Зове се место „Бусеви”. Говорено да је и та црква била од „бусева”, „од набоја”, одозго даском покривена, „шиндра”.

Сеоска преслава „Покржак” Покрижак, први четвртак пред Тројицу. Онда сабор на месту званом Водица, код Споменика.

Број домаћинстава је 200, а број становника 974 (1948.).

Фамилије

Горњи шор:

Мијаиловићи (3 к., Јовањдан). Владисављев (53 год.) отац Јеврем, деда Нинко и др. ови су „темељци”, од старине.

Мијаиловићи II (2 к., Лучиндан). Досељени. Живојина узео ђед Владисављев Нинко под своје, „нако као од неке фамилије, својте” и одгајио га; кад је стигао на старјештво, онда је предузео своју славу Лучиндан и оделио се. Доведен, не зна се одакле.

Јаковљевићи звани Добошаревићи (17 к., Јовањдан). Надимак што за време „швапског рата” неко од њих држао добош, па им се ругају. 1 к. горе на брду изнад Шора, идући Варни, и 16 к. у Шору. Марков (68 год.) отац Живан, деда Марко; Макевијин (64 год.) отац Тома, деда Матија; даље не знају, али су Марко и Матија били од два брата деца дакле још два појаса знају уназад. И они су „темељски”

Марјановићи (3 к., Никољдан). Миливојев (75 год.) отац Максим (умро 1885. у 45. години живота), деда Марко. Максим доселио из Трстенице ваљевске, са братом од чиче Петронијем, пре 80 година. Овде се оженио из Десића. Марко умро у старом селу.

Ћирићи (2 к., Благочасне вериге кажу: куке и вериге!). Из Босне, после Максима, 1876. (бељински рат).

Недић Јанко (1 к., Лучиндан). Из Десића 1924., деца ујчевину наследила.

Марковићи (1 к., Аврамије). Из Јаребица јадранских Марков отац Живан, пре 40 година, дошао у Марјановиће да служи.

Тадићи (4 к., Ђурђевдан). Чедомиров (62 год.) отац Светозар, деда Спасоје, прадеда Митар. Он и Живан, два брата од чиче, дошли заједно „од Ваљева”. Живан био код Штитарца нека „сила”, јашио коња, силај носио и на њему пиштоље; запамћен и велики „нож са уветима”, сре- бром ишаран (жене га употребљавале за лек од страве). У прошлом рату Шваба однео и силај и нож!

Гавриловићи (4 к., Јовањдан). Милорадов (49 год.) отац Иван, деда Јаков. Били испрва у Брдњацима, па их овамо Марко Штитарац довео кад је село дигао у шор.

Павловићи (7 к., Јовањдан). Били на месту званом Кућиште, идући ка Варној, на раскрсници за Маове, Столице (Метковић), Јевремоваци Варну па их Марко Штитарац сагнао у шор. И они „темељци”.

Несторовићи (2 к.3 Јовањдан). Павле, отац Бранка и пок. Богољуба, из Врањске Велике, код Стојићевића служио. Пре 60 година овде дошли на наслеђено имање.

Ковачевић Ивко (1 к., Степањдан). Из Мрђеновца 1943. наследио преко деце, подсвојеника Мијаиловића II.

Вујићи (4 к., Лучиндан). 2 к. у Горњем, 2 к. у Дојнем шору. Стари. За време М. Штитарца били у Шору.

Ђурђевићи (4 к., Никољдан). Стари домороци, били у Шору од старине.

Николић Светозар (1 к., Никољдан). Ковач из Горње Бадање, 1933. купио имање овде.

Ловчевићи (2 к., Степањдан). Из Добрића дошао отац Ивана и Илије, Цвеја- Светозар, на женино имање, у Пантелића Неге, пре 60 година.

Дојњи шор:

Илићи (2 к., Ђурђевдан). Из Босне, пре Ћирића, пре више од 100 година дошли, седели у Павловића забрану, у колеби, после купили тудена.

Костићи (6 к., Аранђеловдан), пореклом Цигани. 1 к. у Дојнем шору, 1 к. у Преком шору, 4 к. у Мали (Циганској, до Преког шора). Из Велике Врањске Никола зурлација пре више од 100 година дошао, кад су пресељавани Цигани из Брдњака од Јевремовца, и из Китога. Један од њих, Милутин, отац Радованов, купио земљу у Дојњем шору пре 20 година и из Мале прешао у Шор ту се оженио „правом сељанком”. Служио код Берића, заволео девојку чији отац био у рату, и „ушао у род сељака”. А други његов брат, Јован, такође оженио се „правом сељанком”, из исте фамилије, из Ђурђевића две сестре од стрица. Оба се „посељачили”.

Грујићи (3 к., Јовањдан). У Дојнем шору 2 к., а 1 к. у Горњем шору. Из Пејиновића, преко Букора, пре око 100 година. Служили, па купили.

Степановићи (4 к., Ђурђиц). Домороци.

Јовановићи (5 к., Никољдан). „Тудена домороци”.

Исаиловићи (4 к., Степањдан). 2 к. у Преком шору, 1 к. у Дојнем шору. Домороци. Захаријев-Заријин-Жарков (49 год.) отац Маринко, деда Јанко.

Цепанчићи (1 к., Алимпије). Пајин ђед Павле од Стапара, из Прека, пре око 80 година; служио овде па ушао жени у кућу, у Јовановиће.

Карановићи (2 к., Никољдан). Из Босне преко 100 година. Прво седели у Јаковљевића колеби у Петловачи, па у Шор прешли пре 60 година. Поп Каран у Јаловику (његов син Јоца, поп, још жив) истог порекла (о њему се певало: „Ето попа Карана, беж’ те Турци зарана!”). Јанко Каран овамо, а поп Каран у Јаловик!

Гарачићи (7 к., Никољдан). Старо презиме из Босне. Марков (70 год.) отац Илија, деда Сава он из Босне избегао од Турака, са женом Бојом преко Дрине препливао. Био с Турцима тиранлук, па попалио турска села и дошао у Србију. Од њега такође остали силаји и нож са уветима, и дрвени чанак, заструг. Дошао пре Марка Штитарца. Овде купио имање.

Аничићи (1 к., Лазаровдан). Досељени, непознато.

Буљешевићи (1 к., Ђурђевдан). Стевановог оца Светомира довела мати из Криваје пре 60 год. Овде се преудала у Аничиће, за Ђоку, Живкова оца.

Лекићи (1 к., Томиндан). Ови су нека фамилија са Лекићима из Крнула у Посаво – Тамнави, досељени, можда из Црне Горе.

Јаковљевићи II (4 к., Ђурђевдан). Стари, не знају порекло, досељени преко 100 година.

Јаковљевићи III (1 к., Ђурђевдан). Радован, отац Драје и Љубише, служио овде и ушао у Јаковљевиће II жени у кућу, дошао из Пејиновића од фамилије Гардића, пре више од 70 година.

Преки шор:

Мијаиловићи III (7 к., Ђурђевдан). 2 к. овде, 2 к. у Липовици, још 2 к. Преко реке, јер је и Липовица „преко Реке”, 1 к. у Дојнем шору. Стари до- сељеници из Мораве (из Липовице овамо у Шор били сви дошли, и кад је Маџар овде попалио, иза првог светског рата, две куће поново се вратиле у Липовицу на стара кућишта!). Од једне куће из Дојнег шора: Иванов (76 год.) отац Петар, деда Мијаило живели у Липовици, у шуми, даље од Турака. Турци били баш на брду више Турског бунара, па их књаз Милош дигао. Дошли Мијаило и још три брата из Мораве, па се један од њих вратио у Мораву са овде изрођеном децом.

Петровићи (1 к., Ђурђевдан). Досељени из Пејиновића посаво-тамнавског, пре више од 100 година.

Ђурђићи (3 к., Ђурђевдан). И они од Ваљева досељени, иста фамилија као и Тадићи, па по некој Ђурђији изменили презиме.

Савићи (5 к., Јовањдан). 4 к. у Преком, 1 к. у Горњем шору. Стеванов отац (55 год.) Живан (дирали га „Папула”), деда Васа. Три брата била: Васа, Сима и Глиша досељени из Босне, од Удбине, старе Крајине. Убили „Турчина” побегли овамо пре више од 100 година.

Томићи (1 к., Лазаревдан). Светозар из Слепчевића, из Мачве, на материнство у Петровиће, 1924. године.

Мијаиловићи IV (1 к., Аранђеловдан). Живосављев ђед Маринко и његов брат Иван, из Накучана, пре 100 година, овде купио имање.

Танацковићи (1 к., Степањдан). Чеда из Касарских ливада дошао на наследство у Исаиловића фамилију, на мајчино наследство, 1938.

Личани (8 к., Ђурђевдан). 3 к. У Преком шору, 1 к. у Дојнем шору, 4 к. Преко реке. Из Лике досељени 1875. Драгомира Личанина (68 год.) отац Сава, деда Јаков. Сава дошао са још три брата (Остоја, Петар и Стојан). Живели прво у Берића колеби, у Липовици; у тој колеби се поделили. У Лици се звали Јаковљевићи (Јаков тамо умро). Две стрине Драгомирове још су до пред рат 1912. носиле оне прегаче личке са ресама и кићанкама.

Преко реке мала:

Бељићи (2 к.) 1 к. овде, 1 к. у Преком шору. Из Десића пре 50 година Живан, отац Милана и Милована, служио овде код Марјановића.

Јовичићи (4 к., Јовањдан). Бошњаци, дошли са Ћирићима заједно, 1876. Буњевци (2 к., Ђурђиц). Из Баната дошли пре 70 година, као православни. До- шао Гаја – Гаврило, ђед Милана и Чедомира.

Јеремићи I (1 к., Лучиндан). Из Варне дошао Живојин, отац Цвејин, пре 80 година. Купио овде, тамо продао.

Гојковићи (1 к., Лазаровдан). Живков отац Марко дошао из Цуљковића на женино имање, у Максимовића Новака, 1910.

Ђурђевићи II (1 к., Никољдан). Миливоје, отац Марков из Варне, пре 60 година; купио овде, тамо продао.

Филиповићи – Коренитићи (2 к., Митровдан). Из Корените, из Јадра, пре 100 год.

Златарићи (4 к., Ђурђиц). Из Метковића Поцерског дошли око 1928. овде купили земљу.

Васићи — Бадањци (1 к., Ђурђевдан). Добросављев отац Радован из Горње Бадање, пре око 70 година; овде купили.

Милосављевићи (1 к., Ђурђиц).Свакако домороци.

Славујевићи (1 к., Аранђеловдан). Из Јаребица Љуба дошао жени на имање, у фамилију Пантелића (који изумрли, сем једног дечка), пре 20 година.

Пантелићи (1 к., Никољдан). Стари, изумрла фамилија. Дечко што је остао, Пантелија, живи код Славујевића, односно, они код њега, на његовој имовини. Преко реке мала, у Липовици:

Берићи (1 к. Лучиндан). Откако памте, овде су у Липовици, па их Марко Штитарац ушорио. Највећи с имовином (близу 200 hа земље држали!).

Петловача (заселак):

Илићи II (1 к., Јовањдан). Из Босне, 1876. дошао Матија, ђед Иванов, купио овде имање.

Недељковићи (1 к., Никољдан). Степан, отац Драјин, из Варне, пре око 45 година дошао, на материно имање, у Гарачиће.

Стојановић Чедомир (1 к., Лучиндан). Од Ниша, из села Малог Вртопа, 1947. год. дошао. Овде купио 1 hа земље (тамо продао), циглар и земљорадник. Циглу ради „у зајам”, „за замену”. („Само кад сам се курталисао Суве планине! Овде овај 1 hа вреди ко шест тамо”). Овде добио још 80 ари од аграра.

Мијаиловићи V (3 к., Ђурђевдан). Из Метковића дошли, 1925. купили овде њиву, тамо продали, али не још све.

Јеремићи II (2 к., Ђурђиц). Милутин и Милован, његов синовац, из Метковића поцерског, пре 25 година, а тамо из Доњег Јабучја, од Ваљева.

Лукић Драгољуб (1 к., Јовањдан). Драгољубов деда Марко, звани Лукач, из Босне 1876. кад је у Бељини било рата.

Дивљаковић Милутин (1 к., Аранђеловдан). Из Лешнице Јадранске, 1931. Прво дошао овамо као колебар наполичар, код Јанка Недића; за време рат акупио 1 hа, а сад добио 4 hа од аграра.

Ковачевићи II (1 к., Василица Мали Божић). Рајков ђед Лука, из Босне 1876. и он „убио Турчина”.

Глигорићи (1 к., Никољдан). Божа из Бојића, 1930. Тамо продао, овде купио.

Савићи II (1 к., Ђурђиц). Мијаило из Поцерског Метковића, 1934. Прво био у колеби адвоката Перовића из Шапца (пореклом из Црне Горе); сад добио колебу и земљу од аграра.

Бајић Данило (1 к., Јовањдан). Из Лике 1928. служио код Јанка Недића, сад добио као аграрни интересент кућу Боре Антонића, који је овде купио од Јеше Петровића, трговца из Шапца.

Марковићи II (1 к., Мратиндан). Величков отац Будимир из Грушића, од фамилије кнеза Илије Марковића, пре 20 година дошао. Овде прво у Лекића колебу, па после сам купио.

Циганска мала, зове се само „Мала”; до Преког шора:

Грујић Груја (1 к., Никољдан). „Сељак” из Слатине поцерске, овде слу- жио у Јаковљевића II, после купио кућу у Циганској мали; није се од њих женио, већ у селу. Цигани сви Каравласи, „као Румуни”:

Тодоровићи (2 к.5 Петковача). Из Китога, најпре били на колеби на Брдњаку, па сишли у поља на „Циганиште” овде близу Преког шора, па после прешли у Малу. Свирачи. На исти начин дошли су и следећи.

Васићи (4 к., Аранђеловдан). Из Брдњака у Циганиште, па у Малу. Свирачи и земљорадници.

Јовановићи (5 к., Никољдан). Као и предњи.

Стојковићи (2 к., Никољдан). Као предњи.

Димитријевићи (1 к., Аранђеловдан). Као предњи.

Маринковићи (1 к., Петковача). Као предњи. 1 к. у Шапцу, свирач Никола.

Грбић Душан (1 к., Аранђеловдан). Из Цуљковића пре 15 година. Свирач и земљоделац.

Радосављевић Душан (1 к., Аранђеловдан). Из Десића пре 15 година.

Васиљевић Радован (1 к., Никољдан). Из Дреновца 1940. жени Циганки у кућу, у Стојковиће.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 307-312), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Метлић (Шабац)

Порекло становништва села Метлић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село Метлић дели се на три групе мала: Ономалци преко Добраве; у средини села, између Добраве и Црљенске реке, мала Страјчани или данас, Школска мала; а преко Црљенске реке Брђанска мала (на карти погрешно Брђанска место Страјчанска мала). Брђанска мала има земљиште звано Царић (потес), иначе мала није. Група мала део села на левој страни Добраве, испод џаде зване Царска џада (Шабац — Текериш — Завлака — Крупањ итд.), и то: Цвејића мала (најнижа, на граници према Накучанима односно према накучанској мали Шешића); више ове, Ерића мала, одвојена од предње потоком; преко потока навише, одвојена Стевановића мала; и затим, преко јаруге, на истој коси и дуж истога пута, раздвојене око 400-500 m њивама, горе, Илића мала, а доле, Неговановића мала; најзад, преко потока, Пандуровића мала, на граници до Румске. Изнад ових мала, на левој страни долине Добраве, теменом руштанске косе, дуж џаде, ушорено насеље, где куће, идући Шапцу, на левој страни припадају Волујцу, а на десној страни Метлићу. Између Цвејића мале и Ерића мале Цвејића поток; исто тако поток и спрам накучанске Шешића мале, јер и тамо прелази имање Цвејића мале преко потока; између Ерића мале и Стеванови ћамале Стевановића поток; између Стевановића мале и Неговановића мале Неговановића поток; између Неговановића мале и Пандуровића мале Пандуровића поток.

Уврх Пандуровића мале стара крчевина Шарашковац (232 m) виногради сад; Поповац (215 m), такође на друму, тамо. Долиница потока од Бобије кроз Дојну малу, притоке Црљенске реке (с десне стране) зове се Дубоки, а на саставцима Црљенске реке и Дубоког потока је место звано Раковац (ту има извор). Ту је потпуно одвојена Дојна мала, звана још и Жутићи. Лежи на темену косе Раковца, између Црљенске реке и њене десне притоке Дубоког. Одвојена такође, чак највише од свих, мала група кућа Ђурђевића под Ашиковим гробом. Најзад, Радучића мала.

У Брђанској мали Метлића је Царић (земљиште, потес), са групом Нинковића кућа, под теменом језерске платформе и а.в. 200 – 210 m; а ту је дно речног корита 140 m. Ту је дакле, највиша речна тераса свега 60 – 70 m над реком. Она одговара речној тераси од 85 – 90 m у кривајској Добрави. Теме језерске платформе је на Забрђу; испод прегиба флувијална тераса; низ косу од

Забрђа Мијаиловића Забрђе на самом почетку Метлића. Главица је под шумом, а у усеку пута: жућкасти и беличасти трошни пескови са мусковитом, преко њих црвенкасти са слојевима црвене песковите глине окер (исти као код Драгојевца изнад Саве). Слојеви хоризонтални. Од МНО у Метлићу, из мале Страјчани, поглед уз долину Црњевске реке (старији облик: Црљенска река): сва у зеленилу стрмих страна под шумом, а 2-3 терасе под културама. Очигледно да је ова долина плиће усечена мада су горње терасе синхроничне, овде доње нису развијене, бар не IV и V.

Идући кроз Ономалце из Метлића за Накучане: долина Добраве има широку алувијалну раван, под ливадама и кукурузом. Веома јасне три терасе, с једне, и, с друге стране долине. У потоку између Стевановића мале и Ерића мале, на рту, с десне стране Ерића потока, насупрот ставама овога, с леве стране са Цвејића потоком откривени језерски седименти: крупнозрни песак од кварца са мусковитском песковитом глином, са великим облуци- ма и стинијим шљунком; поједини такође трошни кречњачки облуци (ситнији од калцитских жица); модри песак са облуцима. Тачно наспрам куће Илића – Ерића Тихомира налазили шкољке и пужиће у мајдану песка. Са доњег дела Цвејића косе испод истоимене мале од гробља метлићке Школске мале, па низ косу до испод Мамутовца: јасне свих пет речних тераса испод дисециране платформе језерских седимената Гробља и Забрђа; под гробљем I, под Мамутовцем IV — V речна тераса. У нивоу IV терасе језерски шљунак и модри песак у рту над Ерића-Илића кућом.

Извори: Несторовац, Цветковац и Грбићевац у мали Страјча- ни, а у Дојној мали Раковац. Бунара има у мали Страјчани око 40. Преко Добраве, извор Миговац у Стевановића мали, у правцу Неговановића. Осим тога бунар Црне Баре, изворац у Добрави, с ове стране реке. Алекса Павловић у мали Страјчани, код Задруге и школе копао бунар: за првих 6 m иловача; до 11. m плава глина плавуша; ту пола метра жутог песка; и појавила се вода, али слаба, свега око 100 лит. за седам дана; онда копао до 24. m и све опет плавуша, и није било воде. То испод самог Мамутовца (189 m). Мало више њега, на удаљености око 40 – 50 m ископан бунар на мало већој висини (око 150 m), ту зараван и вода у песку на деветом метру, али изнад плавуше, а кроз иловачу (то код Живка Мијаиловића). У дворишту Продана Танасића, бунар дубок 38 m. На гомили се види глина модра („плавуша”), још више жуте иловаче, (преко ње) такође крупни песак са шљунком кварцеви- тим. С врха иловача жута 4 – 5 m, затим „каменик” крупни као песница, округли и пљоснати, 5 – 6 m, до плаве глине, а испод тога зелени песак и најзад, шнад воде „плоча” „глина”!

Гробља: једно у Пандуровића мали и једно у Стефановића мали, оба испод мала. У средњем делу села, у Страјчанској мали, поред гробља наврх села испод Забрђа, званог Новаково гробље, постојало је у Добрави још једно гробље ове мале звано Старо гробље, са старословенским споменицима; сада већ обзираћено од овдашњег Месног народног одбора ради куповине плаца за задругу. У Брђанима има два гробља: Бобија једно, и Дојна мала једно. Између Румске и Метлића, на рту између обе Добраве су Милићеви гробови (денуо сено убио га гром тамо Црквина била). У Брђанима има Маџарско гробље, понеки камен, плоча и сад се напази.

У време Радуке и његове браће (прачукундеда данашњих), цела њихова брда: Дојна мала, Радучића мала и Брђани било свега 8 кућа. А цело село није имало више од 16 кућа. Цело село служило се једним гробљем Старим гробљем у Добрави, које је сада „покрчено”.

„Водица”, место где се држи преслава сеоска Спасовдан, код Црне Баре, испод Павловића Школске мале. Слава цркве кривај- ске Преображење, а мала слава, Миољдан; у оба дана код цркве „вашер” то је у исто време вашар и за Метлић, Румску, Кривају и Букор. Иначе Криваја има преславу Николаје опет „водица”, поново код цркве.

У селу су три воденице на Добрави: одоздо навише: кежа (поредовничка за Стевановића малу), Лецина воденица (поредов- ничка за Стевановића и Школску малу); на Црљенској реци, одо- здо навише Живка Добросављевића (ортачка), Живорада Петровића (орт.), Милинка Павловића (орт.), Велимира Игњато- вића (орт.); на Стројици реци воденица Јанка Радучића (орт.).

У Метлићу не памте да је било долапа на реци.

Број домаћинстава у Метлићу 419, број чланова домаћинстава 2187, а број кућних нумера 407.

Порекло становништва, фамилије

Ерића мала:

Ерићи данас звани Илићи (9 к., Никољдан). Панте Илић (старије Ерић), старог 70 год., отац Живко, деда Петар, прадеда Дамјан: он доселио из Херцеговине, побегао као дечко од Турака са још два брата Један остао у Мајуру од њега Бујировићи (последњи од њих био у борби, па у Београд отишао као официр са мајком и сестром, а овде у Мајуру оца му убили окупатори 1944. и кућу запалили); други брат у Шабац Узановићи (не знају шта је са њима). Њихова фамилија у Ченгићу, у Херцеговини, што је преживела, долазили су овамо у Метлић, у госте код деде Петра, а и још раније код прадеда, Ере Дамјана. Дамјан је носио перчин, носио џоку, гонио 100 коза и 100 јарчева, био домаћин; онда овде биле планине шуме. Дамјан кад дошао саградио кућу клинару. Дамјан, Алекса и Бујир одметнули се били у планину противу Турака Ченгића, па побегли у Србију. Панта се 1907. године у Ковиљачи нашао са једним од те фамилије из Ченгића. Још тада, као и од почетка, и тамо и овде било презиме Илићи. Дакле, још Дамјан се са својом браћом презивао Илић; она друга два брата променила презимена. Дамјан кад дошао било под Карађорђем, дошао наоружан.

Матићи (7 к., Часне Вериге). Староседиоци.

Антонићи I (3 к., Часне Вериге). 2 к. у мали Ерића, 1 к. на џади. Петров (45 год.) отац Спасоје, деда Радован (живео 95 година, умро 1913.), прадеда Јован. Стари досељеници.

Гајићи (1 к., Ђурђиц). Из Бадање Горње (Јадар), 1931. године.

Петрићи (2 к., Часне Вериге). Раније се звали Марковићи, па била нека удовица Петра, мајка Живковог (26 год.) прадеде Васе. Дакле, матријархална основа породице. Не знају одакле досељени.

Спасојевићи (2 к., Ђурђиц очева слава, а сад један брат слави Никољдан, други Часне Вериге на имање, по женама). Отац Станко досељен из Помијаче (Јадар), пре око 50 година. И сад тамо имају фамилију.

Вешић Драгомир (1 к., Ђурђиц). Из Мачванског Метковића, пре 24 године, као ковач.

Марковић Драгољуб (1 к., Јовањдан). Из Помијаче 1926. године, опанчар.

Ореовац Стеван (1 к., Словак, примио славу Св. Аранђела). Из Муранске Хуте, испод Татре, 1919. године, од седам година доведен довела га мајка Словакиња, удата за Србина заробљеника 1914 — 1918, из Десића, од породице Марковић. Зна словачки. Ћурчија.

Ракићи (1 к., Миољдан). Из Варне, 1895. године, служили, беземљаши; сад добили земљу од аграрне реформе.

Цвејића мала:

Цвејићи (16 к., Часне Вериге). Петров (65 год.) отац Живко, деда Мирко, прадеда Јаков, чукундеда Цвеја из Бајине Баште, од Ужица, преко Јадра, дошао. Исаило, Антоније и Цвеја били браћа, дошли заједно, заузели сваки за себе, раставили се по 1 km покрчили шуме и населили се. Од Цвеје Цвејићи, од Антонија Антонићи, а од Исаила Исаиловићи.

Исаиловићи (8 к., ЧаснеВериге). Ђурађов (64 год.) отац Василије, деда Милован, прадеда Станко, чукундеда Исаило дошао са браћом Цвејом и Антонијем од Бајине Баште.

Антонићи II (8 к., Часне Вериге). Са Антонићима у мали Ерића заједно 11 к. „Ђедови доселили од Бајине Баште, од Ужица”. Биле су још три шљиве остале из времена досељења.

Стевановића мала, идући од Добраве навише:

Мандићи (4 к., Ђурђевдан). Старо порекло, непознато.

Радосављевићи (6 к., Ђурђевдан). Такође стари, непознато порекло.

Глувићи (6 к., Ђурђевдан). Доселили из Косова, из села Вучитрн. Миладинов (78 год.) отац Милинко, деда Матија, прадеда Обрад, чукундеда Ђурађ, прачукундеда Андрија. И сад има Глувића у Вучитрну, у време рата 1912. године нашао их Миладин, овуда носили бријаче. Андрија, Ђурђев отац или деда, он дошао са Косова. Борио се па избегао од Турака, вероватно за време Арсенија III или IV. (Оно што је председник спомињао Косово, то је та породица).

Матићи II Глувићи (4 к., Ђурђевдан). Порекло непознато. Ладомир, Милош, Мирко и Милан. Дошао Риста на имање Иванино у Глувиће из фамилије Матића II, из мале Школске, Страјчанске; иначе три куће су овде у средини села.

Митропан Мереник (1 к., не слави). Рус, дошао са оцем Андрејом (врангеловац) 1921. рођен у селу Игњатијевка, ср. Мариупољ, Дњепропетровске области (гаји пчеле, има 60 кошница).

Стевановићи (17 к., Ђурђевдан слави 16 к., Часне Вериге 1 к. на имање). Михаилов (77 год.) отац Владимир, деда Лука, прадеда Стеван његов отац доселио се од Сјенице, од Новог Пазара. Досељеници сви исто славе. Из времена Карађорђа.

Бојићи (2 к., Никољдан). Дошао Василије и отац му Ђорђе Бојић жени у кућу, у Стевановиће, из Јевремовца пре 70 година (оца довео).

Пантелићи I (2 к., Аранђеловдан). Досељени из Бастава, из Јадра, за време кнеза Милоша, бежали од Турака.

Марковићи I звани Мартановићи (по некој баби, удовици Марти) (2 к., Лазаровдан слава стара, по оцу). „Стародревни”.

Урошевићи (6 к., Ђурђиц). Из Волујца, пре 80 година, Мија и Иван дошли на имање, а иза њих још једна кућа, пре 55 година, у Пандуровића мали. У Волујцу има велика фамилија, исто презиме и слава сниже Констандиновића.

Неговановић Слободан (1 к., Лазаровдан). Из Неговановића мале, овде купили имање пре 35 година.

Марковићи II (1 к., Алимпије). Из Сипуље Горње, из Јадра, дошао Живојин 1941. године.

Ђурђевићи (1 к., Лазаровдан). Ладомир из Брзана старином, његов отац Станимир пришао жени на имање, у Радосављевиће.

Неговановића мала:

Станимировић (1 к., Никољдан). Милан (85 год.), рођен овде; Тривун овамо дошао из Синотевића пре 115 година; нема фамилије у Синошевићу, а има кућа Станимировића у Жабару. Можда од те фамилије.

Неговановићи I (3 к., Лазаровдан). 2 к. овде а 1 к. у Пандуровића мали. Стародревни, не памти се да су досељени. Овде Драгутин-Драја и синовац Радоје; Драгутинов отац Илија, деда Живан, прадеда Негован он војевао са Марком Штитарцем наТурке.

Неговановићи II (7 к., Јовањдан). Из Помијаче (Јадар) дошао отац деда-Јанка, деда-Николе и деда- Макевије. Тамо се звали Стевановићи – Пауновићи. Дошао на имање женино у Неговановиће, па по томе презиме.

Максимовићи (2 к., Лазаровдан). Стародревни. (Сви су Лазарштаци!).

Благојевићи (4 к., Јовањдан). 3 к., овде и 1 к. у Пандуровића мали. Витомира Благојевића (67 год.) из Пандуровића мале, отац Богдан (умро 1934. стар 83 године), деда Митар он из Помијаче, купио парче земље, оженио се и закућио. Михаило-Мика Стевановић налазио на својој градини, крај ограде, белег старословенски, неком Бранибору Благојевићу, погинулом на Лешници (1813).

Илића мала, али се и обе мале здружују те Илића- Неговановића мала:

Илићи I (6 к., Лучиндан). Староседеоци. Чули од старих: био неки Неја Илић кад је на Мишару била борба 1806, страдао тамо истовремено кад и Живко, по коме род Живковићи у Пандуровића мали.

Илићи II (3 к., Игњатије). Милошев (57 год.) отац Милутин, деда Мирко доселио из Дворишта, донет мали уз мајку када се преудала за Неју, пре Мишарске битке (он погинуо 1806.). По Неји бејаху Илићи. У Дворишту Марковићи су Мирков род (Игњатије).

Аврамовић Стеван (1 к., Никољдан). Из Синошевића 1913, као дете-сироче, доведен код ујака.

Пандуровића мала:

Урошевићи (1 к., Ђурђиц). Милошев ђед Миладин доселио из Волујца; купили имање, пре 53 године. Пре овог места Урошевићи били у Стевановића мали, па прешли овамо на купљено.

Гавриловић Андрија (1 к., Јовањдан). Из Румске од фамилије попа Драгомира и његовог синовца Обрена, пре 21 годину на купљено имање.

Живковићи (7 к., Никољдан). Радивој (55 год.) најбољи приказивач, његов отац Милутин, деда Спасоје; прадеда Живко погинуо са два брата, Петром и Нинком на Мишару, са Нејом Илићем, 1806; Пандур Матори, чукундеда био пандур у овом крају кад је Владисав, обор-кнез седио на да- нашњој „греди” (коси) Владисављевици, између Метлића и Мровске, под Ашиковим гробом (265 m), где и сада, с ове стране косе су две куће Ђурђевића као засебан крај Метлића. Староседиоци. Од Живковића (Радивоја) једна фамилија Живковићи у Липолисту, у Мачви, узели славу по девојци, Ђурђевдан; одњеговог рођеног брата Милинка, такође Живковићи, у Прњавору, у Мачви; а Живко, и још два брата његова, Петар и Нинко, погинули пре тога на Мишару; од Нинка није нико остао био момак, а од Живка данашњи Живковићи, док од Петра, кад је он погинуо на Мишару, остала девојачка фамилија Петровићи. Ово Петровићи I (3 к., Никољдан). 1 к. одсељена у Дојну Бадању (где Лазаревића бања), прошле године. Гаврилов (64 год.) отац Андрија, деда Иван, прадеда Петар погинуо на Мишару; чукундеда Нинко, прачукундеда Пандур Матори.

Живановићи (6 к., Никољдан). Староседиоци. Исти род са Живковићима, од Живана, брата Пандура Маторог. Рајков (61 год.) отац Павле, брат Марко, деда Ђурађ, прадеда Живан.

Антонићи (2 к., Никољдан). Староседиоци. Исти род са Живковићима, ближи Живановићима.

Вуковићи (5 к., Јовањдан). Вук Вуковић доселио из Бадање Горње, пре Карађорђевог устанка. Владимиров (62 год.) отац Милинко, деда Милован, прадеда Вук он дошао из Јадра.

Радовановић Јован (1 к., Никољдан, примио славу материну). Ванбрачно дете био, из Велике Врањске, 1923.

Ушорени део Метлића, почевши од доњег краја: Изнад Цвејића мале нема кућа.

Изнад Ерића мале:

ковач Драгомир Вешић, 1 к.,

опанчар Драгољуб Марковић, 1 к.,

бивши трговац Цветко Грујић, 1 к.,

земљорадник Алекса Ерић – Илић, 1 к.,

ћурчија Ореовац Стеван, 1 к.,

земљорадник Љубомир Матић 1 к.,

инж. агрономије Аца Принц, 1 к.,

ковач Милутин Антонић, 1 к.

Изнад Стевановића мале:

колар Лазар Стевановић, 1 к.,

и изнад Пандуровића мале:

земљорадник Милодраг Живковић (погинуо у Срему, 1945.), 1 к.

Дојна мала, потпуно одвојена, звана још и Жутићи:

Петровићи II звани Жутићи (4 к., Св. Никола). Живодаров (46 год.) отац Спасоје, деда Василија, прадеда Милош. Староседиоци. Живодар чуо да су у том делу села, око Брђана, били као браћа: Петар, Радука и Илија, од којих су данас сви: Петровићи II, Радучићи одвојени од ових испод Брђана, мало наниже и Илијићи, ниже Радучића. Све три данашње фамилије једног по- рекла, славе Никољдан.

Лукићи (2 к., Ђурђевдан очева слава, Св. Никола по женином имању). Из Завлаке (Јадар). Михаилов (54 год.) отац Миливој, деда Миладин он или његов отац дошао; имају и сад фамилију у Завлаци, али се они презивају Јездимировићи.

Добросављевићи (2 к., Св. Алимпије Столпник). Порекло непознато. Двапут за последња два колена остајали под масом.

Јовановићи (2 к., Мратиндан). Порекло непознато. Није се чуло да су досељени.

Илићи IV (2 к., Ђурђиц). Можда староседеоци.

Марковићи IV (2 к., Ђурђиц). Можда староседеоци.

Богдановићи (3 к., Митровдан по имању женином, а ђедова слава Никољдан). Живојинов (48 год.) отац Панта, доселио се 1876. године из Босне, узео га Марко Богдановић за ћерку, и од Панте ове три куће. Дакле, име породично наслеђено заједно с имањем. „Спорио се” у селу Пантелија пре 67 година по мајсторији био момак у мајстора Гаје Јелкана. Било и других мајстора Бошњака.

Николићи II (15 к., Аранђеловдан). 3 к. у Дојној мали, 11 к. у Радучића мали и 1 к. у Брђанима. Божидаров (16 год.) отац Витомир, деда Миливој, прадеда Ранко (и његов брат Бранко), чукундед Никола он дошао из Трешњице, од Борање, више Зајаче, кад су Турци тамо држали.

Гајићи II (2 к., Ђурђевдан). Прешли из Цвејића мале пре 40 година, а доселили се из Босне 1876. Чедомиров отац. 1 к. у Дојној мали до Радучића Чедомир; 1 к. у Школској мали Драгомир.

Мала Страјчани са греде Црњевске, пошав од испод Новакова гробља до испод Милутиновца, низ Греду:

Панићи (2 к., Лучиндан, главна слава и Ђурђевдан на женино наследна слава). Милутина (50 год.) и Драгомира (52 год.) отац Василија (умро 1914. стар 70 год.) из Накучана, призетио се у Илиће II који су изумрли. Дошао пре 80 година. Има их у Накучанима.

Лукићи (3 к., Никољдан). Да су стародревни причала Драгутинова мати. Драгутин (74 год.), његов отац Живан, деда Лука.

Николићи I (1 к., Ђурђиц). Стародревни. Маринков (70 год.) отац Милан, деда Максим.

Павловићи (Х к.) Илија прешао пре 30 година од школе где их има још.

Матићи II (3 к., Ђурђевдан). Драгића (71 год.) отац Ранко умро пре 70 година у 30 година старости, зато без кућне традиције. Али ипак памти мати му причала да су његови досељени из Зајаче (Јадар). Доселио се још Ранков ђед, кад и други Јадрани.

Мијаиловићи – Симићи (2 к., Гавриловдан, пред Васкрс). И они досељени из Слатине јадранске, касније дошли. Живков (35 год.) отац Чедомир, деда Теодор (рођен овде, умро 1932. преко 70 год. стар), прадеда Пера он се доселио пре око 90 година.

Јовановић Михаило (1 к., Никољдан). Досељен Михаило (51 год.) на своје, из Букора, 1947, говори цигански од Гурбета; Стеван ковач.

Танасићи I (2 к., Никољдан). Маринко (44 год.) наш домаћин. Његов отац Љубинко (умро 1929, живео 80 година) запамтио Турке, крио се од њих (то су Турци из града шабачког до 1867.).

Танасићи (2 к., Аранђеловдан, очина слава, Никољдан наследна слава, по жени). Живков (40 год.) отац Драгутин, деда Митар он дошао из Вукошића; призетио се у кућу Танасића, и по старчеву презимену. Тамо се презивали Антонићи.

Ивановић (старо презиме) — Јоксимовић (ново презиме) Андрија (1 к., Св. Никола). Андрија (63 год.) променио презиме; кад је отишао у војску узео презиме Јоксимовић, досадило му старо презиме. (Био у школи са њим неки Чедомир Ивановић, који ништа није знао „као буздован”, и онда се решио да се „разведе” од таквог презимена). Андријин отац Јован (умро 1910.), деда Јоксим, прадеда Иван он се доселио из Јадра, пре око 120-130 година, кад су Турци тамо били.

Васиљевићи (4 к., Лучиндан очева, Никољдан наследна, по девојци). Обрадов (55 год.) отац Милован (78 год.), деда Живан, из Грушића, где се исто презивају, пре око 90 година.

Мијаиловић II Рајко (1 к., Лазаревдан, мајчина слава и Часне Вериге, на и