Порекло презимена, село Каона (Владимирци)



Мы поможем в написании ваших работ!


Мы поможем в написании ваших работ!



Мы поможем в написании ваших работ!


ЗНАЕТЕ ЛИ ВЫ?

Порекло презимена, село Каона (Владимирци)



Порекло становништва села Каона, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Одувек главни део села и најстарији, био Павловића мала на терасама и на темену косе, с леве стране Каонске реке; на истој коси, од Месног народног одбора, почев од Васића и Мићића кућа, идући теменом косе за Драгиње, је Лазића мала (идући у правцу Беле Главице (301 m) ; а у продужењу Лазића мале долази у истом правцу Глигорића мала (ова последња још више разређена, до Беле Главице); у средини је Лазића мала, док Павловића мала све до нижих тераса. Преко Каонске реке су две мале: Перића мала или Крајњани уврх Широке Равни највише терасе језерске речне под Лепим брдом и Буковцем; а у близини данашњег манастира каонског Светог Арханђела, јесте мала Прњавор свакако старо манастирско село, имање. Била су измењена имања манастира и сељака из Прњавор мале, као „старо воће” Петровића, што је сада манастирско имање, ближе манастиру; Петровић уступио своју земљу ближе мали Прњавор. Иначе овде не знају о имену и мали ништа ближе.

Границе атара каонског: према Мровској Грујин гроб (белег, курјак га растргао, у турско време), Крушке; према Ћуковинама Бељина Главица, па онда спрам Козарице џада, окружујући манастирску шуму; према Драгињу Столице (291 m) и Буковац; према Белотићу Тепо брдо и Соколовац.

Са њиве зване Воћина односно места званог Требежине, с леве стране Каонске реке, над воденицом Глишића (више места званог Језеро), поглед на Лепо брдо. Под Лепим брдом куће Марковића, над кућама забран Петровића. Изнад проширења с ливадама су терасе Чардачине, под Марковићима; преко реке у теснацу, под шумом, Водица. А уврх косе, с друге стране реке, коса са Тазића малом, и уврх ње, Главица са Јабланом; преко ње шума Бељина Главица; даље позади два брда под шумом, а уврх ових Козарица. Испод гробља има, на нижој тераси, бара Смрдан под високим шеваром.

С леве стране долине Каонске реке, 45 m, над реком, испод темена високе терасе, под Месним одбором Каоне који на темену косе преко 200 m поглед на Лепо брдо а.в. 240 m. Под њиме у а.в. 200 m највиша речна тераса која наниже пређе у језерски стадијум пиносавски од 195 m. Та се висока речна тераса, која се веже за језерску на темену нижих коса овде под Лепим брдом, зове Широка раван; ту је Перића мала каонска (звана и Крајњани. Под Широком равни још две терасе: средња веома типична, у теснацу. С ове стране реке на тој нижој тераси, између потока, две групице кућа Павловића мале (ниже су Јовановићи, више такође Јовановићи); преко реке код манастира на брду је Прњавор мала, а под брдом клиф, прегиби, потоци и речни ток ту шума; на заравни и блажим странама су њиве.

Осим Стопарца, живе воде су још и Ракинац и Чесма, испод манастира, под брегом.

На горњем одсеку високе терасе земљиште је жујевача жутача (жута иловача); у равни те терасе гајњача; на средњој тераси црна смолница; а ниска тераса и алувијална раван имају гајњачу, црну смолницу, негде пескушу помешане. У Каони, с леве стране долине, на вишој тераси и страни је полњача бела земља, гајњача, шумска трава и жујевача.

Манастир Каона до овога рата имао око 130 hа шуме и земље. Од тога 10 hа шуме и њива остало манастиру, а остала шума, око 1 100 hа сад државна а њиве, око 20 hа, подељене сељацима из сиромашнијих мала с ове стране реке (оне преко реке нису имале беземљаше).

Потес почиње од белотићке међе од више колебе Милана Павловића и само до теснаца између Павловића мале и Широке Равни. На потесу била потеска капија између њива Илије Исаиловића и Рајка Павловића, на месту званом Умка, до Орашћа. То од |стране овог села; према Белотићу је други пролаз пута низ реку. Све мале имале своје место у том Потесу. Ко није имао њиву у Потесу није могао ући; све старе фамилије имале су ту њиве изузев Глигорића који су далеко, с друге стране.

Старо сеоско збориште је место звано Стопарац; ту је жива вода, ту се држала молитва.Водица преслава је на Младу недељу(прва по Сп асовдану) и Томину недељу (ово само молитва, друга недеља од Ускрса). Ту се умивали, пили воду на млади петак и млади уторник „кад се мене месеци”. И бацали у воду да прође грозница стопарац сребрни и узимали су пару (слична жива вода је Шиндралија у Мровској).

У Лазића мали, више Месног народног одбора, близу Васића и Мићића кућа јесте гробље за овдашње мале; до гробља је место звано Кућерине. Ту биле неке старе куће за време Турака село се селило, премештало, крило по јаругама. Тако су Исаиловићи I од Прњавор мале били у турско време на брду где су и сада, па због Турака бежали у јаругу Ракинац између Крајњана и Прњавор мале. У Потесу, у пределу што се зове Каонска поља, има место звано Просина; ту се изорава и сад цигла, цреп итд. На месту званом Умка не памте хумку, али ту поред пута има ровина од судова, цигле и црепова. Више Манастира каонског до Козарице може се с виса бацити на цркву има место звано Маџарски вис; ту камење, стење, плоче, откопавао се новац (или „руда” „гвожђаци”). „Ту Маџари некад бивали”. Више Миладина Крсмановића куће цела једна њива која се сад оре, зове се Старо гробље идући Ћуковинама. На питање има ли место звано Гомиле, одговарају има Бобија у мали Крајњани више крајњанског гробља (од Стопарца одмах преко реке у правцу Лепог Брда). На Бобији налазе се старе крушке калемљене још од старог времена. С оне стране Каонске реке, испод Перића и Пе- тровића има место звано Чардачине само место иначе земља иста. Ту има место звано Бошњачка њива и ту били „турски чардаци”. У Павловића мали, на равни косе близу Месног народног одбора Каона има споменик ограђени „белег” Ивану Павловићу, подгнут 1813. Међутим, после десет година Иван се био вратио; били га заробили Турци, био у Азији, кад дошао, затекао себи споменик. Иван био прадеда Миланов (65 год.), а деда Рајков.

Милован Павловић, стар 70 година памти кад је село Каона било од 22 куће. Сада у Каони 114 домаћинстава и 671 становник.

Порекло становништва

Павловића мала:

Павловићи (13 к., Степањдан). Љубомиров (42 год.) чукундеда, а Миланов (64 год.) прадеда Иван (до споменика из 1813.) неко од предака. Била су два брата тако се запамтило Јовица и Томица, близанци, старији од Павла Павловића. Јовица и Томица, из Радаља од Дрине, за време Турака дошли, прво на Кућерине, испод Старог гробља данас у Лазића мали. После сишли овде где су. Јовица из фамилије Павловића био убио турског кера на Бељиној Главици, односно на нижој Главици, па му онда Турци запалили качару био силан огањ. Били турски бегови. Од њих једна кућа у Шапцу од пре 100 година (један отишао на занат), у Лозници 1 к. За учитеља, преко Шапца.

Јовановићи (1 к., Никољдан). И он се доселио не знају одакле.

Исаиловићи I (5 к., Никољдан). 3 к., овде, 2 к. у Глигорића мали. Доселили се после Павловића, од њих добили плац, остало сами крчили окумили их. Дошао Исаило и он „одозгора од ти крајева”.

Марковићи I (2 к., Никољдан). Звали се Батићи некада. Светозаров отац Спасоје, деда Василије, прадеда Марко он дошао „одозгор”.

Николићи I (1 к., Никољдан). „Они су туден старински”

Лазаревићи I (6 к., Никољдан). Мати довела Рају и Милисава из Крнула, пре око 100 година, преудала се овде у Николиће. Презиме остало Лазаревићи из Крнула, где се њихова фамилија сад зове друкчије.

Лазића мала:

Поповић (1 к., Лучиндан). Златомир из Ћуковина дошао овде на имање, у Исаиловиће II, пре 40 година, имање од матере.

Макевићи (3 к., Аранђеловдан). Стари (они, Мићићи и Васићи).

Васићи (4 к., Аранђеловдан). И они стари.

Мићићи (7 к., Аранђеловдан). Иста фамилија са Васићима. Стари.

Исаиловић II (1 к., Степањдан). Ови су од Исаиловића III из Прњавора мале. Дошао у Лазића малу, у кућу, Цветко, на макевићко имање.

Глигорића мала:

Крсмановићи (2 к., Никољдан). Из Ћуковина пре 80 година, дошао деда Миладин, општински писар у судници, па се ту оженио и купио имање. У Ћуковинама има Крсмановића, велика фамилија.

Гајићи (5 к., Степањдан). Стара фамилија овде њихово порекло.

Николићи II (2 к., Степањдан). Стара фамилија. Они били од Глигорића, па измењали име.

Глигорићи (Степањдан) старинци изумрли. На њихово имање дошао Кнежевић Светомир (1 к.,Степњдан женина слава) из Каменице, пре 30 година.

Марковићи II (1 к., Аранђеловдан очева слава, а на имање слава Никољдан). Из Мровске пре 25 година дошао на имање Исаиловића I.

Симићи (1 к., Ђурђевдан). Из Прњавора мале пре 50 година, а тамо били стари.

Ивановићи (3 к., Никољдан). Предак Иван дошао пре око 70 година. Били чергари, корпари, гурбети, говорили цигански. Сад у Лазића мали до реке, на манастирском имању што им је додељено приликом аграрне реформе.

Мале преко реке. Прњавор мала:

Саватићи (2 к., Лучиндан). Из Ћуковина од Саватића, од пре око 100 година.

Пантелићи (4 к., Петковача). Од циганске фамилије али старе фамилије. Звали сеКаназировићи. Сад се жене од Српкиња мешанци.

Лазаровићи II (4 к., Аранђеловдан). 3 к. овде и 1 к. у Перића мали. Стара фамилија.

Петровићи I (3 к., Степањдан). Њихови споменици најстарији у гробљу, од старине.

Исаиловићи II (4 к., Степањдан). Живојинов (62 год.) прадеда Исаило дошао, али не знају одакле.

У Крајњанско гробље преко реке иду одавде Исаиловићи I, Јовановићи, Марковићи и Лазаревићи. А остали са Прњавором заједно у Лазића гробље, с ове стране реке.

Мала Крајњани или Перића мала:

Аћимовићи (2 к., Јовањдан). Дошли у Јовичиће, из Крнула пре 100 година. Довела их мати.

Дамњановићи (1 к., Ђурђевдан). Из Великог Бошњака (Драгиња) пре 80 година дошли.

Јовшићи (3 к., Тривуњдан). Стара фамилија.

Јовановићи II (2 к., Никољдан). Једна фамилија са Јовановићима I. Не знају где им је старо место, с ове стране или с оне стране реке.

Јовановић Живорад (1 к., Петковача). Његов деда Милан ковач, као Циганин дошао, не зна одакле; и данас Цигани ковачи преко реке.

Перићи (4 к., Ђурђевдан). Стара фамилија. Добросављев (70 год.) деда Вилип био, не знају одакле.

Марковићи III (3 к., Ђурђевдан). Стари су.

Петровићи (2 к., Ђурђевдан). Исто од старине овде.

Николићи III (1 к., Ђурђевдан, а на имање слава Аранђеловдан). Из Метлића пре 30 година дошао као зет у Марковиће III.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 126-130), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

Порекло презимена, село Крнић (Владимирци)

Порекло становништва села Крнић, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село се дели на два „краја”, са више „мала”, по фамилијама: један крај је до Јаловика: „овај крај” (Видићи, Степановићи, Дукићи и др.); други крај је до Јазовника „онај крај”, тамо до Пиштала (Гајићи, Гачића мала и других). Између те две мале је Велики бунар у јарузи, у равни. Ту је и „Водица” (ту обележен крст на карти, стара црква била Св. Илије, а водица је о Илиндану). Уопште у последње време, са новим деобама после народноослободилачког рата, већина нових домаћинстава изи- лазе „у њиве”. Тако постаје ново растурање села, поред ушора- вања крај друмова и путева.

Потоци су: Бунарине (иде у Месарце) и Дубраве, који се састаје у Месарцима са потоком Бунарине. Површ између потока Бунарине и Дубраве дисецирана потоком Дубраве који долази са Крнићког Брда, које се диже у вишу греду, клиф.

Бунари под клифом, „Код липе”, 32 m дубине доле, ниже око 20 m. Иначе у селу је плитка вода, на 4-6 метру дубине.

Испод Крнића, до Сувог Села, место звано Дубрава, било заграђено; ту село Крнић терало свиње на жирење; ту су биле капије потеске; село постављало стражу пред потес Дубраву, и нико није могао проћи колима кроз Дубраве, због ограда.

Стари причали да је име селу по неком „Крњи ајдуку” давно, „у турско време ајдуковао”. На месту званом Кулине, испод крнићког гробља идући Дебрцу, сад звано место Бубања била је турска кула; ту „седео неки турски паша субаша”. И Крња хајдук се с њим здравио, а онда га убио, па после истог дана и сам Крња погинуо. По томе остало име селу.

Црква је грађена 1939. (зато није унета у карту); гробље је једно, иза цркве, на пола километра идући Дебрцу. Слава црквена Велика Госпојина. Била је некад црквица у селу код Поповића кућа, на месту званом Велики Бунар (Поповићи држали до скоро крст месингани из те цркве) у сред села Крнића. Ту село слави Илиндан, ту се ломи колач, и вашар одржаваи данас. Око липе и споменика Милоју Драгићу, погинулом 1912. год. на Бакарном Гумну, обилази литија на Спасовдан. Свуда су липе на раскрсницама.

Гробље иза цркве је врло старо; вадили камење старо преко 100 до 200 година и стављали у темеље цркве. („Све римска и турска слова”!). Овде нема маџарског гробља, оно је у Сувом селу

До Крнића. На граници између Крнића и Јазовника, на месту званом Пиштала, сељаци налазили цигле „учетврт колико књига”, тестије, сулундаре од земље. Исто на месту званом Петковац, на граници Крнића и Власанице, налазили велике цигле по пола метра у пречнику (и данас то место зову „цигљана” Петковац); ту налазили турске талире, „беле паре”; ту су и два бунара „маџарска”, један је у атару Крнића, а други у атару Власанице, на раздаљини од 20 m; бунари имали темеље и зидове дрвене, па пре 60 година озидани каменом. Између Крнића и Власанице, још расте старо цвеће (перуника, петлово перје, руже, јоргован) и данас расте у шуми. Камен оштећен, а цвеће још расте!

Од старих запамтили: Јанко Катић погинуо у атару Крнића на Дугим њивама, код Беле Воде, на месту званом Церовица, 1804. године; тукао се с Турцима, ту водио борбу, ту и погинуо; то је било на две године пре но је и Васа Чарапић водио борбу на Београду; у Крнићу, до Јаловика, иза Степановића, има место звано Јанково кућиште (ту био Јанко пре устанка, са синовима). И у Власаници има место звано Јанково кућиште.

Број становника у Крнићу 955 а број домаћинстава 179 (1948).

Порекло становништва

Идући од Дебрца и Власанице од Петковца, „Онај крај” или Степановића мала:

Степановићи (8 к., Лучиндан). Радисављев (66 год.) прадеда Степан дошао из „те крајине одакле су и преци Степе Степановића” (генерал Степа из Кумодража, а тамо његови насељени „одозгора” Црна Гора или Херцеговина). Брат прадеде Степана, Чола, отишао у Јаловик где основали Чолића малу. И сад се зову побратими.

Ђорђевићи (3 к., Стевандан). Можда стари, овде од ранијег времена.

Глувићи (1 к., Никољдан). Досељени, не знају одакле, одавно.

Мијаиловићи I (6 к., Јовањдан). Најстарија досељена фамилија у Крнићу тако причали стари.

Мијаиловићи II (1 к., Ђурђевдан). Из Власанице пре 30 година; купили парче земље.

Видићи (5 к., Никољдан). Од баба Виде остала фамилија она била „домаћин”. Од „паше” добила земљу, „најбољу” била паметна и лепа.

Јанковићи (3 к., Лучиндан). Стари; можда су били иста фамилија са Степановићима.

Спасојевићи (2 к., Ђурђевдан), Непознато порекло.

Поп-Исаиловићи (3 к., Ђурђевдан). Од неког попа Исаила, из времена Карађорђа.

Ђукићи (6 к., Никољдан). Милорадов (70 год.) прадеда Ђока, са Карађорђем војевао, био по шумама. Турци му три пута кућу палили.

Нешићи (15 к., Никољдан). 3 к., доле у Дубрави, а 12 к. овде, изнад села. Стара фамилија. Живанков (31 год.) прадеда Ранко, a Ранков отац Грујица. Памти се кад су, пре Ранка, били једна кућа, а онда три куће за време Ранка. Један од Нешића, Благоје, изишао са кућом пре 37 година, „нањиве”, на левој страни долине Бунарине, ниже састава јој са Дубравом и Кошевцем. — Јовичићи (4 к., Никољдан). Стара фамилија.

Анђелићи (3 к., Јовањдан). Стара фамилија.

Марковићи (3 к., Ђурђиц). Стари причали да је код њих седео поп Каран, вршио службу у старој дашчари у Јаловику (као овде био привремено пре но што ће се одселити у Јаловик).

Поповићи (5 к., Јовањдан). Домороци. По неком попу Максиму.

Исаиловићи (11 к., Јовањдан). Лазарев (61 год.) чукундед Исаило он био домородац у време устанка. Под Турцима била им кућа у јарузи, у потоку, мало ниже од Великог Бунара. Један од Исаиловића, Божидар, од пре четири године изишао на њиве своје са кућом, на место звано Пресека, а до ње, над Дубравом, Метово Брдо.

Дрочићи (15 к., Ђурђиц). Из Дрочина код Ваљева, у два маха се доселили: прво Мијаило ту „колебу оправио” („тада је будак био тапија колико оправиш, толико можеш зиратити”); затим и Дамјан, од исте фамилије. Димитријев (40 год.) прадеда Алекса, његова браћа Василије и Никола, а они од Мијаила и његовог брата Дамјана. Други, „онај крај” или Гачића мала:

Стевановићи (8 к., Јовањдан). Непознато порекло.

Jеремићи (10 к., Јовањдан). Били једна фамилија са Стевановићима. Добросављев (63 год.) чукундед Јеремија; њега или неког његовог Турци убили на Мишару. Кад су се Стевановићи оделили, узели друго име.

Досићи (2 к., Јовањдан). Досељени однекуд. Они су од Гачића фамилије, па по некој баба Доси прозвани Досићи.

Бранковићи (8 к., Никољдан). Били некад једна кућа, од њих био Сима ајдук, пресретао Турке код Марковог гроба, на Гомилици, баш код Циганског гробља. Ту, на истом месту где су, у јарузи, више Великог бунара, изорали „рушве” (златне паре) биле у неком грнчету, пресекли га плугом; то било у време Симе хајдука.

Којићи (1 к., Јовањдан). Чукундед Која борио се против Турака. Не знају за старије.

Кованџићи (2 к., Илиндан). Славили црквену славу. И они били у јарузи до Великог Бунара, вишеПлавинца.

Симеуновићи (3 к., Никољдан). Живојинов (56 год.) прадеда Симеун. Не знају порекло.

Томићи (4 к., Јовањдан). Били једна фамилија са Исаиловићима. Одвојили се презименом од Томе, тад се поделили.

Димитријевићи (1 к., Никољдан). Од Јаловика, из фамилије Димитријевића (Врачарића), ту што су до Киселе воде, од пре 100 год.

Крсмановићи (1 к., Јовањдан). Крсман, Исаило, Тома, Која и Максим петоро браће, све из једне куће; од њих ови, Исаиловићи, Томићи, Којићи и Максимовићи (који се сада зову Поповићи) и сад се не узимају.

Гачићи (16 к., Јовањдан). Од Гаче био овде пре Карађорђа. Од Гаче син Матија, од Матије Васа, од Васе Милоје, од Милоја Милан, који сада има 73 год. Миланов син Велимир (40 год.) отишао жени у кућу, у Јазовник. Гачин унук Васа био 12 година буљубаша код књаза Милоша.

Гајићи (9 к., Ђурђиц). Досељени, не памте одакле, пре Карађорђа.

Николићи (4 к., Алимпије). Досељени, преко 100 година, не знају одакле.

Тодоровићи (6 к., Никољдан). Радованов (61 год.) прадеда Теодор. Непознато одакле досељени.

Ђокић Станимир (1 к., Никољдан). Из Брдарице, пре 20 година, у Јеремиће, призетио се.

Андрић Светозар Цвеја (1 к., Аранђеловдан). Из Оглађеновца (више Коцељеве), пре 20 година као шегрт дошао код опанчара Душана Марковића (од оних што су три куће Марковића).

Савић Вељко (1 к., Аврамије). Из Љубовије (Азбуковица); 1901. купио овде земљу и начинио кафану.

Радовановић Живко (1 к., Никољдан). Из Миличинице, 1924, жени у кућу, у Бранковиће.

Јеремић Драгољуб (1 к., Алимпије, а бабина слава Ђурђевдан). Из Бељина, пре 25 година, у Поп-Исаиловиће, призетио се.

Вилотић Драгољуб (1 к., Ђурђиц, по баби). Из Грабовца, од Обреновца, 1947, у Гајиће, жени у кућу.

Даниловић Василије (1 к., Никољдан). Из села Сивчине, од Ивањице, пре 29 година, у фамилију Исаиловића.

Антонијевић Павле (1 к. Никољдан). Из Лелића, од Ваљева, 1935. као момак, код Пурића; сад шнајдер (пре био абација).

Бранковић Борисав (1 к., Ђурђевдан). Из Драгиња дошао као момак код Пурића, 1935, па сазидао кућу. Сад живи у Шапцу.

Пурић Мијаило, пореклом из Дружетића ваљевског, као трговац у Шапцу овде саградио дућане, магацин, чардак, штале 1935. Трговао мануфактурном робом, гвожђе и бакалук држао, куповао и „рану”; код њега предњи радили.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 156-160), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 



Последнее изменение этой страницы: 2016-06-07; просмотров: 71; Нарушение авторского права страницы; Мы поможем в написании вашей работы!

infopedia.su Все материалы представленные на сайте исключительно с целью ознакомления читателями и не преследуют коммерческих целей или нарушение авторских прав. Обратная связь - 52.205.167.104 (0.021 с.)