Порекло презимена, село Варна (Шабац)

Порекло становништва села Варна, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село се дели на мале: Прекоречка мала је преко реке Думаче. С ове стране је Дојна мала, према цркви; Средња мала је близу воденице Крџаве, с оне стране Штитаркуше; Швељска мала од Штитаркуше на брду, с ове стране (по неком човеку званом Швељо).

Сеоска преслава Млада недеља прва по Спасовдану недеља. Пре тога, пре око 100 година била преслава Пресвета субота, по Тројицама прва субота, па гром убио крстоношу кад је литија ношена, и онда променили. Средиште села било код гробља ту су биле липе под липама се славило. Водица се служила увек овде под липом, док у Великој Врањској под „границом”.

Овде нема маџарског гробља, не знају ништа за „манастир” Варну нити да има какву црквину. Црква апостола Марка подигнута 1906, а прорадила 1913. године. У Варној сељаци налазили „турске вуруне” где се хлеб пекао биле до реке Думаче, код имања Живка Ђурића. Код винограда Љубомира Петровића и данас се зову „Турске њиве”. Крџа Турчин начинио био воденицу испод Јањића кућа, зато се зове Крџава (и данас постоји пре- прављена). Потес где је чесма Штитаркуша, у потоку Гуљавици, пре Марка Штитарца звао се Ракиџиница тамо пекли ракију; после кад је дошао Марко, онда назван Штитаркуша. Шарампов звани, у Варној, је брдо код Малешевића кућа, ту били шанчеви.

Мајка Љубомира Петровића Стеванија (живела 72 год. умрла пре 15 год.), запамтила Китог од цркве Варне па до Јевремовца и Шапца. Овај пут је новији, али пре памћења старијих од 85 година. Милован Јованић (умро 1920. у 92. години) запамтио кад је овде низ село био сокак, а друм после закопан. Он је запамтио његово грађење. Живко Војиновић запамтио 9 кућа села, са 7 пушака. Стари одавде били у борби на Мишару, ратовали трешњевим топовима тако од старих запамтио Стеван (85 година) Војиновић, унук Живков.

У Варној здравствена станица и лекар од пре рата.

Број домаћинстава 291 а број становника 1465 (1948).

Порекло фамилија

Прекоречка мала:

Московљевићи (10 к., Никољдан). Досељени из села Грабова испод Фрушке Горе звали се Павловићи (у добрићкој цркви и у школи Варне презивали се Павловићи). Др-а Милоша (66 год.) отац Стеван (умро 1927. око 75 година стар), деда Јован, прадеда Павле он дошао из Аустрије, пребегао из војске аустријске, превео жену и једно женско дете (Степанија, удата после за Марка Делића, затим за Јову Маринковића). Променили презиме зато што им порекло из Московске царевине.

Ђурићи (10 к., Ђурђевдан). Староседеоци, најстарији у селу.

Ђокићи (5 к., Ђурђевдан). Живорадов (53 год.) отац Милован, деда Павле, прадеда Андрија од фамилије Ракића, из Грушића досељен; мати им се преудала овде у Ђуриће и довела Андрију (прадеду) и његовог брата Ђорђа (два сина). Онда се презивали Пантелић Ђорђе умро од „бесне вашке”, без потомства; има запис на белегу, 1842.

Спасојевићи (4 к., Степањдан). Милорадов (75 год.) отац Марко, деда Јанко, прадеда Спасоје из мачванског Дубља. Баба Ивана причала Милораду: био убијен Турчин, пала сумња на Спасоја. Он покупио децу, Јанка и Спасоја, и жену, и дође овамо, а Ђурићи му ту даду да направи кућу.

Алексићи (2 к., Миољдан). Алексин (60 год.) отац Ђока, деда Милован, прадеда Алекса из Херцеговине тако чуо од старих.

Јеремићи (2 к., Миољдан). Једна „вамилија” једна слава и једно имање држе укрштено са Алексићима. И они из Херцеговине.

Алимпићи (1 к., Игњатије, бивша слава, а по жени Ђурђевдан). Из Накучана Настас у Мариће дошао, призетио се 1920. године.

Марићи I (1 к., Ђурђевдан). Из Дојне мале прешли овамо.

Шевићи (3 к., Ђурђиц). Староседеоци.

Малешевићи (6 к., Ђурђиц). Ваљда су из Црне Горе. Бошковићи, Ђурђевићи и Малешевићи једна фамилија: У Малеша „пукла кола” овде, ту остао; Бошкова кола у Малу Врањску, а Ђурђева пукла у Великој Врањској и тамо остали, тако причао Нинко Малешевић.

Лукићи (8 к., Ђурђевдан). Томин (65 год.) отац Јовица, деда Лазар, прадеда Живко он и остали стародревни.

Ширгићи (8 к.3 Никољдан). Живков (54 год.) отац Михаило, деда Мојсило, прадеда Живан. Презивали се Милосављевићи. Неко од њих, Живан, био снажан као во прозвали га Ширгом (воловско име, за вола који је бодач, има велике рогове!). Староседиоци.

Маринковићи (3 к., Ђурђевдан). И они су можда стари, од Лукића фамилије, једно порекло.

Карићи (7 к., Ђурђевдан). Мићин (69 год.) отац Димитрија, деда Матија, прадеда Мића, чукундеда Степан. Непознато порекло. Нису род са оним Карићима у Слепчевићу, у Мачви.

Војиновићи (3 к., Никољдан). Нису досељени стародревни. Стеванов (85 год.) отац Благоје, деда Живко, прадеда Војин. Стеванов деда Живко био као дете узет у заштиту од метковићког бега. Бег седео у Метковићу, месго звано сада Пашино Поље. Бег га, на житу, однео до Орашца, испод Мишара на Саву, ту га спустио да чека на дереглију; Турци га стигли, хтели да га убију и упитали га ко је, а он рекао да је тога и тога бега. Пред вече и њега превезли преко Саве, 1813. После тога 9 дана били без хлеба, а онда збегу донели кришом двоја кола хлеба. После се вратили из Прека, кад се замирило. Биле иза тога гладне године тако запамтио Стеван (85 год.).

Живковићи (8 к., Никољдан). Не знају порекло. Прамдеда Обрада, Петра и Томе, звани „Белаћ”, он начинио Крцаву воденицу са Турчином.

Митровићи (1 к., Митровдан). Непознато порекло.

Делићи (1 к., Ћурђевдан). Стародревни. 1 к. у Шапцу, шнајдер Милош. Средња мала:

Јањићи (8 к., Никољдан). Стародревни, Имали неку бабу Јању.

Петровићи (3 к., Ђурђевдан). Стари фамилија Лукића, били преко реке у заједници са њима. Милошев (46 год.) отац Милан, деда Мића.

Савићи I (10 к. Јовањдан). Драгомиров (73 год.) отац Љубинко, деда Маринко, прадеда Сава, чукундеда Зарија доселио се из јадранског Добрића. И сад тамо има фамилија Савићи.

Матићи (7 к., Никољдан). 1 к. у Београду, мајор ЈНА Милан. Староседиоци. Данилов (46 год., председник МНО) отац Живко (73 год.), деда Стеван, прадеда Мата.

Стојановићи (1 к., Никољдан). Из Босне дошао Петар, служио туде и закућио, пре бељинског рата (јаворског рата).

Марковићи 1 (3 к., Митровдан). Не знају порекло.

Ерчић Милутин (1 к., Никољдан). Отац му Илија Ерчић из Сипуње Горње ванбрачни отац, а мати му из Десића, од Будимировића, преко Добрића, пре око 50 година дошао. Слава по очуву који га узео у имање, презиме по мајци.

Швељска мала:

Гавриловићи (6 к., Томиндан). 3 к. овде, 3 к. у Дојној мали. Стародревни.

Гавриловићи II (1 к., Јовањдан). Ненад дошао у Гавриловиће из Грушића, пре 50 година, жени у кућу. Не знају од које фамилије из Грушића.

Петровићи (4 к.), Ранковићи (4 к.) и Милошевићи (6 к.) све једна фамилија били 14 к. укупно. (Ђурђиц). Узимају се међу собом већ око 80 година. Разројили се из једне куће. Љубомира Петровића (60 год.) отац Илија, деда Глиша, прадеда Петар; Степана Милошевића (71 год.) отац Иван, деда Никола, прадеда Милош; Душана Ранковића (59год.) отац Милисав, деда Недељко (и Ранко) браћа, прадеда Јовица. Цела фамилија стародревна. Кућа им била у потоку више Штитаркуше крили се од Турака.

Андрићи (3 х., Ђурђиц). Од исте фамилије као Петровићи, Ранковићи, Милошевићи укупно 17 кућа са предњима. Стари.

Јеремићи II (3 к., Никољдан). 1 к. у Добрићу, Младен од пре 20 година. Матијин (51 год.) отац Петко, деда Живко, прадеда Јеремија мајка га довела из Врањске Велике (Горње), преудала се овде у Ђурђевиће.

Ђурђевићи (3 к., Никољдан). Милованов (59 год.) отац Ђурађ, деда Лука Врагочанин из с. Врагочац (можда Врагочаница!)

Марићи II (3 к., Ђурђевдан). Од старине овде.

Стојичевићи (2 к., Јовањдан). Досељени, непознато порекло. Јованов (57 год.) отац Лазар, деда Милош. Његова жена, баба Марица, служила код Марка Штитарца, и он јој дао земљу. Она носила око главе вес (она мора да је из Босне или Херцеговине, док носила вес!)

Ковачевићи (3 к., Никољдан). Не зна се одакле су.

Глигорићи (1 к.). Из Дојне мале прешао овде код колебе Живан, пре 40 година.

Дојна мала:

Антонићи (9 к., Лучиндан). Овде „од постања”, од старине. 2 к. у Шапцу, 1 к. у Београду. Светозаров (60 год.) огац Љубомир, деда Никола, прадеда Лука.

Исаиловићи (2 к., Лучиндан). Стари, иста фамилија. Антоније, Арсен и Исаило били браћа.

Арсеновићи (1 к., Лучиндан).

Илићи (3 к., Ђурђевдан). Из Вукошића пре око 80 година, жени у кућу.

Јаковљевићи (3 к.), Миливој дошао из Маова пре 55 година. Довела га баба, и од њега три сина овде; доведен и ушао у кућу Антонића.

Тодоровићи (1 к., Лучиндан). Стари. 1 к. у Шапцу.

Тимотићи (1 к., Лучиндан). Стари. 1 к. у Шапцу.

Рафаиловићи (7 к., Никољдан). Непознато порекло, стари досељеници. Миланов (72 год.) отац Трифун, деда Павле, прадеда Равајло (Рафаило). Били на брду до Швељске мале (тамо још једна кућа свега остала), па прешли на друго брдо.

Марићи II (5 к., Ђурђевдан). Рајков (50 год.) отац Маринко рођен у Метковићу, од Николића, па донет овамо од шест недеља старости на Радованово имање Радован му очух.

Ковачевићи (2 к., Врачи). Јездимира и Будимира отац Василије из Бастава, пре око 75 година. Служио туде код Марића, и уписали га у Марићима у трећи део имања.

Јованићи (10 к., Ђурђевдан). Звали се Чвргићи, па по Јовани баби, Јованићи. Стари. 1 к. у Шапцу (Ивко), 1 к. у Панчеву (Панта).

Глигорићи (15 к., Ђурђевдан). Старинци.

Марковићи II (3 к., Ђурђевдан). Непознато порекло.

Димитријевићи (3 к., Ђурђевдан). Из Босне, пре бељинског рата.

Јеремићи III (1 к., Лучиндан). Не знају порекло.

Вујковић Ненад (1 к., Тривуњдан). Из Цуљковића дошао његов отац Дамјан, као поп, и Ненад поп. Пре око 80 година.

Вуковићи (2 к., Степањдан). Из Добрића Живанов отац Сава, пре 50 година.

Пајичини (8 к., Ђурђевдан). Из „Немачке” из Прека доселио Пајица, пре 100 година. Избегао отуда преко Саве.

Маринковићи (3 к., Ђурђевдан). Од старине овде. Стеванов (76 год.) отац Ђурађ, деда Милан, даље не знају.

Алексићи (1 к,, Ђурђевдан).Алекса из Цветуље, пре 10 година. Служио, па купио овде.

Јокићи (2 к., Степањдан). Из Босне, пре 80 година.

Јовановићи (8 к., Ђурђевдан). Од старине овде, кад су Турци били, онда из њихове фамилије био кмет. Јованов (41 год.) отац Рајко, деда Драгић, прадеда Матија.

Савићи (3 к., Ђурђевдан). 1 к. У Шапцу, 1 к. у Десићу, од пре 20 година. Доселили из Босне пре 90 година: три брата побегла: Марко (он био „препадник” он убио Турчина), Коста и Ђурађ.

Кекићи (3 к., Ђурђевдан). 1 к. У Шапцу. Кекићи и Делићи биле су две најстарије и најбогатије куће. Алексин (66 год.) отац Ђурађ, деда Живан, прадеда Милош.

Лазаревићи (2 к., Ђурђевдан). Поп Јеремија дошао однекуд пре око 100 год.

Кесићи (3 к., Ђурђевдан). Из Босне пре око 70 год.

Икићи (7 к., Никољдан). Један од њих се прекрстио у војсци у Максимовић. Доселили из Босне, пре рата 1876. год.

Маринковић Аца (1 к., Степањдан). Од Чачка, машинбравар, пре 20 година.

Милошевић Благоје (1 к., Ђурђевдан). Из Синошевића, пре 10 год.

Стевановић Љубисав (1 к., Аранђеловдан). Из Јаребица пре 30 година, као кафеџија.

Тривуновићи (2 к., Аранђеловдан). Из Слатине, ковачи, један пре око 80 година, други пре 30 година.

Деспотовић Недељко (1 к., Јовањдан). Од Јагодине, пре 20 година. Млинар мајстор.

Фрајтовић Милутин (1 к., Степањдан). Из Прњавора Мачванског, пре 20 година, мајстор ћурчија.

Трифковић Роса (1 к., Ђурђевдан). Из Велике Врањске пре 8 год., од Трифковића.

Марковић Јелена (1 к., Митровдан) од оних Марковића напред.

Савић Ранко (1 к.), абаџија, из Босне 1941. год.

Филиповић Зорка (1 к.). Из Бојића, 1927.

У Дојној мали у потоку, недалеко од џаде; Цигани:

Николић Никола (1 к., Никољдан). Давнашњи досељеници, ковачи били, а сад земљорадници. Добили земљу од аграрне реформе.

Гајић Марко (1 к.). Отац Ђорђе дошао пре око 25 година; оставио децу уз мајку, а он даље отишао, 1942.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 294-298), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Волујац (Шабац)

Порекло становништва села Волујац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Мале су: Парлог, одувек, средња, овако звана, а сада по катастру одвојена мала Костадиноваћа; Брђани или Брђанска мала, скроз крај џаде; испод Парлога, на левој страни Дворишке реке, мала Копрчани. Памти се када је Костадиновића мала била 10 кућа. Брђани су се почели насељавати тек отпре неких 80-100 година.

Извор Симићевац одмах под судницом код Симића куће; из бунара 3 m дубине извире вода врло јака, за сат преко 500 литара. Био ту и рибњак. Кад је ископан бунар „појурила вода толико да је млела воденица”. „Затискивали га сланином да не потопи”. Цела Костадиновића мала (и Максимовићи и други) са тог извора доносе воду. Има извор Крчански поток ка Миловановића мали из кречњака, из дубине туче (више мајдана у самом потоку). У Костадиновића шуми извор звани Бунарић појило за стоку (пре и за пиће ношено, сад запуштено). Брђанска мала скроз оскудна само један извор звани Стублина, у потоку, до Реке. У Макевије Максимовића дворишту, у мали Парлог, два бунара: један на 17 m, вода слаба, други до 30 m копан, до 40 m бушен до 17 т кроз глину белу, плаву, жуту, и испод тога скроз песак без воде до краја.

Атар сеоски иде према Церу свега до на један километар испод Скакала. Атар до џаде према Метлићу и Румској; руштанске њиве прелазе и џаду овамо (руштански атар обухвата и Скакала). Према Бојићу граница атара на један километар испод саставака обеју река (Дворишке и Волујачке), до Срђеве шуме (то је била бојићка селска шума, пред овај рат, десет година раније, подељена). Граничи и са Синошевићем мало, такође и са Метковићем, врло мало. Према Грушићу преко Врановца (пут којим смо преко коте 226 дошли), а према Дворишту је граница атара поток Пуцина и Дворишка река. Према томе је Волујац на речним терасама и површима с обеју страна Дворишке реке, такође и на десној страни волујачке косе, с обеју страна Волујачке реке.

Са највише заравни (224 m), код суднице, Месног народног одбора Волујац (215 m), испод које је усечена према Дворишкој реци горња тераса речна, прелази се, на супротној страни косе, преко сличне горње речне терасе код куће Макевије Максимовића (210 m). Ова је, према профилима двају његових бунара усечена кроз иловачу у беличастој, жућкастој и модрој глини, жућкастим и сивим песковима. Низ широку падину волујачке косе силази се, преко средње и ниске речне терасе, до дна Волујачке реке, која је у ово доба године, иако после скорашњих киша, без воде. Примећује се и овде, досад без изузетка, како је долина асиметрична: на левој страни широка падина, на десној страни одсеци, овде ниже прелази чак до нивоа средње терасе.

Чим се пређе преко Волујачке реке, мало навише, у дубоком усеку пута, види се како се јављају слојеви зелених шкриљаца из групе филита, скоро вертикални, правца југоисток северозапад (сасвим локална појава).

Прелазећи десну страну Волујачке реке, изнад кристаластих шкриљаца при дну, усек пута (сасвим свеж) открива серију неогених седимената све скоро до врха, готово стално сасвим растреситих. Непрекидно смењивање разноврсно обојених катова пескова, песковитих глина и глиновитих пескова, жућкастих пес- кова, сивих пескова, црвених пескова, црвених глина, модрих гли- на, беличастих глина, често фине стратификације, где су пескови врло трошни, а глине често сасвим компактне. При врху усека пута, до нивоа горње речне терасе усечене испод темена брда Поповац (215 m), преко ових трошних неогених слојева, долазе у једном црвеном кату пескова и глина, интеркалације гвожђеви тих пешчарских табли, 5—10 сm, веома чврстих, као коре од згуре, троскове. Испод и преко ових гвожђевитих пешчара у глини, и нарочито испод њих, црвени шљункови кварцни, метално обојени.

Цела неогена серија јасно поремећена приметно нагнутих катова и слојева према југу — југоистоку, углавном ка југоистоку; иако је то доста далеко, изгледа према колубарско – тамнавском басену, који је видно спуштен између поцерског и београдског побрђа. То би у целом досад пређеном терену био једини јасан поремећај неогених слојева, па и то једва приметан, свега 5 — 10-15 степени.

Кречњак је од мајдана, од Крчанског потока који се улива у реку Дворишку, па до састава Дворишке реке са Волујачком ре- ком, која потиче са Скакала, са Цера, као и прва; па онда уз Волујачку реку до Црквинског потока. Значи, кречњачко је цело брдо волујачко између две реке. Кречњака има и на долинским странама под Копрчанима (Миловановића мала), али само уз реку; исто и с обе стране Волујачке реке, од Црквинског потока и од извора Стублине.

Преслава сеоска је на Тројице, други дан. Од Максимовића кућа преко доље, код „сеоске куће” је место звано Водица; ту се вршила служба; ту о Петровдану чине масла (дају парастос), ту преслава и игралиште. Дакле, на Петровдан пре подне врши се служба у кући сеоској свешта се масло, по подне игранка; тако и на Тројице исто (у оба дана вашар). Сеоска кућа подигнута пре 40 година; ту има „чардак” (кош за кукуруз); сад ту школу подижу.

Старо гробље је у Максимовића мали. У Брђанској мали има скорашње мало гробље, основао га Јефта Максимовић (дао пар- целу од 15 ари за Брђане). Треће гробље у мали Копрчанима.

На страни испод Скакала место звано Крешевине бивша утрина подељена међу сељацима пре 50 година. Ту и место звано „Делови” онда названо кад су подељени. Тамо биле и шуме (око 50 hа све са утрином). Терали стоку преко дана само. А тамо били и свињци Урошевића, Максимовића, Костадиновића тамо се и крмаче прасиле. Биле и колебе. „Стари виногради” је највише место у Костадиновића мали.

Стари кажу да је била црква на месту званом Црквине, у потоку испод Максимовића, у шуми Макевије Максимовића. Била дрвена црква. Одмах крај пута десно, идући од Костадиновића у Максимовиће, на месту званом Крстови, било „Маџарско гробље” „срели се сватови па изгинули”; ту и сад има камења (било много камења, па однето за куће, рашчистили за њиве). Друго маџарско гробље је више бунара Симића, у истој мали (било каменова, усађени били такође; било „изрезано”, није се могло прочитати).

Број домаћинстава кућа у Волујцу 126, а број становника 620.

Порекло становништва

Најстарија фамилија су Михаиловићи звани Топузовићи. Они први доселили Топуз неки звани. Михаиловићи (Мијаиловићи) Топузовићи (3 к., Св. Јован). 2 к. у Брђанској мали, 1 к. у Гајића (средњој) мали. „Први који је закопао Волујац био Мијаило Топуз звани дошао из Бадање (Јадар) (говоре: „тизи, овизи, онизи”).

Костадиновићи (11 к., Ђурђиц). 10 к. у Костадиновића мали, 1 к. у Брђанској мали.

Максимовићи (5 к., Ђурђиц). 4 к. у Костадиновића, 1 к. у Брђанској мали, до друма, 1 к. У Шапцу од 1925.

Пајићи (10 к., Ђурђиц), 6 к. у Костадиновића, 4 к. у Брђанској мали. Један род свега 26 кућа. Паја и Костадин били браћа рођена Јованови синови. Јован, отац Пајин и Костадинов и Стеван, отац Максимов, из Грушића њих двојица дошли. А у Грушић из Шљивове „Гди је кућу правио, ту обарао грм до грма за грађу”. У Грушићу били у Средњој мали, на месту званом Брачинац. Пре Карађорђа још дошли (6 појасева): Мићин отац Марко (54 год.), деда Милан Пајић (87 год.), прадеда Вилип, чукундеда Паја (он се родио овде), прачукундеда Јован он дошао из Грушића. Онда Топузовићи већ били, први закопали гробље овде у Костадиновића мали. Костадиновићи, Максимовићи и Пајићи „одскора почели да се узимају” од пре 50 година; пре тога „рођаци”, а сада „погазили”.

Гaјићи I (13 к., Ђурђиц). 12 к. у Гајића мали, 1 к. у Брђанској мали. 2 к. у Шапцу од пре 20 година, један опанчар, други железничар. Милована Гајића (56 год.) отац Паја, деда Матија, прадеда Гаја он са Јосићима у Двориште од Сјенице дошао, били једна фамилија; а из Дворишта у Волујац овамо.

Урошевићи (9 к., Ђурђиц). 1 к. у Костадиновића мали, 8 к. у Брђанској мали. Андријин прадеда Урош дошао, непознато ода- кле; Урош и Митар били браћа, дошли после Костадиновића. Од Митра

Митровићи (5 к., Ђурђиц). У мали Парлог. 1 к. У Бојићу Миладин отишао жени у кућу. Урошевићи били, дакле „неки рођаковци” са Митровићима.

Васиљевићи (3 к., Мратиндан). 2 к. на џади у Брђанској, 1 к. у Парлог мали, засебно од Костадиновића. Дошли у време кад и Костадиновићи, после Топузовића, непознато одакле.

Макевићи (2 к., Ђурђиц). У Парлог мали. Дошли после Топузовића, непознато одакле.

Ранковићи (2 к., Ђурђиц). Парлог мала. Дошли после Топуза, непознато порекло.

Миловановићи (7 к., Никољдан). У Копрчанима мали. Засебно гробље у Копрчанској мали. Тако названи од аустријске владе 1915, отад писано, а пре тога старије име (Парлог место није зираћено, било већ упарложено, старо запуштено место било). Љубомиров (44 год.) отац Митар, деда Илија, прадеда Милован он из Јадра, не знају село. Овде кад је дошао презивао се Гајић.

Симићи (1 к., Ђурђиц). У Костадиновића мали. И они из Јадра, први иза Топузовића, тј. после Максимовића и других из „племена” Јована и Стевана.

Дамњановићи (3 к., Мратиндан). У Копрчанима мали (или Миловановића мали). Непознато порекло.

Гајићи II (3 к., Јовањдан). У Копрчанима. Непознато порекло.

Остојићи (14 к., Јовањдан). У Копрчанима. Од старине, још од Мађара овде, непознато порекло. Баја Марко (68 год.), његов чукундеда Остоја.

Ковачевићи (3 к., Мратиндан). У Копрчанима. 1 к. у Крупњу од 1925. године. Непознато порекло, не знају ко је био ковач.

Илићи (13 к., Илиндан). У Копрчанима. Непознато порекло, овде од старине.

Лукићи (3 к., Илиндан). У Копрчанима. 1 к. у Шапцу од пре 10 година. Исти род, до пре 30 година и они се звали Илићи, од старине Илићи.

Марковићи (2 к., Никољдан). У Копрчанима. Из Бојића тамо фамилија Марковића Вилипов (44 год.) деда Живан дошао, пре 80 година.

Грујичић Ранко (1 к., Никољдан, очева слава). У Копрчанима. Отац Коста уљез у Дамњановићима, пре 50 година. Има још један „дошља”, из Накучана, у Парлогу мали: Димитрије

Алимпић, Ђира звани (1 к., Ђурђевдан), дошао пре 20 година жени у кућу, у Остојиће.

Максимовић II Радосав (1 к., Лазаровдан). У Брђанској мали. Из Метлића пре 80 година довела мајка Радосављевог оца.

Секулићи (1 к., Ђурђевдан). У Брђанима. Из Босне, „Чкија” звани, хајдук, Макевија Секулић, побегао пре 70 година. Био дунђерин, радио куће (умро пре три године у старости од 95 година).

Живковићи (3 к., Јовањдан). 2 к. у Гајића или Средњој мали, 1 к. у Брђанској мали. Непознато порекло. Њихов био луг доле до Бојића (сад Остојића). Гаја побратио њиховог прамђеда Живка кад дошли однекуд побратили га Гајићи и дали му део.

Михајловићи II (нису Топузовићи) (2 к., Ђурђиц). 1 к. у Гајића, 1 к. у Брђанској мали. Дошли однекуд, непознато порекло.

Живковић Слободан (1 к., Никољдан). Из Метлића пре 8 година (тамо му имање, а овде на друму има радњу, опанчарску).

Трифуновићи (1 к., Јовањдан). У Парлогу или чак на саставу обе реке више Бојића. Војисављев отац Нинко из Заблаћа, а Војислав сада колонизован у Омољицу, Банат.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 220-225), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, Велика Врањска (Шабац)

Порекло становништва села Велика Врањска, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Врањска Велика и Мала откако се памти била два одвојена села. Велика Врањска се дели од старине свега на две мале: једни друге зову „онамала” за обе стране! Свака мала је од по два реона. Сад се дели по редним бројевима. Први реон је део села до Јевремовца; други реон до Варне; трећи реон до Мале Врањске, четврти реон до Вукошића.

Идући из Јевремовца за Велику Врањску, на Чоту, код раскрснице атара са Варном и Врањском Великом, где друм прави мали лакат ту а.в. 110 m. Довде неприметно пењање површи. Дакле, једна површ, инструктивна неогена платформа без прегиба између нивоа од 125 и 105 m. Изнад гробља Велике Врањске кота 124 m је Грабовац облика „чот” истакнуто брдо са одсеком, а озго равно. То је уствари виша језерска тераса, нивоа 125 m, чија је обала на коси званој Мунђаликуша (131 m), одакле ка Слатини још виши језерски ниво, трећа тераса од 155 m (Слатина на друму 152 m).

У отоци јазу испод Маџарског гробља има извор звани Змајевац, на месту званом Јаруга. Ту и бунарић ископан од стари- не (умивају се жене, деца, болни сматра се да је лековит). Сад је Змајевац нејак, загушен, али је некад био већи извор, кад је била шума свуда около.

Бунари у алувијалној равни 5-6 m; на површи и до 30 m дубоки.

Извор Змајевац ипак довољно јак. Долап један са њега стално наводњава башту од једног хектара. Ове године је подигнут „на ковицама”. Ортачки га подигли Ћорђевић Живота и Миливојевић Панта. Испод Змајевца даље, на истој отоци, има још један долап, испод винограда Арсена Гавриловића долап Савка Тадића, од пре 5-6 година. Само два долапа у селу.

У селу су три воденице, нису на отоци већ све на реци. Најстарија је „Горњача”, до Миливојевића, била поредовничка. Испод ње је „Средњача”, испод школе, код Брестовца, на месту званом Адица Стојићевића, Живановића и других, поредовничка. Исто на реци, даље покрај друма где чини окуку, до на 100 m од реке, је воденица Дојњача, поредовничка, Алексића, Стојићевића, Малешевића и Гигића (Глигорића).

У селу има један моторни млин, на друму код МНО, Шкулићи га подигли пре рата.

Преслава села пета недеља по Васкрсу. Саборско место код места званог Адица шумарак крај реке тамо била општина. Од пре годину дана скупљају се на џади покрај читаонице до Месног одбора.

У Великој Врањској једно гробље сеоско од старине. А испод овога у равни, између реке и јаза, јесте Маџарско гробље, од старине се тако зове. У њему велике плоче, стене, без крстова. У селу не знају за селиште, кућиште. Једино у месту Грабовац (био један „граб” код бунарића) било засебно, мало гробље („Маџарско гробље” и то). Уопште то се сматра највећом старином. Код Грабовца, на тој греди, је виноград. Тамо се при копању наилази на цепани и глачани камен, као за пушке камењаче. Мало гробље на Грабовцу било само породице Антонија Митровића био се одвојио Антонијин отац Сима, па сад Антонијини синови вратили се селу.

Број кућа у Великој Врањској је 343 а број становника 1782.

Порекло фамилија

Први реон, спрам Варне:

Стојићевићи (49 к., Никољдан). 45 к. у I реону, 2 к. у II реону (удовица Видосава и Марко, потомак Ђукин, праунук војводе Милоша Поцерца); у II реону свега 2 к. Светозар Лукић (65 год.) слушао од Вељка Стојићевића Ђукића, Ђукиног унука, да су Стојићевићи из Варне: остала прича војводе Милоша отац возио буле турске, па у Варни, где је сад ћуприја, била мала дрвена ћуприја, коњи се поплашили, изврнуо буле у реку, није знао шта ће и побегао с фамилијом овде. Милошев отац се онда доселио прво овде где је сад МНО, близу ћуприје, на десној обали реке. У време Милоша Поцерца „Стојичевића” (по старом старци кажу), село Велика Врањска била свега око 20 кућа. Милошева кућа била у реону до Варне. Од Милошева брата Ђуке остали су синови: Милан, Марко, Јанко; од Марка су сада Милош, резервни мајор, земљора- дник (63 год.) и Александар; од Јанка је био Душан Стојићевић, проф. у пензији и сестра Сара, у Београду, и не знају шта је са њима; а од Милана били синови Андрија, начелник среза у Шап- цу, и Милош, у Министарству финансија у Београду. У војводе Милоша кући у Великој Врањској чувао се његов оклоп, нож, мач и друге старине па их однеле Швабе. У тој кући сад станује удовица Видосава Стојићевић. Та је кућа код Школе враштанске. Милоша Поцерца брат Ђука сахрањен овде у гробљу, има велика плоча, положена. Од Јанка, брата Милоша Поцерца нема никог. Милош Поцерац имао једног сина, Луку, а Лука јединца Рајка оба живела у Шапцу и тамо и умрли. Рајко није имао више никога.

Алексићи (9 к., Јовањдан). Љубинко у Причиновићу Поцерском од пре 40 година, на своје имање. Стеванов (61 год.) отац Стојић (култ имена!), деда Стеван, прадеда Ранко његова жена звала се Алексија, по томе Алексићи, а једна су фамилија са Милошевићима у трећем реону; старо презиме обе фамилије Ђукановићи. Ранков отац Милош, чукундеда Стеванов, довео из Осечине пет синова: Димитрије, Ђука, један без потомства, а и петом не памте име. Од Ђуке, Димитрија и још једног су Милошевићи.

Анђелићи (5 к., Степањдан). 1 к. у Шапцу, 1 к. у Цуљковићу, Светозар син Радована отишао пре 13 година. Милорадов (66 год.) отац Недељко, деда Тривун, прадеда Марко он из Грушића дошао, а његови старији из Црне Горе.

Шашићи I – Јовановићи (10 к., Ђурђевдан). 9 к. овде, 1 к. у трећем реону. Они су староседеоци тако је остало предање. Звали се пре и Миловановићи — Гавриловићи у Малој Врањској, а овде Глигорићи, Лукићи и Шашићи били су једна фамилија. Слава свих сем Гавриловића (Симеун) је Ђурђевдан. Први досељени сви из једног места.

Шашићи II (7 к., Ђурђевдан). Митров (65 год.) отац Светислав, деда Милинко доведен из Босне, служио у Шашићима и добио земљу.

Павловићи III (1 к., Лучиндан). Стари досељеници, непознато одакле.

Пантелићи (9 к., Мратиндан). Староседеоци. Богићев (62 год.) отац Драгић, деда Теодор Теша (Око феса носио пешкирић, по турском обичају). 2 к. у Шапцу, Чедомир и његов син Виталије.

Живановићи (3 к., Аранђеловдан). Богићев (65 год.) отац Недељко Неша, деда Живан он рођен овде, а даље не знају. Живанов отац прво закућио код Липе у првом реону. Стари досељеници, непознато одакле. 1 к. у Сјеници, 1 к. у Београду.

Јовановићи (5 к., Никољдан). Непознато порекло, досељени, село бежало преко Митровице, у Преко.

Бајићи (2 к., Никољдан). Непознато одакле досељени.

Митровићи, надимак Цветићи (4 к., Мратиндан). 1 к. у Шапцу, 1 к. у Смедереву. Из Амајића, преко Цера (до Зворника је то село), па по њима зову и цео крај овог села Амајићи. Милошев (47 год.) отац Светозар, деда Милан његов отац или деда дошао из Амајића.

Матићи (2 к., Мала Госпојина). Непознато порекло.

Перићи (1 к., Јовањдан). Живојин (покојни) из Комирића, пре 60 година.

Мирковић Милан (1 к., Лазаровдан). Из Шапца, пре 20 година. Служио овде.

Други реон:

Пурешевићи (3 к., Степањдан славе 2 к., Ђурђиц 1 к., Милован). Пурешевићи што славе Степањдан су од старине овде, Милован доведен из Румске пре 70 година.

Дакићи (1 к., Миољдан). Из Босне су, побегли од „Турака”, пре око 80 година, пре бељинског рата.

Тривуновићи (18 к., Мала Госпојина). Чедомиров (67 год.) отац Мијаило, деда Савко, прадеда Тривун он из Недељица (Јадар).

Станишићи (1 к., Никољдан). Из Босне, пре бељинског рата.

Коларићи (3 к., Ђурђиц). Драгомиров (68 год.) отац Теодор, деда Илија. Теодор доселио из Богосавца, пре око 90 година, мати га довела, преудала се у Миловановиће. Теодор умро 1912. год. у 63. години. У Богосавцу има само једна кућа од њих.

Миловановићи (1 к., Никољдан). Михаилов (70 год.) отац Петар, деда Нинко, његов отац из Недељица (Јадар).

Радовановићи (10 к., Јовањдан). Мисле да су староседеоци. Драгићев (64 год.) отац Срећко, деда Радован.

Тешићи (5 к., Св. Јован). Живанов (16 год.) отац Рајко (погинуо на Јавору), деда Ранко; Драгутинов (48 год., председник МНО) отац Живко, деда Сава, прадеда Ранко из Брезовице, из Рађевине, запамтио Живан, из старине.

Кнежевићи (3 к., Никољдан). 1 к. у Новом Саду, 1 к. у Београду. Из Босне су, од Зворника, пре више од 100 година кад су долазили Босанци. Пре бељинског рата.

Вукићи (1 к., Ђурђиц). Из Босне, у исто време, од устанка.

Радојевићи (1 к., Пантелијиндан). Овде зет Живан из Тривуновића, презива се Тривуновић, а ташта Радојевић Софија узео њену славу. По мушкој линији изумрли исто из Босне кад и други.

Инђићи (1 к., Тривуњдан). И они из Босне кад и други.

Ђурђевићи (2 к., Јовањдан). 2 к. у Шапцу. Милош, деда Живков, из Србобрана 1848, због маџарске буне.

Кокановић (10 к., Никољдан). Из Недељица дошао Станков ђед, пре 120 година. Цвејин (65 год.) отац Станко, деда Јован, његов отац дошао. Били за време катанске буне овде.

Миливојевићи (8 к., Митровдан). Из Недељица такође, тамо се зову Карајџићи. Борисављев (52 год.) отац Петар, деда Лазар, прадеда Јосип, чукундеда Миливој, прачукундеда Милош он доселио.

Ађански (2 к.). 1 к. у Жаркову, 1 к. у Београду. Из Прека, од Врбаса, од пре око 100 год око Мађарске буне.

Павловићи I (2 к., Аранђеловдан). Староседеоци.

Павловићи II (2 к. Миољдан). 1 к. овде, 1 к. у првом реону, отишао жени у кућу, у Стојићевиће. И они су стари. 1 к. у Бесграду.

Митровићи (2 к., Ђурђевдан). И они из Босне, кад и остали.

Шкулићи (1 к., Никољдан). Из Херцеговине пре 20 година довео их Аћим Шкулић, шабачки трговац из Херцеговине, на своје имање.

Трећи реон:

Милошевићи (8 к., Јовањдан). Михаилов (81 год.) отац Јеврем, дедаЂорђе, прадеда Милош, чукундеда Стеван његов отац дошао из Осечине, довео пет синова. Стара фамилија, тамо Ђукановићи, иста фамилија са Алексићима.

Мијаиловићи I (2 к., Јовањдан). Из Толисавца после Милошевића убрзо.

Мијаиловићи II (4 к., Миољдан). Драгутинов отац Никола из Јадра пре око 100 година.

Јосиповићи (6 к., Мратиндан). Из Тузле доведен као мали Јевта, отац Живојинов, а деда Петронија и осталих пре око 100 година.

Арсеновићи (3 к., Никољдан). Из Недељица дошао неки матори Боја пре више од 100 год., кад су Турци тамо владали.

Ранковићи (16 к., Аранђеловдан). Стероседеоци можда. Јездимиров (64 год.) отац Цвеја, деда Милош (живео 101 годину, умро 1929. год.), прадеда Живко (био дуго година посланик народни за време кнеза Милоша, Звали га Баћа). 1 к. у Шапцу, 1 к. у Београду, 1 к. у Кос. Митровици.

Јовановићи II (4 к., Никољдан). Засебна фамилија. Кад су се овде насељавали онда већ били ту и Рубаковићи, Анђелићи, Радовановићи. Непознато одакле досељени.

Рубаковићи (3 к., Никољдан). Староседеоци. 1 к. у Шапцу.

Малешевићи (2 к., Никољдан).Стари. Једна фамилија са Рубаковићима, овим Јовановићима и Марковићима.

Марковићи (4 к., Никољдан). Једна фамилија са Рубаковићима то старо презиме. Јованов (61 год.) отац Никола, деда Ненад, прадеда Марко он од Рубаковића. Старинци. 1 к. у Америци — Канада.

Тривуновићи II (3 к., Аранђеловдан). „Одавно су туден”, али не знају одакле су. 1 к. на Умци.

Бошковићи (3 к., Ђурђиц). Драгутинов (51 год.) отац Живко, деда Петар он од велике фамилије Бошковића из Мале Врањске, жени у кућу, у Савиће.

Јовићи (8 к., Аранђеловдан). Доселили се из Црвене Јабуке, од Уба. Милованов (61 год.) отац Милош (његов брат Милисав био бимбаша), деда Никола, прадеда Пера, чукундеда Јован он дошао. 1 к. у Церовцу, Стеван од пре 15 година.

Тадићи – Максимовићи (старо презиме)(5 к., Ђурђевдан). Стари.

Четврти реон:

Ристићи (12 к.) и Трифковићи (6 к.) свега 18 к., (Никољдан). Живанов (74 год.) отац Мића Милинко, деда Стеван, прадеда Рист