ЗНАЕТЕ ЛИ ВЫ?

Порекло презимена, село Дуваниште (Шабац)



Порекло становништва села Дуваниште, град Шабац (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века

Досељени у 18. веку

Из Босне су: ДОСТАНИЋИ (Ђурђиц, 3 к), и САВИЋИ (Томиндан, 8-3 к). БЕГОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-4 к), од Милинковића су, из Прњавора.

ДРАГИЋЕВИЋИ (Никољдан, 6-4 к) досељени из Црне Горе; један су род са совљачким.

Досељени почетком прошлог века – од 1 српског устанка до 1829. године

ПУРИЋИ (Никољдан, 1-1 к), из Кладуше, у Босни Пуро Кладушанин био је по предању, барјактар у Првом српском устанку. Прво су били насељени у Ковиљачи.

Досељени између 1829. и 1863. године

РАКИЋИ (Јовањдан, 14-3 к), од Јадра.

ЂУКИЋИ (Ђурђевдан, 8-5 к), досељени од дубљанских Ђукића; дошла браћа Никола, Милисав Велимир и

Радован.

ТОПАЛОВИЋИ (Никољдан, 2-3 к), не знају порекло.

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

ВУКАШИНОВИЋИ (Аврамије, 5-1 к); доселио се Гаја, из Клења; уљез у Беговиће.

Станислав ДОКИЋ (1-1 к), из Слепчевића; уљез у Вуковиће.

Влајко ЈОСИПОВИЋ (Никољдан, 4-4 к), из Липолиста. Јеремија ПАВИЋ (3-6 к), из Дубља.

Не знају порекло: КОВАЧЕВИЋИ (Никољдан, 1-1 к), ЛАЗАРЕВИЋИ (Степањдан, 4-1 к), ВУКОВИЋИ(Степањдан, 1 к) и МИЛИЋИ (Ђурђевдан, 1 к).

Досељени између два светска рата

Станојло ВУЈАНИЋ (1 к), из Липолиста; уљез у Арсеновиће.

ДИМИЋИ (5-5 к), из Дивосела, код Госпића у Лици; дошли 1923. године.

ЈОКИЋИ (Аранђеловдан, 3-2 к), из Зрмање, у Далмацији; преселили се 1923. године.

Милутин ЂУЂИЋ (1 к), из Богатића.

ЂУРКОВИЋИ (2-1 к), из Дубља.

РУЖИЋИ (4-1 к), из Дубља.

ЛАЦКОВИЋИ (3- 1 к), из Клења.

НОВАКОВИЋИ (2-1 к), из Клења.

ИЗВОР:macva.awardspace.com

 


Порекло презимена, село Жабар (Шабац)

Порекло становништва села Жабар, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Горња и Дојна мала села Жабара подељене су празним простором од 300 до 400 метара, а спојене путем низ ивицу косе.

У Горњој мали живе воде: Ивановац крај Црне Баре, 100 m навише, и Бунарине, мало даље. Отока реке Добраве до Жабара зове се Црна Бара; преко Ливаде је Добрава у атару Вучевице и Кујавице. Граница атара је Црна Бара.

Село нема воденице. Биле две мале воденице испод Салаша (место звано према Церовцу не знају зашто се зове тако из турског времена назив). Доле биле још две, једна „Мала” и једна звана Велика испод Турског Брда (где се сад буши за нафту).

Долапи су на Црној Бари, око 15; на Добрави два долапа. Први долап биоЂурића долап на Црној Бари пре 60 година. Затим Бркића-Танасића долап, од пре 55 година, а после све више. Долап траје 5-6 година са крпежом, највише 10 година, па се опет крпи и мења, опет све изнова. Долапе су им донели „Бугари” од њих научили да их праве. Нови тип долапа, „на крстове” измислио Борисав Милошевић, сељак, а бави се и коларством, из Жабара, из Горње мале. Први такав долап био Радосава Милошевића пре 15-16 година направљен направио га Борисав. Такав тип долапа је и ове године направљен: долап Живка Томића.

Сеоска преслава је на први дан Духова, на Тројице. Старо средиште села код Липе, звано Водица, јесте у средини Горње мале. Ту стара липа „од Цара Лазара”; имала два метра у пречнику, сад само крајеви остали, а средњи део дрвета пропао.

Старо и данашње гробље је под Дојном малом. Турско гробље било у Дојној мали, испод Станковића. Испод данашњег сеоског гробља је Турско брдо, звано Стражарница. Има прича да куга кад је наишла, дошла до Кујавице, и близу до Жабара, па се тамо „у врела удавила” („тамо је кости оставила! ”).

У Горњој мали, на ранијем имању Поповића данас у поседу Дамјановића има гроб попа Живка, који је служио кад је била црква корманскау Жарковачи, пре подизања оридске цркве. Била је то стара црква дашчара, у шуми. А та Жарковача се прозвала „через Жарка ’ајдука”, из времена Мишара и поп и ајдук. Жарковача је испод Аџинице, око 200 метара од џаде београдске. Од фамилије попа Живка су Поповићи I сад само једна кућа и Фамилије.

Горња мала (идући одозго):

Митровићи (5 к., Јовањдан). Митров отац Чедомир (погинуо у рату 1915), а деда Вилип дошао из Миличинице, из Подгорине; три брата рођена дошла: Вилип, Добрен и Иван. Овде се населили била шума, пустиња.

Поповићи I -Ђедићи (1 к., Алимпије). Фамилија поменутог попа Живка из Карађорђева устанка. Поп био трећи брат Милоша и Танасија из ЦрнеГоре.

Милошевићи (17 к., Алимпије). Милошев (58 год.) чукунђед Милош он се доселио из Црне Горе, са женом Ђурђијом презивали се Пантелић. Ту, посред села, Милош дошао с братом Танасијом. Од Милоша Милошевићи, а од Танасија Танасићи, звани Бркићи, а од трећег брата, попа Живка Поповићи!

Танасићи I, звани Бркшћи (8 к., Алимпија). Били једна фамилија са Милошевићима и Поповићима I. Сви из Црне Горе.

Поповићи II (6 к., Алимпија). Живојинов (59 год.) отац Цветко (умро 1914, живео 75 год.) а деда Марко; деда узет у кућу Поповића I, Тривуна. Марко дошао из Босне, пре 100 година.

Дамјановићи, звани Дакићи (3 к., Алимпија). Стари досељениди, после Бабића можда. Нема приче да су досељени не знају порекло.

Кнежевићи (2 к., Алимпије). 1 Стари досељеници, после Бабића. Не знају порекло.

Бабићи (3 к., Аранђеловдан). Најстарија фамилија они прво досељени. Мисле да су из Црне Горе.

Пантелићи-Чалдићи (8 к., Аранђеловдан). Драгутинов (60 год.) чукундед досељен, не знају одакле. Они најстарији уз Бабиће, поред Марића.

Богојевићи (2 к., Никољдан). Маринков (18 год) прадеда Благоје; досељени, не знају одакле.

Симићи, звани Цвејићи (5 к., Никољдан). Досељени, не зна се одакле. 1 к. одсељена у Шабац.

Качаревићи (2 к., Никољдан). Аксентијев (46 год.) чукундеда Живко он са Мишара, из времена борби. Дошли пре више од 100 година. Овде прозвани Кеџићи (надимак). И сад у Мишару иста фамилија.

Матићи I (4 к., Никољдан). Душанов (48 год.) прадеда Милован дошао, не зна се одакле.

Матићи II (6 к., Аранђеловдан). Андријин (68год.) деда Марко, а прадеда не знају му име презивао се Чобић; он досељен од Пецке, у доба књаза Милоша.

Божић Крстивој (1 к., Јовањдан). Из Кујавице 1929. као ковач дошао; на друму ваљевском.

Бошковић Тихомир (1 к., Митровдан). Из Мале Врањске, пре 18 година, као колар; и он на друму ваљевском.

Марковић Крста (1 к., Ћурђевдан). Од Сребренице, из села Осредак, 1942. као избеглица. Његов брат Никола у Шапцу, ради у ”Зорки”. Има фамилију у старом селу.

Дојна Мала:

Ђурићи I (4 к., Ђурђевдан). Досељени, не знају порекло.

Станковићи I (8 к., Лазарева субота). Порекло непознато. Из прека.

Станковићи II (6 к ., Лазарева субота). Били са Станковићима I једна фамилија. Раздвојили се пре 100 година у два краја исте мале. Стари досељеници из прека, не зна се одакле. Две куће још се не узимају.

Ђурићи II (4 к., Марковдан). Порекло непознато.

Видаковић Василије (1 к., Марковдан по жени). Из Јаловика 1934. у Ђуриће II, ушао у кућу .

Степановићи звани Мајнићи (3 к., 1 Степањдан трећи дан Божића). Порекло непознато.

Исаковићи (15 к., Степањдан). Дошли из прека, преко Саве.

Лазаревићи (2 к., Никољдан). Порекло непознато.

Нешићи (2 к., 1 Лазарева субота). Не знају порекло. Досељени из прека када и Станковићи Iи II после ШЗ.

Танасићи II звани Татићи (5к., Алимпије). Василијин (50 год.) прадеда Никола. Не знају даље порекло.

Андрићи (2 к., Алимпија). Рафајлов (62 год.) прадеда Андрија. Не зна се порекло.

Марићи (5 к., Ђурђиц). Сматрају се као најстарија фамилија. Не зна се пореклo.

Томићи (9 к., Ђурђевдан). Порекло непознато.

Јанковићи звани Радићи. (1 к., Ћурћевдан). Непознато порекло.

Цигани су на три места. У Горњој мали на једном месту, а у Дојној мали на два места.

Мусићи, прекрштени Митровићи (8 к., Велика Госпојина). У Горњој мали 3 к. а у Дојној мали 5 кућа. Славе откако су се удомили направили куће. Пре тога, до 1918. били чергари. Гурбети, говоре цигански. Корпари и џамбаси.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 80-83), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Заблаће (Шабац)

Порекло становништва села Заблаће, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

До Заблаћа се рачуна Горња Поцерина, а одатле нижа села Поцерског среза спадају у Доњу Поцерину. То и по положају и по плодности.

Село се дели на четири мале: Царић, око Црниљевског друма, на темену коса Вис (150 m) Мишковића брдо (157 m); Мала (по мапи Бунарине мала), до Царића на истој коси и према реци, на површи београдској (157 m); малаУлица, на левој страни Добраве, на тераси од 40 – 50 m над реком, на самом рту између Бојићке реке и Добраве; и, Орловац, испод ушћа Бојићке реке, на левој обали Добраве.

На темену заблаћке косе којом води пут Шабац — Црниљево, идући из Накучана за Заблаће друмом, после завршкастог узви- шења Деонице (169 m), идући северу, ка Заблаћу, настаје наједном врло карактеристичан нижи ниво не само ове косе северно од Деонице (169 m), већ и свих темена коса на северу од линије од Парлога (172 m) над Скупљеном на истоку, преко Липовице (176 m) на владимирачком друму над Лојаницама, преко Раскрснице (205 m) на друму волујачком над Синошевићем, па до Двокатуше (202 m), над Слатином и до Столица (172 m), над Поцерским Метковићем. То је београдска у овом крају трећа посматрана језерска тераса од 150 — 158 m, као, пре свега, теме заблаћке косе у Мали (157 m), на Вису (150 m) у Царићу и особито пространа површ на Царићу (152 — 158 m) (у пределу око пута за кућу нашега домаћина Новака Дамјановића). Површ преко један и по километар широка, у а.в. око 150 — 158 m, најтипскије заравњености испод Деоница (169 m) на северу. На њој, док је у шуми била, природна бара врло широка, преко 50 m, сад сужена и издубљена у дубоку бару.

Са темена косе Царића, преко Поповића кућа, поглед на Џом- бу; десна страна долине извијугана меандрима спуштеним, осо- бито више куће Станка Поповића. Код другог вишег меандра, где је долински одсек 40 m, испод горње речне терасе, око 60 m од рта у равници, налази се Џомба. Брдо 7-8 m високо, елиптично. Сас- тављено од серије језерских седимената: груби крупнозрни жути, ретко сиви песак врло слабо цемеитован с интеркалацијама гво- жђа истог песка са гвозденим конкрецијама. Цела серија укрштена слојевитост, јасна на 2-3 места свега. У једном дебљем слоју крупнозрног жутог песка, између слојића гвожђевити пескови: конкреције елиптичног и округлог облика (мање) почетне форме кугластог лучења. У песковима кварцевити шљунак чак и кварцни јако распаднут; осим кварцних има и од шкриљаца. Све то поремећених слојева ка северу око 15 степени (на равни усецања тај јасан положај у меридијанском правцу, иначе у упоредничком правцу мањи нагиби); усек правио Велимир Алимпић (тражио благо) и Маша Поповић из Синошевића. Чак су и вагонете довукли. Међутим, не искључујући археолошке трагове по површини главице, ово је ерозиони реликт у равни долинској, у близини рта десне стране долинске код горњег спуштања меан- дра. Јасно је да је у питању откривеност слојева трансгресивне језерске фазе; ипак слојеви поремећени пре регресивне млађе језерске фазе и пре стварања абразионих и ерозионих флуви- јалних облика.

Од кућа Мишковића испод коте 157 m идући Добрави, испод сутеске према Орловцу пространа тераса свега 5 — 12 m нижа (145 m). Овде би, испод сутеске, то била језерска и уједно у истом нивоу навише за овај део долине највиша речна тераса. Низ ту терасу одмах испод првог усека долине, Гљивића мајдан. Све сами модри чисти кречњаци, још бољи за креч наједени дуж пукотина које испуњене правом терaсом. Падају око 70 степени ка југоистоку. Преко кречњака и овде неоген, где одмах бела и жута глина, жућкасти крупнозрни кварцевити песак са облуцима модрог кречњака. Црвеница испуњава дијаклизе и скаршћене проширене ове и друге пукотине, још из времена пре трансгресије; то је пренеогено скаршћивање, нека врста погребене црвенице. Земљиште у Орловцу, и свуда у близини појаве кречњака, врло је плодно.

Поповића мајдан у Царић мали испод кућа Поповића Илије: слојеви белог и бело-отворено модрикастог компактног кречњака падају око 35-40 степени ка југоистоку. Велики мајдан Станка Поповића, из овог села у њега деоница и Илије. На левом крају мајдана види се супротан одговарајући пад слојева ка северозападу око 35- 40 степени. Дакле, од предњег до овог мајдана бора, у овој иначе масивној кречњачкој серији. Преко овог кречњачког острва које је цело покривено неогеном базални кречњачки конгломерат, врло крупни обалски језерски потпуно округли облуци, понеки ћошкасти комад конгломерат и бречија. Преко овога беличаста и жућкаста песковита глина са уложеним облуцима кречњака. Брза трансгресија! Такође зелени песак са мусковитима и кварцним облуцима.

Са подине доње највише речне терасе усечене у базалну серију неогена, са базалним конгломератима преко кречњака, где хоризонтални плиоценски слојеви преко кречњачке доњокрета- цејске набране серије, тачно изнад доњег краја великог мајдана бацамо поглед у долину Добраве испред заблаћке сутеске: с десне стране, у дну мале Бунарине, испод неогена доњокретацејски кречњак, откривен испод ниске терасе са шумом по страни; ту мајдан Александра Дамјановића; одсек над Добравом у сутесци с десне стране под шумом; с леве стране речна тераса и на њој мала Улице; у средини преко Добраве и њеног саставка са Бојићком реком, мала Орловац и коса у атару Варне зв. Буџаци.Око Добраве: ливаде, кукуруз, бостан, дрвеће (јасеново, граничево, растово, брестово башта нема, ни долапа, ниједног); на странама усеви; на површи и терасама мале су 2 куће и воћњаци.

На десној страни сутеске, поред увелико откривених кречњака испод ниске терасе, до шуме су такође кречњаци јесте мајдан Мишковића, и одатле свуд редом мајдани, све до силаска насипа с врха брда у долину. Преко Добраве, у Орловцу, испод косе варњанске, су исти доњокретацејски бели кречњаци. Они се јављају и у Вукошићу, с обе стране Добраве. Такође и у Риђакама. Дакле, заблаћка сутеска потпуно условљена појавом доњокретацејских кречњака испод неогена.

Међу ставама Добраве и њене леве притоке Бојићке реке, на месту званом Остењак, има великих кречана; сличне и на десној страни Добраве до самог мајдана. По томе, а и по народној традицији, ту су Турци пекли креч за зидање града шабачког „Савца”. Вероватно и камен за зидање одавде (иначе у близини Шапца има још камена у Волујцу, Риђакама и другим местима).

У Мали или Бунарине мали највише тешкоћа за воду. Од јесени па до пролећа имају воде у својим (свака кућа има бунар) иначе плитким бунарима (по 10-11 m). Пресек: прво кроз иловачу, 5 – 6 m, затим кроз „катовачу” масну глину као сапун. Катовача не држи воду није од слојева хоризонталних, већ вертикално се цепа, па пушта воду. Од Ђурђевдана па до јесени бунари већином пресуше. Онда довозе воду из бунара у равни, у бурадима с времена на време (једанпут недељно), и да би била хладна, воду из буради слију у пресахле бунаре. И пошто су то бурад већином ракијска, та вода мирише на ракију.

Ако копају дубоке бунаре, онда наиђу на живи песак, а испод песка камен, кречњак, и тада се сруши све. Председник МНО копао 36 m (иловача 8 m, затим катовача масна око 15-16 m, затим песак добар за израду кућа, за малтер а у песку округли пиљци, и на 36. метру камен; а онда се засуо бунар моментано. Онда копао други плитки бунар да „увате преку воду” (што избија са стране, док извор у бунару бије из дна).

Живе воде: У Орловцу два бунара јаке воде, Милосављевића, дубок 10 m, у равни, и Маринковића, 18 m, на страни. Поред тога извор „Стублина” заграђен дрветом. Маринковића бунар до пола пун воде (једва се мајстор извукао кад је провалио тло са водом из дна). Иначе извора нема, већ само бунара. У мали Улице, добра бунара само су два: Васиљевића и Јовановића; а у Царићу Поповића, Ћелића и Дамјановића Новака. Радојевића бунар, дубок 36 m, иако је у дну потока (Радојевића поток улива се у Вишњеву реку), зове се и Вишњев поток, иде од самог друма испод Виса (150 m). И у Заблаћу има бунар Гогинац у Мишковића „мали”, Бунарина мала „зидале га Гоге”, први мајстори, „Латини”.

На Добрави су две воденице: Ћелића воденица звана Горњач- ка и Мишковића воденица. Мељу само преко зиме; лети једино на поводњевима. (Међутим, у Церовцу има „млакве” по томе и река са супротне стране Добраве и ту меље Добрава и лети и зими).

Сељаци овде, као и у Церовцу, изворе зову „чпиље” (шпиље). Памти се да је некад био један долап Мишковића на земљи званој Бркићевка (била некад Бркића фамилија у Вукошићу). Долап био ниже воденице Мишковића, више Баре с десне стране Добраве. Бара некада звана „Блато” отуда име селу Заблаће.

У целом селу једно гробље у мали Царић.

Четврта недеља по Ускрсу, Марија Самарјанска, јесте сеоска преслава. Скуп у Царићу код Задруге и данашњег задружног дома.

На месту званом Требеж, у пољу, наспрам Рудог поља, с десне стране Добраве, налази се описана Џомба, бобија, У близини шумица, а и сама је била обрасла густом шумом. У селу људи који су читали и долазили у додир с историчарима, нагађају да ће ту бити гроб „онога цара из Азије” који је сахрањен у могили крај реке (мисле на Атилу). Прича се да на Бобијама била црква (то на могили).

Заједничка земља целог села била је „Лазаревица”, испод Поповића виле, више шуме над Џомбом (7 hа ораће земље и 2 hа шуме сад задружно). Била много већа, па је Поповићи заузели кад је Марко Поповић био посланик, за време књаза Михаила.

Поповићи из Синошевића (др Душан, Андра сељак и др.) створили су до пре другог светског рата читаву латифундију куповањем у бесцење презадужена сељачка имања од друма кроз Бојић, преко Синошевића и Заблаћа све до у Матијевац једноставан посед од близу 300 hа земље. А у Заблаћу, на почетку Царића, на површи у винограду била вила Поповића (сад дом дечје летовалиште).

Број кућа у Заблаћу 166, а становника 820.

Порекло становника

Царић мала:

Кустурићи (1к., Ђурђевдан). Досељени из Херцеговине, од Гацка (Одатлен су и Поповићи из Синошевића). Марко Кустурић матори кад дошао (убио неког, измакао испред Турака), носио сабљурину неку зарђалу. Дошли овде пре Мишарске битке. Прво се населили у Мачви, отуд овамо, па један даље за Ваљево. Њихове фамилије има у Лукавцима око Ваљева. Војводе Милоша Поцерца из Велике или Горње Врањске, сестра Марија, била удата за Марка Кустуру. Марко био спахија, Орловац цео његов био. Марко Кустурић био пандур код Марка Штитарца био бесан као и Марко. У Шапцу је Владимир Кустурић, бивши трговац његов отац још отишао као абаџија.

Жунићи (18 к., Никољдан). Живојинов (73 год.) отац Јанко, деда Обрад (његов „парник” Милисав Ковачевић, прамђед Нинка Ковачевића. Они двојица нису фермали пашу у Шапцу). Обрад од Ваљева. Има Жунића у Ћуковини, срез Посавотамнавски, отишли одавде. Има их и у Шапцу, тај трговац дошао такође право од Ваљева.

Ковачевићи (3 к., Јовањдан). Нинков (73 год.) отац Танасије, деда Станимир, прадеда Митар и његов рођени брат Милисав. Дошли од Беле Цркве из Баната. Били по занимању ковачи, и сад има њихов вигањ у земљи. Милисав био побегао одавде кад је побио неке друге Ковачевиће, па га „винансија” ухватила на Сави за време „господара Јеврема неког” И онда, зато што је убио два човека, стрељан по наредби Господара. Од ове исте фамилије такође из Беле Цркве, неки Игњат побегао у Сремске Карловце, где се и сада налазе Ковачевићи.

Симићи (2 к., Јовањдан). Непознато одакле су. Запамтили данашњи старији Ивана Симића.

Радојевићи (2 к., Ђурђевдан). Родбина са Кустурићима исто порекло сигурно.

Стошић Никола (1 к., Лазаровдан). Отац његов из Лојаница, жени у кућу, у Антониће, пре 65 година.

Дамјановићи (2 к., Јовањдан). Из Кошље, од Љубовије, дошао Мићин отац Арсен, пре 100 година, Био трговац, а имао и брата у Шапцу, Миле Дамјановић, па га он позвао. Алексин (46 год. код њега ноћили, наш домаћин) отац Новац (74 год. домаћин Чеде Миндеровића и другова, 15 дана, с јесени 1941), деда Мића, прадеда Арсен он дошао, чукундеда Дамјан, прачукундеда Мијаило. Купили овде имање од Поповића из Синошевића (све то било Марка Кустурића, после узео прота Љубинко из Лојаница од Поповића, па после продато матором Марку Поповићу из Синошевића).

Боринчевићи ( 2 к., Степањдан). Јевремов (29 год., благајник) отац Андрија, деда Љубомир, прадеда Јеврем дошао из Мојковића, срез Рађевски, призетио се у кућу Марка Боринца (писао се на икони у накучанској цркви, 1825.) а сам се презивао Маричић, па се примио овог презимена по Боринцу. Примио се презимена овог да га не би Турци ухватили. Убио Турчина у селу Мојковићу, па избегао овамо (кад су Турци тамо владали, а овде било слободно).

Божић Милан (1 к., Аранђеловдан). Из Лојаница, призетио се у Боринчевиће 1917. године.

Живковић Павле (1 к., Симеундан). Стари.

Јовановић I Чеда (1 к., Јовањдан). Из Мојковића (Рађевина), био наполичар код др Душана Поповића и сад добио земљу; дошао 1938. године (иду као наполичари и у Лозничко поље слаба им земља).

Филиповић Милутин (1 к., Ђурђевдан). Из Комирића (Рађевина) 1938, такође наполичар код Андре Поповића, пуковника; сад добио земљу.

Ћелићи (3 к., Никољдан). Досељени из Црне Горе. Михаило (29 год., борац, ратни инвалид) отац Милован (62 год.) деда Мијаило, прадеда Марко, чукундеда Нинко био трговац, прачукундеда Ранко био поп; његов отац дошао из Црне Горе.

Живановићи (1 к., Никољдан). Стара фамилија.

Гавриловићи (4 к., Никољдан). Марко из Румске од Гавриловића, из Ерске мале (од поповске фамилије: Драгомир поп, Љуба учитељ итд.), призетио се овде пре 60 година, у Живановиће.

Весићи (3 к., Никољдан). Старинци. 1 к. Милан прешао из Мале Улице прошле јесени на имање аграрне реформе др Поповића и пренео кућу и остале зграде на крај Царића мале; 2 к. Душан и Александар су остали у мали Улице. Душана Весића (64 год.) отац Владислав, деда Живан, прадеда Веса одавде. Поповићи из Синошевића узели за време књаза Михаила од њих 40 hа за 16 дуката.

Поповићи (2 к., Јовањдан). Староседиоци.

Лазићи (3 к., Ђурђевдан). Из Босне, од Зенице. Вукосављев (50 год.) отац Радојица, деда Јеленко, прадеда „Беља”, он доселио из Босне.

Николићи (4к., Аранђеловдан). Гурбети, са чергом дошли матори „Дрља” Марко, преко Врањске Велике, из Мачве, пре 60 година. Ковачи и котлари.

Јовановићи (1 к., Јовањдан). Из Бугарине мале из Синошевића (лево од џаде мала, код винограда), пре 30 година дошли, добошар, бубњар, свирач.

Матићи (2к., Аранђеловдан). Из Слатине, пре 15 година. Корпари са Добраве пруће узимају, из своје баште исто.

Обрадовић Велимир (1 к., Аранђеловдан). Инвалид из борби за ослобођење Београда 1944. Из Ваљева, пре 25 година, његов отац Драгутин дошао. Сепетари и корпари били. Добио земљу и кућу од аграрне реформе.

Петровићи (3 к., Ђурђевдан). Дошли на Кустурића имање, довела их Милица, тетка, из Врањске Велике, од фамилије Драже Петровића Вујанића (по матери Вујани).

Трифуновић Светозар (1 к., Мала Госпојина). Из Велике Врањске, пре 45 година, довела га тетка.

Мала „Улице”:

Јовановићи II (8 к., Јовањдан). Крстин (66 год.) отац Милинко, деда Павле, прадеда Јован. Домороци су.

Матићи ( 3 к., Јовањдан). 2 к. овде, 1 к. у Мали. Фамилија са Јовановићима II. Разрођени већ.

Милутиновићи (4 к., Св. Лука). Властимиров (52 год.) отац Милош (умро 1919. у 73. год.), деда Исаило, прадеда Милутин. Домороци.

Васиљевићи (2 к. Св. Лука). Досељени из Трста, преко Босне, око Мишарске битке. (Властимир Милутиновић каже да су Милутин, Васиљ и Нешко били рођена браћа староседиоци, а Раде неимар каже да су из Трста).

Нешковићи (4 к., Св. Лука). Можда су Босанци или Личани. Врло стара фамилија. Ж

Перићи I (3 к., Св. Лука). Домороци су, али нису род са Милутиновићима.

Перићи II (3 к., Лучиндан). Петар Грујичић из Бојића девојци Миленији, у кућу, ћери Матије Перића; по њему презиме. Пре 60 година.

Перићи I (1 к., Св. Лука). Домороци. Живојин и отац му Добросав, а ђед Вуја.

Ђуричићи (2 к., Јовањдан). Раде (баш неимар, 48 год.), његов отац Степан, деда Лука, прадеда Ђурица Стефановић. Он дошао из Пиве, из Црне Горе, у Братачић, на друму Соко — Осечина, а његов седми син Лука, овамо. („Зде почивает раб Божии Ђурица Стефановић” рођен? умро око 1870, „поживе богоугодним животом”, а по предању, убио Хивзу, Турчина). Од ове фамилије има и сад у Братачићу око 20 к., од оних шест синова старијих Ђуричиних. 1 к. у Београду од Луке одавде, Младен Ђуричић (59 год.).

Гачићи (2 к., Св. Аранђео). Из Босне. Лука убио Турчина пре 65 година.

Димитрићи (5 к., Св. Лука). Из Ћуковина (Посаво – Тамнава). Алексин (54 год.) отац Матија, деда Крста он дошао.

Дукићи (1 к., Јовањдан). Петронијев (41 год.) отац Ђура, деда Живко домороци (?). Имање им узели Поповићи из Синошевића, од Живка још. (Остала прича:) (Марко Поповић био у Београду „попечитељ” за време кнеза Александра, био окружни благајник отуда стекао!) 2 к. Дукића у Шапцу од 1919. Радници.

Орловац мала:

Маринковићи (8 к.). 1 к. у Шапцу, 1 к. у Јарку, у Срему. Марков (63 год.) отац Милош (живео 64 год., умро 1911), деда Петар рођен у Рогачици код Бајине Баште. Отуда овамо пре око 105 година. Петров брат Никола, звани Сердар, купио имање овде преко Добраве, био посланик.

Милосављевићи (7 к., Марковдан). Из села Својдруг Љештанско, близу Рогачице. Дошли после Петра једну годину. И они купили овде.

Петровић Тихомир (1 к., Лучиндан). Из Букора, 1919. године.

Бунарине мала:

Јовићи (3 к., Јовањдан). Старинци. Станков (32 год.) отац Благоје он био ванбрачан, оца му звали Аврам, а крштен је на име матере, Стеване Јовић.

Мишковићи (4 к., Никољдан). 1 к. у Шапцу од пре 15 година учитељ Игњат. Нинков (50 год.) отац Никола, деда Игњат, праде- да Петар, чукундеда Милинко досељени „озгор однекле”, од Ужица. Једни отишли у Митровицу Сремску, а други овамо.

Макевићи (2 к., Никољдан). Одавно су ту староседиоци.

Васиљевићи II (3 к., Ђурђевдан). Младенов (официр, 22 год.) и Предрагов (19 год.) отац Јанко (председник МНО, 48 год.), деда Танасије (умро 1918. у 62. год.), прадеда Обрад досељен из Царине (код Пецке, Подгорина), где се презивали Мажићи. Овде (презиме Васиљевић) по баби званој Белки, Смиљани, где се прадеда призетио, а она раније била за Васиљем. Пре више од 92 год.

Маричићи (4 к., Аранђеловдан). Најстарији у селу, прва фамилија до Которића (изумрлих). Љубинков (38 год. администратор МНО) отац Драгиша, дедаПетар, прадедаМарко.

Васићи (3 к., Ђурђиц). Станков (60 год.) отац Тривун (умро 1925. у 70. год.), деда Обрад из Шљивове (Рађевина), пре око 95 година.

Лазићи II (1 к., Никољдан). Милутинов отац Милан из Коми- рића (Рађевина), пре 80 година (дошао), узео га Обрад Ђурковић, досељен из Цикота јадранских пре 100 година.

Грујичићи (4 к., Аранђеловдан). Доселили се из села Остружња, од Осечине ваљевске, пре више од 90 год. Драгосављев (47 год.) отац Андрија (умро 1918. у 60 год.), деда Јеврем он доселио од Грујичића фамилије.

Јовановићи III (3 к., Јовањдан). Из Пејиновића (Посаво – Тамнава) пре око 50 год. Усинио Иванова оца Љубинко Симић, примили славу од Симића, а у Пејиновићу њихова фамилија Јовановића слави Ђурђевдан.

Михаиловић Милан (1 к., Аранђеловдан). Миланов ђед Иван из Маова, дошао Марији у кућу, у Јовиће, пре 80 година.

Мишковић Пантелија (1 к., Аранђеловдан на имање, Никољдан очина слава). Из Прека. Пантелијин отац Војислав служио овде код Мишковића и дошао девојци у кућу, у Васиљевиће, пре 40 година.

Драгојевић Петар (1 к., Јовањдан). Из Криваје, из Бучја мале, пре 20 година ковач.

Арсеновићи (1 к., Аћим и Ана). Из Букора Радосављев отац Милован, од Арсеновића, као колар, пре 18 година (дошао).

Павловићи (3 к., Аранђеловдан). Стари.

Симићи II (1 к., Аранђеловдан). Из Братачића (Подгорина), пре око 100 година.

Савић Мирослав (1 к., Јовањдан). Отац Милисав из Варне 1896. (био у Америци од 1912. до 1927.).

Замрла фамилија Гљивићи (Никољдан).

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 272-280), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Змињак (Шабац)

Порекло становништва села Змињак, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

Досељени у 18. веку

Из Херцеговине су: ВУЈИНОВИЋИ (Арађеловдан, 21-4 к); прво се настанили у Милатовцу (атар села Клења), а по ушоравању Мачве – у Змињак; од њих су Ђаламићи, Грбићи, и Сибинчићи у Клењу, и Крсманићи у Прњавору.

ЈЕВТИЋИ (Ђурђиц, 3-1 к); један су род са бадовиначким Јевгићима, досељеним од Невесиња.

ВУЈИЧИЋИ (Аврамије, 5-2 к), и од њих ДАМЊАНОВИЋИ (8 к) и ПОПОВИЋИ (7 к), дошли од Невесиња, прво – у Семберију, а затим се населили у Змињак и Белотић (Вујчићи); по предању, населила их браћа Вујица и Дамњан.

АЛАНОВИЋИ (Никољдан, 6-3 к), један су род са Алановићима, у Прњавору,

КОВАЧЕВИЋИ 1 (Лучиндан, 3 к).

БАШТОВАНОВИЋИ (Никољдан, 27-6 к); раније се звали Даниловићи и Стевановићи (до 1896. године); досељени из Херцеговине у околину Бајине Баште (отуда им данашње име), а затим – прешли у Скрађане (1829. године записани), и напослетку – у Змињак.

МИРЧИЋИ (Ђурђиц, 15-3 к), дошли од Ужица; од њих су Веселићи, у Дубљу.

ГАЈИЋИ (Ђурђиц, 6-2 к), из Бадање, у Јадру.

ЈОВИЧИЋИ 1(Ваведење, 5 к); населио се Јован, хајдук, родом из Боговађе; од њих суПЕТРОВИЋИ 1 (7 к).

РАКИЋИ (Алимпије, 6 к), из Семберије.

СИМЕУНОВИЋИ (Алимпије, 4-2 к), из Босне.

Досељени почетком прошлог века – од 1 српског устанка до 1829. године

Из Босне: ВИШАНОВИЋИ (Никољдан, 2-1 к), старо име – Николићи.

ТЕШИЋИ (Јовањдан, 8 к), пре се звали Матићи.

ЧОЛИЋИ (Ђурђиц, 4-2 к); исти су са петловачким.

ДОВРАГОВИЋИ (Никољдан, 4-5 к) и МИТРОВИЋИ 1 (6-3 к), један су род.

КРСМАНОВИЋИ (Степањдан, 3-2 к), један су род са Крсмановићима, Марићима, Цвејићима, и Гајићима, – у Рибарима.

Из Семберије прешли ТРИПКОВИЋИ (Трифундан, 6-4 к).

ПАНИЋИ II (Јовањдан, 7 к), из Херцеговине.

Не знају порекло: БИРМАНЧЕВИЋИ (Аранђеловдан, 3-2 к).

ДЕСПОТОВИЋИ (Степањдан, 4 к), старо име – Ђугумовићи, МИТРОВИЋИ (Лазаревдан,2 к)САВИЋИ (Јеремија, 1 к), и од њих ПАНИЋИ I (5-2 к).

Досељени између 1829. и 1863. године

Из Босне су: ДИМИТРИЋИ (Ђурђиц, 1-2 к).

ИВАНОВИЋИ (Андријев дан, 7-2к), од рода Марјановића.

КРСТИЋИ (Никољдан, 3-3 к), од Крстића из Прњавора.

МИРКОВИЋИ (Алимпије, 3-2 к), из Скупљена, села у Посавини.

ГЛИШИЋИ 1 (Ђурђевдан, 2 к), од Глишића, из Петловаче.

ГЛИШИЋИ II (Ђурђевдан, 1 к), потичу од неког Сремца, званог Шокац, усињеног у Глишићима 1.

КОВАЧЕВИЋИ II (Аврамије, 5- 1 к), из Брадића, у Јадру; исти су род са Ковачевићима у Ноћају.

СЕКУЛИЋИ (Никољдан, 3-1 к), од Нешића, из Бадовинаца, досељених од Колубаре.

МОРАВЧЕВИЋИ (Никољдан, 26-2 к); доселила се тројица браће, од Мораве; један од њих застао у Синошевићу, други – у Поцерском Добрићу, а трећи се населио у Змињаку; од њих има одсељених у Прњавору.

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

Пребегли из Босне, 1875. године: БОЈИЋИ (Аранђеловдан, 1-4 к); пребегао Лазо, са сином Филипом, из Кравица.

НИКОЛИЋИ II (Никољдан, 5-1 к); пребегао Јован са сином и кћерком, из Кравица.

ПЕРИЋИ (Алимпије, 3-2 к); пребегао Панто, из Кравица.

ФИЛИПОВИЋИ (Аврамије, 2-1 к). Из Семберије,БОЖИЋИ (Јовањдан, 1-1 к); пребегао Видак из Велике Обарске.

ЛУКИЋИ 1 (Јовањдан, 3 к), из Грушића у Поцерини; уљез у Поповиће.

ГОЈКОВИЋИ (Аврамије, 1-2 к), из Слепчевића, од тамошњих Гојковића.

МАРГЕТИЋИ (Степањдан, 2-1 к), потичу од Јанка Илића – Швабића, из Петловаче; усинио га неки Пера Бошњак; по помајци Маргерити, добили презиме.

СПАСОЈЕВИЋИ (Миољдан, 2 к); доселио се Мића, из Радовашнице, у Поцерини; уљез у Мијатовиће.

ИЛИЋИ (Јовањдан, 2-1 К), из Јаребица, у Јадру.

ЈОВАНОВИЋИ (Никољдан, 1-1 к), воде порекло од Владисава Илића, из Беле Реке (Поцерина); који је био доводац уз матер.

СТАНКОВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 3 к); дошла браћа Аћим и Ђура, из Клења, и наследили имовину Николе Дрезгића.

СИМИЋИ (Аранђеловдан, 2-1 к), од Зорбића, из Клења.

Не знају порекло:ЈОВИЧИЋИ II (Ђурћиц, 6-3 к), МИЛОШЕВИЋИ, пре се звали: Грљићи, (Јовањдан, 1 к), и МИТРОВИЋИ II (Лазаровдан, 3-1 к).

Досељени између два светска рата

Стеван КОСОВАЦ (1-1 к), из Лике, 1921. године. Жарко ЛАКИЋ (Никољдан, 1 к), из Петковице, у Поцерини. Илија СТАНКОВИЋ (1 к), од Росића, из Бадовинаца; усињен у Станковиће 1.

ИЗВОР:macva.awardspace.com

 

Порекло презимена, село Јевремовац (Шабац)

Порекло становништва села Јевремовац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село Јевремовац лежи на површи од 105 m око друма за Волујац; ушорено је дуж друма и сеоског пута који води одсеку површи изнад Китога. Цело село користи дољу која је поред пута, дубоко дисецирана површ у правцу ка југу.

Село се звало Муселине (Прича: Кад је краљица Наталија долазила у Шабац, ишла у село, питала за име села, и кад је чула турско име Муселине, казала: „Одсад ће се звати Јевремовац”.)

Село се дели на 4 главне мале: Горњи шор или Кенића шор од раскрснице ка Варној ,дуж друма; Дојни шор од раскрснице ка Касарским ливадама, дуж сеоског пута који води ка месту званом Баре (од њих потиче канал што пролази кроз Гашића имање, па га овде зову Гашића канал); Преки Шор, раније зван Врачарића шор од раскрснице ка Брдњацима и селу Маови; Занатски шор је новији део села дуж џаде ка Шапцу, све до Бећина брда (оно држи целу страну целу косу од Оџина села довде). Занатским шором се зове зато што има више занатлија (3 ковача, четворо ћурчија, тишлера, машинбравара и др.)

Стара средина села најстарија на месту званом Водица у дну Дојнег шора (то пре ушоравања); затим, код плаца Косте Петровића; а од пре 50 година код раскршћа где је школа и бивша мејана. Не зна се који је део села најстарији. Не знају за црквине.

У Брдњацима, како кажу сељаци (по мапи и катастру је Брдњак) било је село и сада се зове Кућиште. Па кад се шорило село, онда прешли у шор. Шорило се село кад је капетан Нешука Адамовић, из Криваје, дошао овде „да седи”; он није хтео сам да буде на крупљанском путу, па позвао девет кућа од Брдњака (тамо били Максимовићи, Перићи, Срдановићи и др.); онда се село овде ушорило. Тада Цигани Каравласи прича се кад су чули за капетана да је ту, уплаше се и преселе даље од власти у Маове. Тада овде све била шумурина све грмови. Кроз Китог који је био према Варној (Шабачки Китог је млађи) нико није смео сам да прође од звериња, већ све у друштву. Оно што се пева: „Ој, Китогу, не зеленео се” то се односи на Китог између Јевремовца и Варне.





Последнее изменение этой страницы: 2016-06-07; Нарушение авторского права страницы

infopedia.su Все материалы представленные на сайте исключительно с целью ознакомления читателями и не преследуют коммерческих целей или нарушение авторских прав. Обратная связь - 3.232.96.22 (0.059 с.)