Порекло презимена, село Дебрц (Владимирци) 





Мы поможем в написании ваших работ!



ЗНАЕТЕ ЛИ ВЫ?

Порекло презимена, село Дебрц (Владимирци)



Порекло становништва села Дебрц, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Дебрц се дели на ове крајеве: Варошица око џаде с обеју страна и, село уврх Дућевачке јаруге која потиче од раскршћа; ту је неколико мала, све једно уз друго; преко Јаруге, ка Дубоком су Јовановића, Вујановића, Живковића, Ђурића и друге мале. Варошица је почела да се оснива од 1878, кад је просечен друм. Кафана Смиљковића Миле била на Дубоком, па је он први преместио овамо, и ту се и пошта удесила (државна, онда већ колима ношена). Пре 1876. пошту носили татари; ту била штала вршили измену коња, од Обреновца до овде, а онда одавде до Шапца.

Дебрц у турско време и у доба кнеза Милоша зван Мезулана; стара зграда разрушена, а до пре 60 година још се то место звало Мезулана, па се онда изгубило име. Дебрц је пре рата био проглашен за варошицу. У њему био два пута годишње вашар, један сточни. МЛИН био подигнут 1910, на нафту, са два камена. Поред кафана, трговине дућанском робом била и велика трговина Укропине и Манојловића из Шапца (велику магазу са чардаком на друму задруга села Дебрц преузела од Манојловића 1947).

У Дебрцу је сад откупна станица „Житопромета”, срески магацин, пошта; основна школа и прогимназија (отворена 1948.); два су сеоска ресторана (један се зове власанички на путу за Власаницу). Гробље је код Раскршћа, ка Шапцу, десно око 150 m од друма. За друго, старије гробље не зна се. Где је нова црква (Лучиндан) била некад шума, „пустајилук”. Црква пред окупацију почета, а под окупацијом довршена.

Преслава сеоска Бели четвртак (први после Тројице). Збориште на Водици, у сред селу, на Луњевачком путу. Пре тога била Водица код Лепе границе (лепи грм, старо дрво, распало се на четири стране пре више од 70 година). Стара Водица била у Живковића мали, а сада код Савића мале.

Пут кроз Дебрц просечен кад се бранио 1876. на Дубоком, на Градушинама; а још раније, пре садашње нове трасе, просечен пут зван Луњевачки пут: од Новог Села на Дућевац, па на Звезд ка Црвеној кафани („био неки Луњевица, началник уШапцу он просекао пут, пошто је одбијен од Саве”). Градушине су на самој Сави, на „старој џади” Шабац — Београд, с ове стране Дубоког, на самом „бајиру”. Био град краља Драгутина, град „Дебрецин”. Кад се ронило у воду некада, виђале се кости човечје, „шућури” лобање и др. Испод данашњег Дебрца, између Дебрца и Новог Села, у низини, налази се Црквина био „монастир” краља Драгутина; сељаци нашли старе трпезе и темеље од „намастира”. Код Градушине, на месту званом Заветњача преко потока Дућевца, близу до Дубоког потока, на њиви има узвишено место; ту била црква покајница (башка је црквина преко Дубоког, према Прову); то је била црква краља Драгутина. Ту био и бунарић стари, зван такође Заветњача као и црквено место (место узвишено на њиви од рушевине, колико једно мање двориште). Дућевац је на брду, у долини где „бунари” отичу стари бунари за које се не зна ко их је копао. Милош Живковић на Дућевцу, у долу кад је риљао, у другом ашову нашао: једну римску светиљку уљаницу, од црвене глине, добро печене; две металне паре, жуте, једна већа а друга мања, где се виде латинска слова У8 (завршетак неког имена императора); два раоника од железа, потпуно оксидисани; два раоника су два различита типа (а оба, један с другим, ископани), од двеју врста железа (једно црвено оксидисало, а друго више модро-црвено, као оксид мангана). Код Живковића су се, до ратова, чували: топуз, мач, оштар с обеју страна и три сребрњака, са кремењем; то било Мила Смиљковића, са Дубоког, што се борио с Турцима. У Дебрцу 712 становника и 153 домаћинства (1948).

Порекло становништва:

Савићи (5 к.), Милошевићи I (13 к.) и Мијаиловићи (3 к.) сви једна фамилија, слава Јовањдан. Са њима фамилија и Ђурићи. Животе Милошевића (59 год.) чукундеда Милош дошао он и три брата, из Херцеговине. Са очиног имена прекрштавало се не знају старо презиме. Кад се доселили, свако за себе начинио колебу од прућа. Најстарија фамилија.

Милошевићи II (1 к., Јовањдан). Од Срећка, који се доселио уз Милошевиће; они му дали земљу, па узео њихову славу.

Томићи (5 к., Никољдан). Обрадов (66 год.) прадеда Тома. Не зна се одакле и када су дошли.

Митровићи (2 к., Никољдан). Доселили се касније. Свакако су Вукоњанци. Дошли прво у Ново Село, пре 125 година, па онда овамо прадеда Риста дошао; његов син Матија, унук Живорад, праунуци Тадија (56 год.) и Милија (51 год.). Дедови Живковића Николе и Милоша, Јован и Матија, поклонили им један хектар земље на месту званом Градушине у време кад се доселили.

Јевтићи (8 к., Никољдан). Од њих су три куће на презиме Мијаиловића. Староседеоци.

Певићи (2 к., Никољдан). Досељени, непознато одакле.

Марковићи — надимак Јагићи (11 к., Никољдан). Благојев (42 год.) прадеда Јага „из Турске” од њега четири куће. Јага и Павле, Пантин отац, се збратимили, саставили се у једну фамилију. За време Турака то је било да би били јачи. Јага био на Дућевцу. Имали коње опаке; узјашио Павле коња и погибе (после братимљења).

Алексићи (6 к., Петковача). Прво се доселили у Власаницу дошли с чергом, па место по њима тамо прозвано Чергине. Били ковачи. После се преселили у Дебрц, пре више од 100 година, за време Матије, Алексиног сина. Дошао Матија и његова браћа Ђока и Рада. Стари знали гурбетски, сад више не знају.

Новаковићи (2 к., Никољдан). Из Прека, из Футога, од Новог Сада, дошао Младен, пре око 70 година. Радили „на рис” жито (сазрело газди- но жито косио, па онда од покошеног жита сваку десету крстину добио; по 13 снопова пре биле, сад су у 10).

Поповићи (1 к., Ђурђиц). Радован (67 год.) се доселио из Стублина 1928. год., само једна кућа тамо му остала фамилија Поповићи. А прадеда Радованов Жарко, из Кикинде Велике, као поп у Стублине дошао. И сад у Кикинди велика фамилија, али се зову само Попови, а овде у Србији додали наставак ић.

Ђурићи (20 к., Јовањдан). Од четвртог брата Савиног, Ђуре из Херцеговине. Кад су били у бежанији 1813, Ђура овде остао, а Матија отишао у Витојевац, у Срем, тамо Матијевићи.

Живковићи I (15 к., Ђурђиц). Николин (77 год.) чукундеда Милосав а прачукундеда Живко; он се доселио из Дружетића, од Ужица он и још три брата. Од брата Вука су у Срему, у Јакову, код Бољеваца, Вуконићи, они остали у Срему; ушао Вук девојци у кућу кад су бежали преко Саве на Дубоком, 1813. год.; један од браће се вратио из Срема у Дружетић; а Живко са још једним братом вратио се из Срема овде, 1815; ту брат погинуо, а Живко служио код попа и ту закућио.

Живковићи II (2 к., Аранђеловдан). Деда Миланов отац Андрија је „уљез”, дошао из Лешнице Мачванске пре око 130 година удовици у кућу, ономе четвртом брату Живковића I, што се вратио из Срема.

Вујановићи (6 к., Јовањдан). Пантелијин (69 год.) деда Никола из Осечине, кад су Турци владали, а тамо из Црне Горе. Били све крупни људи, високи.

Јовановићи (9 к., Никољдан). Порекло непознато. Њихово имање на Градушинама, тамо близу и станују.

Усиков Мирон (1 к.). Од Кијева, Рус избеглица; прво служио па се оженио и добио земљу уз жену, од Јовановића; примио славу, сам изабрао Велику Госпојину.

Пантићи — Врачевићи (5 к., Стевањдан). Порекло непознато.

Миловановићи (3 к., Јовањдан). Из Дружетића дошао Остојин (54 год.) деда Живко и његов брат Јован; преко 100 година како су дошли. Овде били неки Гавриловићи изумрли, па у њих доведени и посињени.

Илићи (1 к., Јовањдан). Не знају порекло. Од постања увек једна кућа.

Николићи (1 к., Никољдан). Порекло непознато. Од њих сада жив Сретен, живи у Шапцу од рата.

Филиповићи (2 к., Никољдан). Из Грабовца обреновачког, пре 1912. године, купио овде млин (подигнут 1910.).

Јевремовић Радисав (1 к., Велика Госпојина). Из Багрдана прво у Прово, пре 50 година, са чергом, па овамо 1948. као „котлар” казанџија.

Белановић-Арнаутовић Никола (1 к., Ђурђевдан), абаџија, 1948. године из Власанице; по роду од Белановића (отац Милутин), мајка Арнаутовић.

Вукосављевић Никола (1 к., Ђурђевдан). Отац Милан и деда Никола, из Шапца, пре 70 година, као дућанџије.

Стојадиновић Милета (1 к., Степањдан). Из Крнића, родом од Ђурђевића (ванбрачан), презиме по мајчином првом мужу; од пре 20 година.

Алексић Борисав (1 к., Петковача). На цади код раскршћа, из Јазовника, пре десетак година. Презиме по мајци Циганки, родио се за време прве окупације, од Шваба. Добио од аграра два хектара земље.

Јевтић Митар (1 к., Никољдан). Од оних Јевтића староседелаца (8 к.), трговину отворио 1930.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 172-175), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Драгојевац (Владимирци)

Порекло становништва села Драгојевац, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је разбијеног махалског типа. Дели се на Тришића малу, Горњу или Доњу малу, Јадранску малу и Равањску малу. У дну села поток Лађеник и у њему Дојна или Горња мала: за Равањ Горња, за Тришића малу Дојна мала.

У Тришића мали, на платформи, налази се средина села; ту школа, месни одбор, задруга, кафана, млин на саугас мотор, заједно са малом браварском радњом.

Село има 225 кућа и 1247 душа. Највећа је мала у Лађенику. Прича се да је име селу по неком Драгоју. Од њега фамилија Драгојевићи у Равањској мали.

Бунари у селу на самој површи, плитки, 10 до 17 m. Бунар дубок 10 m у њему слојеви:црна, жута земља, па камен плоча, а на њој вода. Код школе 17 m дубок бунар. Има бунар 40 m дубок, у Цветиновића „мали”.

Имена места. У Пољу: Камичак, Раван; у Равни: Луг, Брод, Славотињ, Ђорђева честа. Над Равни и Камичком су Горица и Урвача (земља се урва). Од Брода и Луга су Горње ливаде, у равници до Миокуса и Мрђеновца.

Ветрови: север маџарац, југ бељак, исток устока, запад горњак. Осим тога: „ноћник” кад се смири „сунце” дува само јаругом, низ јаругу. Кад дува бељак, он нагоди кишу, отуда, „од Македоније”, са југа. Југ бељак, зими кад дуне, снег оде! Чим дуне бељак, одмах „благне”. Горњак зову овде зато што дува са горње стране, са запада.

У дну села, крај Лађеника, на десној страни водотока, откривени према северозападу, 10-15 степени нагнути слојеви црвених пескова, упрсканих жућкастим партијама, без стратификације, али доста стиснутих слојева. Поремећени слојеви према Панонској равници. (Црвеним песком, од пута под Чардачином, фарбају цокле и подове соба, „куће”, око куће; а има и жуте земље за фарбање, од Прослопа). У потоку Прослоп који је усечен у неогеној заравни између Тришића мале и Јадранске мале, јављају се откривени слојеви растреситих неогених седимената; при дну, више куће Мијатовића Живорада, су сиви пескови; изнад њих, на местима клижења, од којих последње лањске године, стога свеже преко песка долази серија слојева компактне сиве и жућкасте глине; затим један врло карактеристични слој црвенкасте и жуте глине са танким слојићима сиве и беличасте глине (ова жута и црвенкаста глина служи за бојење зидова и подова од земље); изнад ове гвожђевите интеркалације долази модросива до љубичасте, компактна глина, врло чврста. У целој серији свакако горњо-конгериској у глинама, мање или више песковитим, а такође још више у песковима, јављају се љуспице белог мусковита. Овде нема фосила. Испод дебелог слоја сивог, скоро извађеног песка, у авлији Ж. Мијатовића, јавља се танак слој крупнозрног пешчара са кварцним шљунком, такође лапоровите и песковите, чврсто цементоване глине.

Док је долиница Прослоп, између Тришића и Јадранске мале, дубоко усечена карактеристичних тзв. младих облика долинских страна, дотле је долиница Брековац широко усечена, сасвим супротног, зрелог изгледа према првој долини. Виде се два нивоа изнад дубљег усека и у Брековцу као и у Лађенику, у главном делу Драгојевца. Брековац је још много ширих страна него и Лађеник. Према Цвијићевом схватању језерске пластике Шумадије, то би требало да буде прегребенска долина. Међутим она је сва усечена у хоризонталним језерским неогеним седиментима. Према томе је постјезерска, дуготрајне ерозије и денудације, којом је дисецирана неогена платформа од 100 и 150 m, а можда и један уметнути ниво платформе, која је сва изграђена од неогене плоче, озго, преко хоризонталних и слабо поремећених седимената, сасвим хоризонтална. У долини Брековца два флувијална виша пода изнад дна, скоро до алувијалне равни, проширена и заравњена.

Гробље је до потока Бановца. Близу Подгорице је црквина, у Пајића воћу. На месту Чардачине, на десној страни потока Лађеник изоравано гробље (дугачке, „иксанске” ноге, главе). Има неких старих подрума, огњишта. Ту у близини и Маџарско гробље посебно. На месту званом Славотињ, у Равни, на пола до једног километра до Саве има гробље, каменчине. ”Ту су били кадгод пре Маџари”. На њиви Јездимира Радивојевића, крај пута један „белег”. Вири само крст, исто као у Миокусу; натпис заоран.

Преслава за цело село Драгојевац Млада недеља.

Драгојевићи (18 к., Ђурђевдан), У Равањској мали 12 к., у Горњој мали 6 к. Не памте одакле су, У истој фамилији има деда Антоније стар 97 година.

Симићи (11 к., Јовањдан). У Равањској мали 4 к., у Јадранској 7 к. Старинци су. Милорадов (70 год.) прадеда Арсен рођен у Равни, па се иселили горе у брдо, у Јадранску малу, побегао од воде у шуму.

Радивојевићи (17 к., Никољдан). Сви у Тришића мали. Јездимиров (73 год.) прадеда Радивоје дошао са фамилијом од ваљевске Мионице.

Тришићи (12 к., Лучиндан). У Тришића мали. Чини им се да су из Срема; имају и сад фамилију у Срему.

Опанковићи (16 к., Алимпије). У Јадранској мали. Досељени из Бељина и сад тамо фамилија, само се презивајуТомићи. Милојев (65 год.) прадеда Радован се населио овде. Бежао преко 1813, па се овде населио. Мати га звала „Опанчина” био јунак „гонио Турке на буљуке”. Овде му треће место; из Бељина ишао преко, из Прека у Раван, у Слатину, па из Равна на брдо. Двапут се насељавао; први пут мало ниже, па се оронило брдо, па онда се дигао мало више, у Јадранску малу. Једна кућа Опанковића у Владимирцима Александар отишао девојци у кућу, на имање, 1928, године.

Радојичићи (4 к., Никољдан), 3 к. у Равни, 1 у Тришићамали. Влајков (70 год.) прадеда Антонија доселио се из Платичева, из Срема, са сином Тривуном.

Нинковићи (8 к., Степањдан), у Равни. Нису причали стари да су досељени, али други чули да су из Босне.

Божићи (12 к., Аранђеловдан), из Голих Глава ваљевски крај више Коцељеве. Чедомиров (53 год.) чукундеда Ранко, он из Голих Глава овамо, са Мирком братом, један у Градојевиће Мирићи, један у Љутице, један у Купиново. Задруга Божића, доле у Равни, до 1911. неподељени. Задруга била 35 душа кад се поделила. И сад кућа 22 т дуга (1907. подигнута) и 10 m широка, са 9 одељења. Босанац Обрад радио, близу Дрине живи, и сад ради; друга кућа од 17,5 m дужине. Из породице Божића: председник МНО Драгољуб, инвалид, рањен у Босни 1945; Драгутин, шлепер мајстор, сад главни мајстор у оправци лађе дрварице од 15 вагона носивости, на месту званом Луг; Драгића Божића колиба на Сави, око 800 m од обале. Божића куће су у махали Раван, на излазу потока Прослоп у савску равницу. У дну потока Мијатовићи, даље браћа Божићи, још узводније Драгојевићи итд.

Мијатовићи (8 к., Никољдан), у Равни. Сава, деда Нинков, доселио се из Товарника из Срема, са женом, сином Рајком и ћерком Цујом. Овде добио Милоша и другу децу. 4 к. колонисти у Омољицу, 1945.

Амиџићи (1 к., Ћурђиц). Увек једна, па једна кућа. Не знају одакле су.

Мијатовићи II (26 к., Аранђеловдан). У Горњој мали. Миладинов (53 год.) чукундеда Мијат, он из Босне. Имао три сина: Лазу, Нинка и Аћима.

Мијатовићи III (3 к., Ђурђевдан). У Јадранској мали. Војислављев (50 год.) деда Мијаило из Прека, из Товарника.

Цветиновићи (12 к., Степањдан). У Јадранској мали. Милошев (60 год.) прадеда Цветин из Јадра, у Карађорђево време. По њима Јадранска мала.

Цветиновићи II (3 к., Аранђеловдан). И они у Јадранској мали. Из Миокуса, довела их је мати кад се преудала из Крсмановића за Илију Цветиновића. Зову их и Чанакалићи од шале.

Ризнићи (19 к., Лучиндан). У Горњој мали. Не зна се одакле су.

Јевтановићи (7 к., Никољдан). Светозаров (76 год.) прадеда Јевта он дошао из села Бастава, где се „позивају” Ванисављевићи. Има их и сада тамо (Рађевина). Јевта и Милинко рођена браћа, били нежењени побегли од Турака, д а их не заробе. Девет Т урака убили узгред док су добегли овамо. Милинко, Јевтин брат остао у Градојевићу, где се зову Мићићи.

Богдановићи (29 к., Степањдан). У Дојној мали су главни, а у Тришића мали 11 к. Не знају даље порекло од деда Вилипа. Можда стари.

Мишићи (2 к., Никољдан). У Горњој мали. Младенов (44 год.) чукундеда Миша он се доселио. Седео под чергом, па му „село” дало место. По занату и сад ковачи. Потпуно се измениле етничке особине.

Петровић Продан (1 к., Ђурђиц). У Равни. Прадеда Лука досељен, не зна се одакле. Деда Ђурађ био ђакон, из манастира Петковице, оженио се.

Поповићи (3 к., Ђурђиц). 1 к. у Јадранској мали, 2 к. у Равни, 1 к. у Шапцу, ковач машинбравар. Прадеда поп, он дошао из Срема. Има прича: кад су Турци владали, Амиџа и поп Јован (Поповићи) и неки Дука од Милосављевића (изумрли каоДукићи у Миокусу су неки од њих у Самарџићима) они тројица били судије са неким „пашом”, Дегме-агом. Амиџа и поп као судије донели, на тражење аге, решење да се неки Дамјан Симић набије на колац; али кад је Дука као трећи судија дошао, он на то није пристао. Викнуо: „Зар ви најбољег нашег човека да набијете на колац? То не може! Зар ти, светли ага, то да учиниш?” А ага: „Дег, дегме” (добро, добро). И тако спасио човека!

Симићи II (6 к., Никољдан), У Јадранској мали. 1 к. исељена у Банат, колонисти, у Омољицу. Лазарев (64 год.) прадеда Лука, из Јаловика, од Симића тамошњих.

Микићи (3 к., Лучиндан). У Равањској мали. Из Прова дошао Грујица 1897. У Прову има 5 к. Микића, а тамо из Купинова, кад је била бежанија.

Мажибрад Сава (1 к., Аранђеловдан). У Равни. Из Кистања у Далмацији 1919. као пољопривредник.

Михајловић Чедомир (1 к., Јовањдан). У Тришића мали. Чедомиров отац Милан 1908. дошао као виноградар из Великог Градишта.

Алексијевић Босиљка (1 к.). У Тришића мали. Рус избеглица Федор Биков Алексијевић, 1918. дошао, ожењен из Риђака, има 4 сина и 2 ћерке.

Обреновић Љубисав (1 к., Лучиндан). У Горњој мали. Из Јаловика 1941. године дошао у јесен на имање, у Ризниће, њихову славу примио.

Тодоровићи (2 к., Аранђеловдан). У Горњој мали. Из Прека из Чуруга, пре више од 100 година дошли.

Чаус Никола (1 к.) Рус избеглица 1918. дошао, оженио се из Прека, из Срема. Овде као алас живи.

Богосављевић Милорад (1 к., Никољдан, девојчина слава, а стара слава била Лучиндан). У Јадранској мали. Из Миокуса девојци у кућу, на имање, 1926, у Цветиновиће.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 32-35 ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић





Последнее изменение этой страницы: 2016-06-07; просмотров: 109; Нарушение авторского права страницы; Мы поможем в написании вашей работы!

infopedia.su Все материалы представленные на сайте исключительно с целью ознакомления читателями и не преследуют коммерческих целей или нарушение авторских прав. Обратная связь - 3.87.250.158 (0.012 с.)