Порекло презимена, село Петковица (Шабац)

Порекло становништва села Петковица, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село се дели на две главне мале: Горњу и Дојну малу. Дојна мала је лево од манастирског пута идући наниже, око Голог брда (према Нечаји) и Крушика (више села заравњена коса); Горња мала је на десној страни од пута и потока Суви Грм до на површ од 160 m према потоку Влашки (тамо и Влашчић зараван површи). Силазећи косом од Манастира, испод површи од 200 и 160 m, прелази се преко типског одсека и преко терасе од 125-130 m. Уз обе главне мале има по једна Циганска мала; уз Дојну малу Циганска мала Нечаја; уз Горњу малу Циганска мала Влашчић, близу реке.

Село Петковица на подовима око сеоске реке зване Суви Грм. Преко сеоске косе и реке Влашке је Косовац (193 m), под шумом. Испод Косовца клиф и терасе ниже фазе од 150 и 130 m. Главна коса сеоска од 180 до 250 m. На тој коси највиша мала Танацкови- ћа. С друге стране бочне долинице су Бајићи, а онда нижи делови Горње мале, све до реке на којој се сустичу ниже косе око 165 m.

Гробље је код манастира, на месту званом Дражића Парлог, старо, другог нема. Сеоска слава Свети Никола летњи „Николаја”.

Код манастира Петковице има чесма глава њена је одмах више манастира, под Плешевицом. Под вртачама на обали Нечаје има извор звани Чакља. Постоји прича да је неки Марковић орао код „језера” пропао доле заједно са ралом и воловима, па на извору Чакље изишао само један во. Извор је корени, не мења се јачина воде. Испод извора Чакље крај Нечаје има и извор Мала Чакља, близу Цигана у Нечаји. Памти се кад је једне године пресушила бара Марковића: вадили камен на Нечаји, и одједном вода ударила да потопи. Ту били у каменолому Талијани. Пошли ка бари, кад она пресушила. После две године поново се зачепила бара. Има и других мањих извора у шуми (Чанак, Водица, Жута Водица, Кумовачки Извор у атару села), поред других ситнијих. Вода у селу са бунара. Главни бунари у дну долине. На брду пресушују преко лета. Најдубљи бунари око 30m. (Мила Бајића у Горњој мали — 32 m).

Атар села Петковице до венца Цера. Шуме на местима званим: Саставци, Дуга Коса, Дубоки Пут, Градељак, Јаковљева коса, Белик, Кумовац (544 m), Цер (в. Церје), Чанак, Преседли, Грабовац (501 m), Шарена Коса, Милошевића Коса, Сандуковац, Јешића Коса, Калуђерска Коса, Плешевица, Вратолом, Чанковац, Станиште (овде букова шума, бела и црна, остало храстовина); Голо Брдо, Ђурица, Парлози, Велике Локве, Долови, Млађеви (193 m); Преко брдо, Немирна крушка (217 m), Косовац, Рибиновац (под шумом), Бело Поље, Гајеви (близу Бајића кућа има Црквина) то су површи ниже и више; а поље под селом: Шеварје, Шторевача, Шанчина, Вранића бара, Манастирски Салаш, Лугови, Врановац, Бојане, Луке, Пусто Поље, Буџак и др. (ливаде, пашњаци, оранице и др.).

Долиница реке Нечаје идући Плешевици и манастиру Петковици, види се како је асиметрична: лева страна долинице је са- свим ниска и блага падина до врха неогене косе, са речном терасом од 15 — 20 m, снижена, у меком песковитом земљишту неогена; десна страна долиницеје стрма, у чврстим кречњачким стенама модрог и црнкастог кречњака са калцитним жицама. Кречњачки слојеви правца СИ — ЈЗ падају ка СЗ-у око 60-70 степени. У њима, у нивоу речне терасе око 20 m, која одговара оној са друге стране асиметричне долинице, јављају се вртаче. Прешавши Нечају, путем за манастир Петковицу, чим се испне на Пољаницу, терасу од 20 m, с обе стране пута је по једна вртача. С десне стране вртача левкаста, са стрмим дном на дну ширег левка, испуњена по ободу глином, по дну и лишћем, под церовом шумом пречника око 20 m, дубока 7 — 8 m. С леве стране пута, на одсеку терасе од 15 — 20 m, мања вртача, левкастог облика, обрасла црногорицом.

Идући ка манастиру Петковици, под северним одсеком Плешевице, један низ вртача десно од пута: три потпуно срасле, плус преко ниског прага још две све заједно чине једну увалу око 200 m дугу, правца углавном 3 — И, дакле истог као одсек Плешевице према површи у њеном подножју и по равници; преко више пречаге још једна велика вртача пречника око 100 m, врло типичан левак. Дубина целог овог низа преко 20 метара. Даље, преко темена рта још једна велика вртача, величине увале. Дно два-три ара, под водом, лети дубоко 4 m, зими 5-6 m. Лети топе кудељу цело село Петковица. Ова вртача под кућом Драје Марковића (Марковића Вртача). Марковићи наплаћују 2 динара од 10 ручица кудеље што топе сељаци из целог села. Желели би да направе рибњак. Дно никад не пресушује. Прве вртаче иза оних двеју где почиње низ од 3 плус 2, зими су такође под водом, и то, прве три вртаче са зеленим дном зову се Калуђерска бара; дубока је до три метра воду држи дуго, све до пред Ускрс, па од јесени поново се испуни. Она последња вртача од 100 m пречника у томе низу, на страни према путу, показује особине алувијалне вртаче једна бочна, са стропоштавањем до једног метра површинског слоја глине, која улази кроз понор у дубину.

На путу Петковица — Бела Река, кад се пређе мост преко Влашке реке, путањом за Белу Реку пење се на терасу од 110 m доњи део заравни који се са висине од 100 m пење преко доњег одсека на Бело Поље (бели песак и бела глина дају име); зараван ове терасе пење се од 110 до 120 m, а обалска линија је на 125 m, уврх Белог Поља, а преко пута уврх, и Граника. Читав километар иде се овом терасом (на њој две колебе, Веселиновића и Вујиновића).

Језерска тераса под Косовцем веже се уз реку Милошевицу директно за речну терасу која је око 20 m над реком (105 m на реци); у долини Милошевице, на десној страни прелази се преко подова од 135 m (30 m над реком), 160 т (55 m над реком). Овај под веома типичан, сав у језерском песку и шљунку, такође песковитој глини. Завршне неогене наслаге црвене глине песковите и у њима бедлендс облици.

Манастир имао у атару села Петковице 694 hа 65 ари (урачунато у 2573 ћа 8 ари) сада од тога 10 hа укупно. Шума Плешевица до самог манастира; код манастира, ван манастирског дворишта, дечји дом. У пољу под селом био манастирски салаш: једна колеба за „колебарење”: ту се стока гајила, надгледали се усеви вршили се уопште послови тамо где је земљиште удаљено од куће, од села. Сељаци овог села имали у шуми манастирској право на попашу, „жиропађу” (истеривање свиња на жир) и скупљање сувог дрвета. Паљење ћумура врше Цигани (само по дозволи вршили то у шуми). Кречана има петнаест — двадесет; пеку креч од црног и модрог (овде црвеног) кречњака у селу, где свлаче колима кречњак са Плешевице и из Нечаје са плешевичке стране; дрва купују. Продају Мачванима за фабрику „Зорку”. Раде двадесет и шест летњих недеља, недељно по 4-5 вагона креча, укупно преко 100 вагона. Печењем креча баве се специјално у Дојној мали то је индустријски центар (Којићи, Танацковићи, Бајићи, Ђолнићи, Томићи, Томанићи, Зарићи, Белановићи, Пекићи, Стојадиновићи и др.). Ту је у Дојној мали и тржиште Мачвани не би ишли горе у брдо, за транспорт најбоље у Дојној мали. Једна пећ 15 до 40 метара креча. Један килограм креча прима 5 литара воде одличан креч.

Број становника укупно 1446, број кућа 266 (број домаћинста- ва 290, газдинстава изнад 5 ари 250). Село припада срезу Мачван- ском, животни центар Шабац.

Порекло становништва

Најстарија фамилија у селу Вуковићи (18 к., Пантелијиндан). Све у Горњој мали, осим 1 к. у Дојној (скоро се спустила доле). Прво и најскривеније место у брду заузели Вуковићи неприступачно, шумурину. Са Вуковићима једна фамилија: Марковићи и Лазићи. Били браћа: Вук, Марко и Лаза. Имали једну цркву, они је подигли, у Влашчићу (њива, били гајеви) идући Липолисту, брешчић. Црква била код „изворца”, до скора се познавала црквина. Тамо било старо насеље, па од Турака избегли у брда.

Марковићи (3 к., Пантелијиндан). У Дојној мали 2 к., до „језера”, „баре”, код вртаче — 1 к. Једна кућа у Београду. Драјин прадеда Петар овде рођен.

Лазићи (6 к., Пантелијиндан). У Дојној мали 4 к., у Горњој мали 2 к. Сва три рода били једна стара фамилија, код Црквине седели у старо време. И сад се не узимају међу собом (цео род 27 кућа).

Танацковићи (10 к., Часне Вериге). У Горњој мали. Најстарији после Вуковића.

Којићи (4 к., Аранђеловдан). Дојна мала. Петров (69 год.) отац Илија, деда Петар, прадеда Која. Досељени из „Ерцеговине”, фамилија Бајина (Баје Пивљанина) из Пиве, побегли од Турака. Први писмен човек у селу био Петров отац Илија, учио у манастиру, са њим и Митар Веселиновић. „Ко је хтео да научи да буде писмен, он оде код калуђера”. У старо време који прво помене деобу, веровало се да ће први умрети. Такав био обичај у Којића, зато Којићи били задруга са 23 члана, док се деда Петар није оделио; он споменуо деобу и није умро! (слабо се множили, а доста умирало, па зато мало кућа).

Марићи (11 к., Аранђеловдан). У Горњој мали. Пантелијин деда Андрија, а његов отац из Пиве, од Ерцеговине кад и Којићи. Све једна фамилија: Бајићи, Којићи, Марићи, Јевићи. Тек после рата 1912. године почели да се узимају, дотле се сви водили као фамилија.

Бајићи (18 к., Аранђеловдан). У Горњој мали сви изузев три куће у Дојној мали. И они из Ерцеговине, после Танацковића дошли. Фамилија им они Бајићи у Чокешини што се зову и Бајићи и Јоксимовићи.

Јевићи из Пиве такође, замрли мушки чланови. Два женска лица од њих, једно овде у Пајићима, једно у Бадовинцима. Цео род 23 куће, сви се првобитно звали Бајићи од рода Пивљанина Баје. Говорило се о Баји у фамилији све до младости данашњих стараца, Петра (69 год.) и других.

Веселиновићи (32 к., Степањдан). Све у Горњој мали. „Староседеоци” то „племе” овде је од старине.

Шарчевићи (1 к., Степањдан), у Дојној мали. Презивали се Веселиновићи, био неко од њих „шарен”, прозван „Шарац”, па по надимку Шарчевићи, иначе и они Веселиновићи. Поред њих, Веселиновићи су и:

Шујићи (5 к.) и

Папулићи-Шуковићи (8 к.), по баби Шуји и по надимку „Папула” (све урачунато напред).

Остојићи (1 к., Св. Никола слава Остојића, Св. Стеван слава Ранковића). Горња мала. Рајков Радованов (69 год.) отац Иван Ранковић из Клубаца, дошао у кућу Марка Остојића, Павловог сина пре око 80 година. Остојићи иначе из Клења, Павле отуда дошао.

Милетићи (6 к., Св. Никола). Горња мала. Непознато порекло.

Милетићи, зову се по надимку и Кокићи (4 к., Св. Никола). Горња мала. Досељени из Беле Реке.

Белићи (2 к., Св. Никола). Горња мала. Из Липолиста дошао отац Душанов, Веселин, пре 48 година (има их и сад тамо). Дошао жени на имање. У Липолист стари дошли из Босне, одавно (има их „цео шор”).

Лацковићи (2 к., Степањдан кућна, а Алимпије старчева слава). Јован 1936 године жени у кућу (Степањдан). Савчев отац Степан, деда Иван он из Клења („пола Клења све Лацковићи, два-три шора”; неки Лацко доселио давно тамо однекуд).

Ракић Обрен (1 к., Аврамије). Дојна мала. Од Јадра дошли. Обренов (38 год.) деда Михаило, прадеда Глиша, чукундеда Јован, прачукундеда Сава доселили се однекуд „одозгора” могли су узети земље колико хоће. „Колико покрчи, толико његово”. Свакако у време првог устанка.

Ракић Радован (1 к., Св. Јован). Горња мала. Из Рибара дошао у кућу жени, у Веселиновиће, пре 40 година.

Пандуровићи (5 к., Алимпије). Горња мала. Борисављев (37 год.) чукундеда Пана из Ерцеговине, у Карађорђево време. Пана и Милић браћа рођена, Пана овде, а Милић у Рибаре (тамо Милићевићи). Борисављев отац Милован (72 год.) памти по некој књизи, да је некада било село свега 17 кућа.

Арнаутовићи (1 к., Аранђеловдан). Цигани у мали Нечаја. Из Липолиста досељени.

Антонићи (1 к., Миољдан). У Дојној мали, непознато порекло. Било три куће, па замрле.

Алексићи (1к., Степањдан). У Дојној мали. Стари, непознато порекло.

Белановићи (2 к., Степањдан). Дојна мала. Стара фамилија све на двоје се води изумиру.

Томанићи (5 к., Степањдан). У Дојној мали, уз Нечају. Једна фамилија са Белановићима. И они опадају.

Јешићи (1 к., Митровдан). У Дојној мали. Стари такође. Увек само по једна кућа.

Бељуревићи (2 к., Степањдан). У Дојној мали. Досељени из Липолиста пре око 70 година (има их и сада у Липолисту).

Томићи (3 к., Ђурђиц). И они стари. Тако све по једно мушко, стога мали број кућа.

Терзић Живан (1 к.). Из Јадра, пре 30 година, као слуга. Нема породицу није се женио.

Благојевићи (4 к., Игњатије). Две куће у Дојној, две у Горњој мали. Досељени можда из Богатића („пола Богатића слави Игњатија”).

Бојичићи (2 к., Часне вериге на имање, а Св. Никола слава из Босне). У Горњој мали. Станимир из Босне као слуга, жени у кућу у Танацковиће пре 50 година уљез.

Васиљевић Иван (1 к., Никољдан). Горња мала. Пре 6 година из Рибара. Био ковач, па се оженио и оставио занат; сад земљорадник.

Васиљковићи (4 к., Петковача). Цигани у мали Влашчић, Горња мала. Више ње су Цигани из Чокешине, пре 100 година ишли где је више дрва.

Степановићи (19 к., Јовањдан). У Горњој мали, сви готово у једном крају (ту су Вуковићи, Танацковићи и Степановићи први закућили). Стари су, одувек на истом месту.

Вујиновићи (4., Јовањдан). У Горњој мали. Стари можда, непознато порекло.

Гагић Војислав (1 к., Пантелија старчева слава, а његова слава Никољдан). Горња мала. Узео га у кућу старац из рода Вуковића. Дошао из Богатића пре 25 год.

Глигорић Недељко (1 к., Никољдан, и његова и старчева слава). Из Доње Бадање 1928, ушао у кућу Кремића.

Димитрићи (3 к., Петковача). У Горњој мали 1 к., у Дојној мали 2 к. Цигани Каравласи, давни досељеници. Седели на општинском земљишту званом Белава, у Горњој мали, на Влашкој реци, а сада у Влашчићу. Ишли за дрвима уколико се шума требила.

Дургутовић Мујо (1 к.). У Горњој мали, нема куће. Дошао из Босне, из Јање, као бунарџија (дуго пре тога радио овде као бунарџија). За време рата се покрстио бојао се да га не убију четници добио име Мија Драгутиновић. Био му дошао зет из Јање да га одведе, одселио се, па се после три месеца вратио. Био узео славу, слави и сад.

Душићи (Никољдан) замрла фамилија, Доња мала; били досељени из Херцеговине. Последњи отишао у свет Јордан.

Димитријевићи (1 к.,). У Нечаји. Гина доселила пред овај рат гребе на вуну, ради у пољу. Румунска Циганка.

Ђолнићи (4 к., Ђурђевдан). Дојна мала. Из Богатића пре 50 година (и сад у Богатићу фамилија).

Ђурићи (2к., Св. Јован). Горња мала. Досељени, непознато одакле.

Елековић (1 к.). Избеглица Бошњак, из Босне 1943; 1942. био у Змињаку. Ради сад у фабрици „Зорка” у Шапцу.

Зарићи (4 к., Св. Никола). Дојна мала. Из Бадовинаца.

Ивановићи (3 к., Јовањдан). Горња мала. Из Цикота, из Јадра, пре више од 60 – 70 година. Узео Мелентија, као момка кожуара (ћурчију) Влајко Степановић Илић (1 к., Ђурђиц). Дојна мала. Јеленков отац Јездимир из Зајаче, из Јадра, пре 47 година.

Јаковљевић (1 к., Никољдан). Дојна мала. Живков отац Јеврем из Липолиста, пре 50 година. Довела га мати при преудаји. Седео овде у земуници, у Дојној мали, у винограду. Кад се оженио, саградио кућу.

Јанковићи (3 к., Петковача). Дојна мала Нечаја. Цигани, давно досељени.

Јацановић (1 к., Ђурђевдан). Дојна мала. Марков деда Алекса дошао из Скрађана, срез Мачвански.

Јовановићи (2 к., Петковача). У Нечаји. Цигани, давнашњи.

Јовичић Милорад (1 к., Аврамије). Из Цикота, његов отац Аврам и деда Влајко, пре 80 година. Аврама усинио Степановић Милован, као дечка од седам година славио и Св. Јована, због имања. Јовичићи у Цикотама славе Аврамија.

Јоксимовић (1 к., Петковача). Дојна мала. Стеванија довела децу у братову кућу из Чокешине, 1940. године.

Кикићи (3 к., Миољдан). Горња мала. Из Мачванског Метковића, пре 60 година.

Кремићи (2 к., Св. Никола). Горња и Дојна мала. Стара фамилија.

Костићи (2 к., Петковача). У Нечаји. Цигани, из Липолиста, 1946. године.

Лукићи (4 к., Јовањдан). Горња мала. Одавно досељени, непознато.

Љубојевић Иван (1 к., Ђурђевдан). Дојна мала. Из Бадовинаца 1930. године.

Маринковићи (11 к., Петковача). У Нечаји. Цигани, досељени; Бошњак Станко, пре 70 година, из Босне.

Матић Милован (1 к., Никољдан). Дојна мала. Из Козјака, Јадар, 1918. године.

Мијаиловић Светислав (1 к.). Из Лопатња, (Подгорина), „ради наполицу”, „колебари” код Николије Веселиновић. У Дојној мали, привремено станује.

Милић Сретен (1 к.). Из Босне, од Дрињаче. Горња мала.

Оџић Милорад (1 к., Св. Никола). Горња мала. Из Богатића 1946, „на мираз”. Има у Богатићу Оџића више кућа.

Павловићи (3 к., Алимпија). Дојна мала. Давнашњи.

Павловићи (3 к., Петковача). Горња мала. Влашки Цигани, непознато порекло.

Пајићи (2 к., Јовањдан). Дојна мала. Давнашњи.

Панићи (1 к., Ђурђевдан). Дојна мала. Микаилов деда дошао из Јаребица, пре више од 100 година. Ушао у кућу изумрли Гладовића. Има у Јаребицама и сад Панића.

Панићи II (2 к., Јовањдан). У Горњој мали. Миланов (53 год.) деда Стеван из Босне; такође ушао у кућу Гладовића, „као уљез”.

Пекићи (1 к., Св. Никола). Марко из Далмације, преко 20 година. Дојна мала.

Поповићи (2 к., Стевањдан). У Горњој мали. „Староседиоци”.

Потапов Павле (1 к.). Рус избеглица, 1920. Живи сам.

Радичевић Танасије (1 к., Митровдан). Дојна мала. Из Костајника (Рађевина), 1919. године ушао у кућу, у Лазиће.

Радосављевићи (2 к., Петковача). У Нечаји. Цигани из Дуваништа, пре 60 година.

Савић Милован (1 к., Алимпије). Горња мала. Из Клења, 1913. године. У Клењу има браћу.

Симићи (2 к., Јовањдан). Горња мала. Драгорадов и Живанов отац Митар из Босне, 1876. год. (Кад се на Бељини тукли, бежанија била, па остали овде.).

Сокић Андрија (1 к., Никољдан). У Дојној мали. Андрија из Костајника, донео га ујак као дете од 4 године и одгајио (ујак Јездимир Илић).

Сремчевићи (9 к., Петковача). У Нечаји, Цигани. Из Срема старином, преко поцерских села.

Станић Живан (1 к., Јовањдан). Дојна мала. Живановог оца Драгутина мајка „ко девојка” пренела из Босне, пре 60 година; после се овде удала.

Стојадиновић Милош (1 к., Јовањдан). Дојна мала. Милошев отац Милан, из Клења, пре 60 година.

Суботић (1 к., Миољдан очева слава, Никољдан женина слава). Лазар из Рибара, 1943, уљез у Зариће. Дојна мала.

Стојковићи (1 к., Аранђеловдан). Цигани у Нечаји, из Дуваништа, пре 10 година.

Станковић (1 к., Петковача). Цигани у Нечаји. Милан из Чокешине, 1945. године.

Тодоровићи (2 к., Петковача). Цигани у Нечаји, досељени однекуд.

Ћосићи (4 к., Степањдан). Дојна мала. Староседеоци.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ,1994.(стране 185-193),приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић