Порекло презимена, село Слатина (Шабац)



Мы поможем в написании ваших работ!


Мы поможем в написании ваших работ!



Мы поможем в написании ваших работ!


ЗНАЕТЕ ЛИ ВЫ?

Порекло презимена, село Слатина (Шабац)



Порекло становништва села Слатина, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село има тачно 70 кућа и 370 становника. Село почиње уз косу од сокака код кафане слатинске, до које последња кућа Варне; тим сокаком иде се за Орловац, село Заблаће и за село Вукошић. Преко џаде према Думачи и џадом ка ћуприји Каменој на Думачи све је Варна (Прекоречка мала).

Село Слатина никад није било заселак Варне, иако је мало; чак је било у општини и школи накучанској. Зове се Слатина по води Слатини, у првом потоку узводно од Сокака према Орловцу и Бојићкој реци што иде.

Село се потоком Слатина раздваја на две мале: Тривуновића мала дуж школског сокака, и Младеновића мала преко потока Слатине до Церове јаруге. Цело село је груписано, а само 5 кућа одвојено у потесу.

Село Слатина има своје средиште код воде Слатине. Тамо „водица”. Преслава је Спасовдан, одувек. Над водом био велики стари клен, два човека тешко да га обухвате. Сад је од пре 50-60 година наовамо јасен.

За воду Слатину има „прича”: „Пре били Маџари туде, сланином и ћебетом затискивали, заптили грло живе воде. Пре било 9 воденица од те воде, сад нема ништа.”

Бунар у авлији Милована Тривуновића, уврх Тривуновића мале, на темену површи, копан 1911, дубок 22 m, имао воде до пре три године много зими и у пролеће читавих 20 m, а лети никад без 5 m. Дубина воде таква била док није ископан један школски бунар, и још два друга (кафеџијин и још Василија Јанковића, на друму). А отада се сведе на 1 m лети. Ти бунари плићи, два последња, кафеџијин и Василијин по 15 m а школски 17 m. Профил бунара Милована Трифуновића: прво црна земља око 1 m, онда жута иловача 3-4 m; затим крижуља, имала пруде беле, модре, жуте, зелене, а било је у један мах и чисто плаве тако од петог метра па до осамнаестог; а онда жути песак са облуцима камена кречара, није био тврд, трошио се, цепао се; на послетку доле плоча глинена. Глину на пруде зову катовача; „крижом” се зове што се цепа као кад се сече маказама. Из Милованова бунара увек чиста вода, добро кува пасуљ и све друго. А из школског бунара вода мало„слана” не кува пасуљ.У Милована се указала вода на деветом метру, то је била „слана”; а после на осамнаестом, и они ради јаче воде копали до 22 m. Сваке зиме био је пун до деветог, а ове зиме није кренуо никако дубље од двадесетпрвог метра. Омалио откад су она три друга бунара плиће ископана.

Стара џада за Крупањ ишла посред села, секла на Церову јаругу, а од пре 60 година просечена теменом косе. Била на старој џади где је она окретала крај сеоске кафане Павла Трифуновића (дашчара била као и све куће). Па кад је џада окренула горе, он отишао са кафаном у Варну, где је сад општина у Варни.

Гробље у средини села, у Младеновића мали. Има „римских” слова (старословенска су).

Атар слатински: од места где утиче река Бојкача у Добраву до пута за Орловац; онда од Бојкаче до Церове јаруге према Бојићу, и онда друмом понрво до сокака код кафане слатинске (метковићки атар не допире довде).

Порекло становништва

Тривуновића мала:

Село су прво образовали Остојићи (6 к., Никољдан). Из Бастава, срез Рађевски. Владимиров (60 год.) отац Срећко, деда Јанко, прадеда Петронија, чукундеда Остоја он доселио пре Карађорђевог устанка.

Марковићи I (5 к., Никољдан). Ови са Грујићима у Младеновића мали били једна фамилија. Стари дошли после Остојића не знају одакле.

Марковићи II (1 к., очева слава Аранђеловдан, а сад Никољдан). Из Ступнице, из Јадра. Михаилов отац Милан ушао у кућу Марковића, имао друго презиме.

Тривуновићи (13 к., Аранђеловдан). 2 к. у Варној од пре 60 год. кад је пут просечен Павле одселио; 1 к. у Метковићу из Варне, од Павлове фамилије, кад се поделили пре 50 година. Миланов (69 год.) и Милованов (63 год.) отац Станко, деда Спасоје, прадеду не знају, чукундеда Тривун он доселио из Бастава, после Остојића. У Белој Цркви им кумови, попа Милана фамилија. Тривун и брат Матија пошли из Бастава; нису оба могла овде да заузму довољно земље (заузели 70 hа), па Матија отишао у Вукошић, па заузео „пола Вукошића радин био доста”. Тривун заузео више од пола Слатине; узео би је целу, али су ту већ Остојићи били. Мала после названа по њима јер су многобројнији. Остојићи су трговали и пропадали, а ови радили земљу.

Антонићи звани Крезићи (7 к., Ђурђевдан). 6 к. овде, 1 к. у Орловцу, отишли пред овај рат, тамо им имање било, 2 к. у Омољици колонисти од 1946. Срећков (74 год.) отац Вилип, деда Бранко, прадеду не зна, чукундед Срећко. Не знају одакле се доселили, после Остојића. Кумство им у Комирићу (само за мушко долазили, за женско не).

Јанковићи (1 к., Јовањдан). Из Бојића пре 24 године, од Јанковића. На друму.

Чекићи (3 к., Никољдан). Из Бојића, после Јанковића, пре 20 година дошли, и пре тога држали колебу на имању у Слатини. Живко и Степан, два брата, куповали у слатинском атару; они су доле у Орловцу, с ове стране Слатине.

Селенићи (1 к., Ђурђиц). Из Метковића Поцерског, пре 10 година имали имање овде у Слатини, купљено, па кад се изделили у селу, онда Ивко дошао овде на колебу. Он је ниже Чекића, баш на граници до Орловчана.

Јовановић Жарко (1 к., Никољдан његова слава по оцу то као споредна, а Аранђеловдан по материном оцу то главна слава, на имање). Из Врањске Велике дошао Жарко на имање деде по мајци, у Тривуновића Владимира пре 10 година.

Младеновића мала:

Грујићи (5 к., Никољдан). Љубомиров (40 год.) отац Стеван деда Милан; Стојадинов (50 год.) отац Милутин, деда Милош; дедови Милан и Милош браћа даље не знају. Грујићи и Марковићи била једна фамилија, дошли после Остојића али не знају одакле.

Младеновићи 1 (5 к., Јовањдан). Аксентијин отац Степан, деда Иван, прадеда Максим, чукундеда Младен из Комирића, пре устанка, дошао он сам овде, а брат му Јанко онда остао у Бојићу, и тамо од Јанка Јанковићи (већа фамилија). Не држе више сродство, изродило се, узимају се. Отишла једна цура, Обрадова сестра Ковиљка у Јанковиће, још пре 15 година.

Матићи (1 к., Никољдан). Станојев отац Обрад из Бојића, ушао у Младеновиће узела га баба у кућу пре 30 година.

Вукашиновићи (3 к., Ћурђиц). Макевија, отац Рајка и Крсте, а Предрагов деда, дошао из Поцерског Метковића пре 50 година, у Младеновиће, жени у кућу.

Лазаревићи (2 к., Јовањдан). И они су из Комирића, кад и Младеновићи „дошаоЛазар, комшија Младенов”.

Лазићи (11 к., Јовањдан, слава промењена по ћурчији који је дошао у кућу; стара слава била Никољдан). 1 к. у Омољици, од 1946. године. Љубомиров (73 год.) отац Милинко, деда Лаза; Ђокин (51 год.) отац Пера, деда Лаза он дошао из Бадовинаца, „заузео место”, избегао из Мачве. После смрти Лазе, његовој удови Марији дошао у кућу ћурчија из Шапца; деца Лазина: Пера, Милинко, Живан и Јова, четири брата остали мали и ћурчија наметнуо своју славу, а од њега нема порода. Он продао оно што сад држе Чекићи, Косанићима из Вукошића, „за гуњ крџалински и за 20 цванцика”.

Цигани су поред џаде идући за Бојић:

Матићи (4 к., Аранђеловдан). Матија Карић из Варне их покрстио и поп Дамјан Вуковић они им дали презиме и славу. Реџа се крстио Новак, Асан Панта, Бећир Иван. Покрстили се пре више од 60 година. Досељени као гурбети, гурбеташи, корпари били, а и сад су корпари. Сад добили и земљу од аграрне реформе. Ове 4 куће што су овде, с ове стране друма, сниже кафане, биле до овог рата у саставу Варне, тамо се сарањивали, тамо се и сад сарањују. Од 1945. воде се овде за следовање, и у задрузи овдашњој.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 298-301), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Слепчевић (Шабац)

Порекло становништва села Слепчевић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

Досељени у 18. веку

БРАЈИЋИ (Степањдан, 7 к), из Царине (код Пецке), старином су из околине Шибеника; вадили руду по Прослопу и Јаловику; из Царине се раселили у Завлаку, Борину, Слепчевић, и Штитар.

ЈАКШИЋИ (Миољдан, 7-1 к), и од њих ГЛИШИЋИ (5 к), од Лике.

ДОБРИЛОВИЋИ (Јовањдан, 6-3 к),из Тршића, у Јадру; прешли у Слепчевић и Салаш Црнобарски (Добри ловићи и Тодићи); старином су из Црне Горе.

ЈЕРЕМИЋИ (Лазаровдан, 2- 1 к), из Чајетине, на Златибору; по предању, у сеобу су кренула три брата (први застане у Јадру, други остане у Срему – после бежаније, а трећи се насели у Слепчевић.

КАТИЋИ (Степањдан, 7-2 к), из Дворова, у Семберији; један су род са Катићима у Глоговцу и Белотићу.

КАЧАРЕВИЋИ (Никољдан, 2 к), из Балатуна, у Семберији; доселила се два брата, од којих – млађи остане у Салашу Црнобарском, и од њега су данашњи Носовићи.

МИТРОВИЋИ (Ђурђевдан, 5-1 к), старо име Веселиновићи; дошли из Тријешнице, у Азбуковици; доселио се Јован, са сином Сретеном.

ПАНИЋИ (Никољдан, 7 к), од Подгорине; исти су род са Панићима у Штитару и Табановићу.

КРСМАНИЋИ (Никољдан, 9-3 к), од рода Перовић, досељених . из Херцеговине у Дворску, а затим у Мачву; један су род са Пејовићима (Црна Бара и Салаш Црнобарски), Васиљевићима и Ђорђевићима (Дубље), Вићен тићима (Засавица 1), Ј адранским (Салаш Ноћајски), и Гајићима и Пејдићима (Богатић); име су добили по баби Крсми.

ЋАТИЋИ (Степањдан, 1 к), од рода Милосављевића, из Криваје, у Поцерини; по предању, Радоје био ћата (писар) неког Срећка, харамбаше.

ЋИРКОВИЋИ (Лазаровдан, 5-4 к), и од њих ТОМИЋИ (6-1 к); дошла из Босне браћа Ћирко и Тома.

КОМАНОВИЋИ (Аврамије, 13-1 к), и ДОКИЋИ (22-3 К), један су род, досељен из Босне; Комановићи се раније звали Коменовићи.

Досељени почетком 19. века – од Првог српског устанка до 1829. године

ЕКМЕЏИЋИ (Ђурђевдан, 2 К), из Херцеговине.

КАРИЋИ (Аранђелов дан, 18-7 к), од Милосављевића из Босне.

МАРИНКОВИЋИ (Степањдан, 8 к), из Босне; од њих су Маринковићи у Липолисту.

ИВАНОВИЋИ (Ј овањдан, 8-1 к), од мајурских Ивановића, досељених из Семберије; један су род са рибарским Ивановићима.

МИЛОШЕВИЋИ (Митровдан, 11-1 к), из Босне.

МАРИЋИ (Игњатије, 11-1 к), из Босне.

ТОПАЛОВИЋИ (Алимпије, 3 к), из Руњана, у Јадру.

РАДОЈЕВИЋИ (Никољдан, 3 к), и ВАСИЉЕВИЋИ (10-7 к), један су род, од Радојевића из Горњег Добрића, у Јадру, преци су им, по предању, били у бежанији, у Срему, из које се вратила браћа Трише (од њега су данашњи Радојевићи), и Васиљ (од њега су Васиљевићи); старином су из Лике.

Не знају порекло ВУКОВИЋИ 1 (Ђурђиц, 6-2 к), и САВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 3 к).

Досељени између 1829. и 1863. године

ИВАНИЋИ (Степањдан, 9-2 к), од Ужица.

ТРИШИЋИ (Аврамије, 2 к), из Босне.

МАРЈАНОВИЋИ (Врачи, 3-1 к), из Госпића, у Лици; доселио се Живан.

Не знају порекло МИТРАШИНОВИЋИ (Степањдан, 15-1 к), МИЋАНОВИЋИ (Јовањдан, 3-1 к) иСТЕПАНОВИЋИ (Игњатије, 5 к).

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

АВРАМОВИЋИ (Игњатије, 2 к), из Корените, у Ј адру; доселио се Живко 1865. године.

АНТОНИЋИ (Јовањдан, 3 к), из Ликодре, у Рађевини; од рода Мигровића јеМАРКОВИЋИ П(Томиндан, 4 к); доселио се Реља, из Брасине, 1885. године; прво, држао механу у Петловачи, а затим у Слепчевићу.

МИЛИНКОВИЋИ (Ђурђевдан, 5 К), од Јадра.

ПЕТРИЋИ (Игњатије, 5-3 к); досељена браћа Глиша, Стева и Тома, из Босне, прво – у стражу (Јадар), а потом – Тома, са сином Остојом, населио се у Слепчевић; њихови рођаци у Стражи променили су име у Селиће.

СИМИЋИ (Ђурђевдан, 4-6 к); доселио се Васо, ћурчија, из Скрађана (1880. године).

СТОЈАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 2 к); били доводци уз матер, која се преудала у Кариће; доведени из Штитара (ту Стојановићи више не постоје).

Пребегли из Босне, 1875. године: ГОЈКОВИЋ (Аврамије, 1-2 к); од њих има одсељених у Змињаку.

КРНЕТИЋИ (Томиндан), од рода Крнета из Босанске Крајине.

СЛАДАКОВИЋИ (Јовањдан, 1 к), пребегао Илија, усињен у Ивановиће.

ТРИФУНОВИЋИ (Ђурђевдан, 1-2 к).

Не знају порекло САВИБИЋИ (Ђурђевдан, 5 к), и ВУКОВИЋИ П (Пантелиндан,3 к).

Досељени између два светска рата

БОШКОВИЋИ (Степањдан, 1 К), дошли из Шетића (код Зворника), 1930. године.

ЈАНКОВИЋИ (Трифуњдан, 1 к), из Црне Баре, Драгутин КОЛАРИЋ (1 к), из Богосавца.

ИЗВОР: macva.awardspace.com

 

Порекло презимена, село Табановић (Шабац)

Порекло становништва села Табановић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

Досељени у 18. веку

БОЖИЋИ (Никољдан, 5 к), НЕШКОВИЋИ (5-З к), и СТОЈАДИНОВИЋИ (2-2 к), од рода су Ружића; досељени из Миличинице, у Подгорини; један су род са Ружићима (Мијатовићи, Тодоровићи, Мичићи, и Жикићи) у Причиновићу, Ружићима у Дубљу, те Ружићима (Мијатовићи, Теодоровићи, Илићи 1, Станковићи П, и Андрићи У Клењу.

ВАСИЛИЋИ (Аћим и Ана, б-б к), од Мораве.

ИВАНОВИЋИ (Никољдан, 1О-З к) и ЛУКИЋИ (З к), дошли од Радаља; по предању, доселила тројица браће – Иван, Лука, и Јован (Јовано вићи – замрли).

ПАНИЋИ (Никољдан, 2-5 к), дошли од Подгорине; један су род са Пантићима у Слепчевићу и Штитару.

МАРКОВИЋИ 1 (Никољдан, 4-З К), из Херцеговине; доселила се браћа Марко од њега су данашњи Марковићи П у Табановићу и Мајуру), и Милован (од њега су били Миловановићи; замрли).

ПЕТРОВИЋИ (Никољдан, 1б-13 к), и од њих ДАМЊАНОВИЋИ (1-2 к) и МИЧИЋИ (2-1 к), доселили из Херцеговине.

Досељени између 1829. и 1863. године

НОВАКОВИЋИ (Степањдан, З-4 к), из Босне; доселили се у Табановић и Шеварице (један су род).

МАКСИЋИ (Јовањдан, 1б-8 к), и РАДИЋИ (10-б к), од рода су Голубовића из Радаља, а старином су из Пиве, у Херцеговини. Од Максића су СРЕДИЋИ (4 к), и СТОЈИЋЕВИЋИ (5 к), ЛЕЛИЋИ(Ђурђевдан, 4-1 К), ГЛИГОРИЋИ (7-1 К), и МИТРОВИЋИ (2-2 к),исти су род; досељени од Мораве.

ЛУКИЋИ, звани Пурешевићи (Никољдан, 7-1 к), и од њих ДУДИЋИ (7-2 к), и ЈАШИЋИ (6 К), из Босне; старо име Пурешевићи.

МАРКОВИЋИ 1, звани Чојићи (Ћириловдан, 8-4 к), од Марконића из Цуљковића, у Поцерини.

ПАВЛОВИЋИ (Аврамије, 1 к), из Босне; од њих су Николићи у Штитару; један су род са Николићима у Причиновићу.

СТАНИЋИ (Никољдан, 4-2 к), из Црне Горе.

Не знају порекло:ЖИВКОВИЋИ (Никољдан, 2-1 к).

МИЈАИЛОВИЋИ (Аранђеловдан, 4-З к); били у роду са Теодоровићима који су замрли.

ТЕШИЋИ (Никољдан, 7-1 к).

Досељени између 1829. и 1863. године.

ДРАГАНОВИЋИ (Срђевдан, 1-1 к); досељена браћа Павле и Марко, из Босне.

МАРИНКОВИЋИ (Аранђеловдан, 1 к), од Маринковића из Црне Баре.

ЖИВАНОВИЋИ 1 (Аранђеловдан, 12-5 к), из Радаља; дошли заједно са Максићима и Радићима (кумови и данас; старином су из Пиве, у Херцеговини.

ЖИВАНОВИЋИ 11 (Аранђеловдан, 1 к), досељени из Ушћа (Рашка), од њих су КОВАЧЕВИЋИ (3-1 к).

МИЛОСАВЉЕВИЋИ (Никољдан, 8-3 к), од Јадра.

ЈОВАНОВИЋИ (Никољдан, 2-2 к), из Босне; пре се звали Савићи.

РАДОВАНОВИЋИ (Никољдан, 6-2 к); досељена браћа Радосав и Радован, од Мораве.

Не знају порекло: ВАСИЋИ (Никољдан, 5 к), исти су род са Васићима у Дреновцу.

ГАЈИЋИ 1 (Ђурђиц, 1 к).

МИЛУТИНОВИЋИ (Ђурђевдан, 3-1 к).

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

ЂУРКИЋИ (Никољдан, 3-4 к); доселио се Јоца – са породицом, из Негослава (у Славонији), 1880. године.

КОСТИЋИ (1 к), из Срема; уљез у Миловановиће (замрли).

Милан ЂУРКОВИЋ (2-1 к), дошао из Дубља, 1911.године; уљез у Паниће.

Досељени између два светска рата

Милутин ГАЈИЋ (Аранђеловдан, 1 к), колар из Јагодине.

Сретен ДРАГОЈЕВИЋ (1 к), из Криваје; дошао 1937. године; уљез у Дудиће.

ЦЕРОВАЦ (2-1 к), доселили се из Далмације, 1921. године.

ИЗВОР: macva.awardspace.com



Последнее изменение этой страницы: 2016-06-07; Нарушение авторского права страницы; Мы поможем в написании вашей работы!

infopedia.su Все материалы представленные на сайте исключительно с целью ознакомления читателями и не преследуют коммерческих целей или нарушение авторских прав. Обратная связь - 3.235.120.150 (0.039 с.)