Порекло презимена, село Богосавац (Шабац)

Порекло становништва села Богосавац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село се дели на три мале: Грабичка мала према Маовима, Преки шор према Шапцу, Бело Поље ка Белој Реци, са два дела: Бело Поље је према Џилитовачи, а Мало Бело Поље ка Старом Богосавцу, званом још и Амбарине: били Амбари на Старом Богосавцу, где било село пре Марка Штитарца.

У средини, на раскрсници све три мале је „Пијац”. Преслава сеоска Водена субота, прва по Васкрсу; овде скуп.

Пре шорења било је село „расељено” раштркано: Стари Богосавац и Кућишта на Збеговишту. Те две полутке чиниле село, па их Марко Штитарац ушорио.

Ту где је Кречковића имовина, на месту званом Рудо Поље, има Шанчина: Био брег метар и по висок, дуг десетак метара, широк 5-6 m, не памте од када. У атару Богосавца, на Бељевини, има такође Шанчина брег велики, зидан.

Гробље је до Преког шора, према Збеговишту, на Мутнику. И сад се познају кућишта на Збеговишту и на Старом Богосавцу. Кад су Турци били, ту су у луговима биле скривене куће.

Мутник се излива по пољу око корита по неколико стотина метара. „На Мутницима!” обе реке зову Мутник, и од Маова, и од Добрића (можда само неки!) Бунари дубоки 12 — 14 m у Грабичкој мали (жута, плава пепељуша, песак, шљунак).

Број становника 1065 а број домаћинстава 203 (1948).

Фамилије

Грабичка мала:

Ковачевићи (11 к., Степањдан). Ђурђев (Ђурађ) (54 год.) отац Миладин, деда Стеван; Љубишин (60 год.) отац Милан, деда Милован, прадеда Гига, његов отац или деда из Красаве, из Рађевине, овамо директно.

Мићановићи (1 к., Никољдан). Предрагов отац Будимир из Добрића, 1929. године, на женино имање.

Калајџићи (16 к., Јовањдан). Драгутинов (66 год.) отац Стојадин, деда Вук; Илијин (40 год.) отац Никола, деда Недељко; Живосавов (43 год.) отац Милорад, деда Марко; Недељков и Марков (они браћа од стричева) деда или прадеда Мила из Црниљева шабачког он дошао.

Димитријевићи (3 к., Мратиндан Стеван Дечански). Босанци пореклом, од пре 100 година.

Пантелић II Антоније (1 к., главна слава Ђурђевдан, Тривуњдан на материнство). Антонијев (37 год.) деда Јанко дошао, не зна се одакле.

Драјићи (1 к., Аранђеловдан). Пореклом из Босне, поповска кућа. Стеванов деда поп Стеван, његов отац или деда дошао.

Гаврићи (6 к., Јовањдан). Иста фамилија са Гавриловићима из Преког шора. Милосава Гаврића (48 год.) отац Живан, деда Никола звани Гага, прадеда Гавридо. Гаврило имао пет синова: Никола, Јован, Павле, Глиша и Макевија. Из Бајине Баште Гаврилов отац Тривун дошао од Турака су бежали у Равањ; овде није било никога, а добра земља. Прво се звали Тривуновићи, па после од Гаврила Гавриловићи, а од Гаге ова грана Гаврићи.

Павловићи (1 к., Ђурђиц). Непознато порекло, изумиру.

Кушаковићи (3 к., Лучиндан). Љубомиров (62 год.) отац Павле, деда Милинко, његов отац из Богатића (не знају да ли имају тамо фамилију).

Пантићи I (2 к., Јовањдан). Живанов отац Живојин. Непознато.

Ђукићи (1 к., Ђурђиц). Миливојев ђед Симеун овде рођен, одгојен у Дубљу, па се вратио на своје. Можда стари.

Вучетићи (10 к., Лучиндан). Војислављев (43 год.) отац Милован, деда Лука, прадеда Вучета. Били некада једна фамилија са Вучетићима у Рађевини и Јованићима. У Врбић (Рађевина) из Босне.

Исаиловићи (10 к., Јовањдан). 2 к. овде, 5 к. у Великом Белом Пољу, 3 к. у Малом Белом Пољу. Миладинов (59 год.) отац Маринко, деда Милован. Непознато порекло.

Коларићи (1 к., Ђурђиц). Чедин (43 год.) отац Сретен (крштен: Сретан), деда Јовица заробљен на Јавору 1876. био из Рађевине, он дошао.

Милутиновићи — Јозићи (4 к., Симеундан). 1 к. овде, 3 к. у Преком шору. Богданов отац Драгић, деда Јован Јоза. Непознато порекло.

Пајићи (13 к., Никољдан). Марков (45 год.) отац Јеремија, деда Стеван, прадеда Паја, чукундеда Марко. Паја дошао из Рађевине, тамо се звали Мркоњићи. Овде се презивали тако до пре 87 година. У Рађевину дошли из Лике. О д Пајића за време књаза Милоша или Михаила био нахијски кнез Мркоњић. Долазио код њега кнез Михаило.

Јевремовићи (2 к., Петковача). Из Грушића пре 20 година. Гурбети, котлари, ковачи. Говоре цигански.

Богдановић Душан (1 к., Аранђеловдан). Ове године (тј. 1948) из Мрђеновца дошао; тамо био две године, пре тога у Добрићу од 1939, пре тога у Шапцу од 1924. Тишлер (учио занат у Ваљеву) био све до доласка у Добрић, затим кафеџија, сад опет тишлер. Још у Мрђеновцу направио ваздушну централу сa 12 волти, пре две године; производи електричну струју помоћу акумулатора (до 5 сијалица).

Преки шор:

Гајичићи (1 к., Ђурђевдан). Паја, отац Милорада Гајичића из Дреновца, 1910, а деда из Босне.

Перићи (3 к., Никољдан). Цвејин (50 год.) отац Љубомир, деда Нинко, прадеда Петар он из Јадра, звао се Бајирчевић (четврто колено).

Антонићи (3 к., Лазаровдан). Мирослављев (25 год.) отац Милован, деда Милош, прадеда Јеремија Непознато.

Стевановићи (3 к., Никољдан). И они су били Тривуновићи, из Бајине Баште, род Гавриловићима и Гаврићима. Исто и Маринковићи (10 к., Никољдан). 9 к. овде, 1 к. у Грабичком шору. Николин (57 год.) отац Живан, деда Панта, прадеда Маринко он из Бајине Баште, брат Гаврилов.

Кузмановићи (1 к., Јовањдан). Живков (26 год.) отац Обрен, деда Обрад, прадеда Павле он од Ужица доселио.

Јеремићи (5 к., Никољдан). Са Пантелићима I били једна кућа. Милутинов (36 год.) отац Живан, деда Савко, прадеда Јоца, чукундеда Јеремиjа. Непознато.

Гавриловићи (6 к., Јовањдан). Радојев (72 год.) отац Макевија, деда Гаврило он доселио из Бајине Баште.

Пантићи II — Гарибовићи (3 к., Никољдан). Ранисављев (60 год.) отац Милан, деда Гариб. Непознато.

Цвејићи (2 к., Јовањдан). Непознато.

Јованићи (1 к., Лучиндан). Живанов (45 год.) отац Милинко, деда Владимир, прадеда Јован. Исти род са Вучетићима. Из Врбића, из Рађевине, а у Врбић из Босне. Дошлли су из Врбића пре овог рата. Стојановићи се тамо зову.

Аџамовићи (1 к., Аранђеловдан). Из Богатића пре 60 година, као слуга.

Митровићи (3 к., Лазаровдан). Милутинов (32 год.) отац Милан, деда Максим, прадеда Матија. Непознато порекло.

Максимовићи (3 к., Никољдан). Босанци пореклом, пре 100 година.

Бобићи (1 к., Никољдан). Из Лешнице Мачванске пре 25 година Марко дошао, купио имање овде. Пореклом из Босне, од Босанске Крајине, пре 100 година.

Јосиповић Роса (1 к., Никољдан). Она из мачванског Белотића била удата за Добросава Пантелића, 1918, па се развела пре 12 година и отишла на очино имање до окна.

Николићи (2 к., Аранђеловдан). Из Матијевца, пре 25 година. Ковачи са покретним мешинама, а и земљорадници, добили и земљу. Прави цигански говор. Мало увучени са пута.

Велико Бело Поље:

Петровићи – Ликићи (4 к., Јовањдан). Драгомиров (66 год.) отац Јован, деда Живко, прадеда Петар звани Ћора, чукундеда Љига он из Лике дошао (по томе Ликићи). Побегао из Лике. И данас стоје бисаге округле, у њима Љига носио пиштоље (бисаге чува још Жарко, брат Драгомиров).

Срнићи (27 к., Ђурђведан). У Великом Белом Пољу 14 к., у Малом Белом Пољу 13 к. Миланов (57 год.) отац Манојло, деда Ђурађ. Непознато порекло. Има их у Срему, одавде 1813. године прешли. Има их и у Шапцу, у Болничком шору.

Ђурђевићи (1 к., Игњатија). Миодрагов (47 год.) отац Драгић, деда Милан, прадеда Вук. Староседеоци, били ту кад се село насељавало.

Мандићи (2 к., Андријовдан). Љубишин (65 год.) отац Милентије, деда Бранко он из Црниљева шабачког, а тамо раније из Босне, у доба устанка.

Стојадиновићи – Пожаревци (1 к., Аранђеловдан). Живко од пре 20 година, од Пожаревца.

Јевтићи (5 к., Никољдан). 3 к. у Великом, 2 к. у Малом Белом Пољу. Војислављев (43 год.) отац Пантелија, деда Марко, прадеда Јевта доселио се из Галиције, „протерани отуд”, Срби били.

Мало Бело Поље:

Гајићи (1 к., Јовањдан). Будимиров (38 год.) отац Драги, деда Василије он из Босне.

Пандуровићи (1 к.,; Марковдан). Милан из Беле Реке од тамошњих Пандуровића, пре: 25 година. Довела га мајка у фамилију Аничића (пок. Добросава), чији дед из Босне.

Јанковићи (1 к., Тривуњдан очева слава, а на имање овде Ђурђевдан). Божидар (погинуо 1941) из Црнобарског Салаша 1920. дошао.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 319-322), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Бојић (Шабац)

Порекло становништва села Бојић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

У долини Бојићке реке (изворишне краке Бојићке реке зову Дворишка и Волујачка река), на речним терасама, на левој страни долине су мале села Бојића: Речанска мала (у њој школа), Перића мала, Јанковића мала и др. Перића мала је над доњим одсеком речне терасе од 25-35 m изнад реке (140 — 150 m а.в.), чија зараван типски изражена на ширини од 700-800 m, тако да је Јанковића мала везана за горње теме ове исте терасе, преко поточића којим је дисецирана; а највиша, горња речна тераса широко прелази у више земљиште изнад 170 m а.в., над којим су коте дисециране језерске платформе изнад 200 т.

Гробље само једно је на средњој тераси, на којој је и Перића мала (то је око 1 кm низ долину од Речанске мале).

Преслава села је Водени понедељник (други дан Васкрса).

На месту званом Пресеци тамо се прво почело насељавати, у том „потесу” Бојића, ниже села, између Слатине и Бојића. Тамо још има шљива. Ударила нека колера, „губа”, зараза, поморила народ и онда се преселили одатле овамо, повукли се Волујцу. Остала прича од старих: „Мартин неки био овде, у страни Пантића идући Церу, у шуми, имао кућу лесару”. То је била најстарија кућа за коју се зна, још из времена Маџара (копље ударено, опкољено лесом, олепљено балегом, покривено бујади). Од Мартина, из маџарског времена, сада никог нема. Црквина је одмах преко насипа, више Живка Мијаиловића куће из Синошевића. Кад Турци владали била црква. Сада само „осулина”. Бунар Вукојевац, не памте кад је ископан, ту преко насипа.

Бојићка река плавила поље, била искривудана. Пред рат „управили” Реку у Перића ливаду, ниже меане (на друму). Отада не плави. Са реке користе воду за стоку, за појење. Не употребљавају за наводњавање. Поред Реке су ливаде (кад је кишна година косе два пута); кукуруз најбоље успева, док пшеницу озиму роса поједе (пролећну пшеницу не сеју). Поред реке успевају најбоље „крсташи” кукурузи; осим тога и „зубан”. Има понеки и „бели” кукуруз (ретко, иначе црвени).

Ниже меане је поље звано Чотић (мало узвишење „чот”, деминутив-чотић), ту Ливаде; испод тога наниже Луг (тамо лепа шума растова). Воденица поточара Чекића и Вилотића, ортачка, целе зиме ради. Више Перића мале је Пајчино поље ту њиве (најбоље успева пшеница „стара црвенка”, белију не сеју). Над Јанковића малом на брду, били виногради (звано место Моравац по Моравчевићима, породици из Вукошића).

Стоку хране преко лета код кућа, у шталама или у пољу, у кошари. Кад је била сеоска заједничка шума Сређева, правили свињце у шуми, док је жир. Сређева шума била од 80 hа била изнад села (230 m), према Грушићу. Откад је издељена, отада „туче и град село”. У Сређевој шуми, док је нису искрчили (подељена 1930, искрчена 1925. године), жирили свиње (на брду жир храстов, а по јаругама и буквица). Плаћали у корист села по 1 — 2 динара од бравчета, од Митровдана па док траје жир (најдаље до марта). Овце у сеоској утрини и шуми бесплатно пасле. Свиње гонили на жирење и у Борању, у Јадар, на жир и буквицу, од новембра па чак до марта, кад буде родило доста, а кад је мање жира, онда се раније врате кући. Претходно се распитају. Сељаци из Борање долазили су сами и нудили жир. И сад кад роди, терају свиње у Борању (по погодби са сељацима). Прошле године су овуда гонили свиње у Борању Мачвани и Пречани. (Јадрани и сами у Борањи чувају и туђе свиње по погодби). Говеда нису гонили на утрину. Храна за говеда: детелина, кукурузовина, граорица, луцерка и крављача (врста детелине). За млеко најбоље швајцарске краве (преко их узимају); за вучу је стара сорта звана планинка. И једну и другу расу гаје. Овце гаје беле и понека буде црна (што се изметне). Овце су „јадарске” (отуд их обнављају): свиње су „беле” и „црне” и буђеновачке (највише), монголице црне мање.

Ђока Јанковић (73 год.) и Драгомир Чекић (82 год.) запамтили село од 30 кућа — пре 60 година (тако слушали од својте). Сада у Бојићу 106 домаћинстава и 620 становника.

Порекло становништва

Јанковићи (10 к., Јовањдан). У Јанковића мали. (1 к., у Слатини). Из Комирића, из Рађевине, Ђокин (73 год.) отац Ђурађ, деда Нинко, прадеда Јован он дошао. Јован овде добио 4 сина: Марко, Ранко, Маринко и Нинко (деда Ђокин). Прадеда Јован имао брата Матију, без мушке деце. Баба по Матијиној смрти узела у кућу Саву, од исте фамилије из Комирића, као посинка, али и он остао само са женском децом (мушко умрло). У ту кућу дошао, за Савину жену, Јован Лазић, родом из Босне. Од њега и његове браће су Лазићи (4 к., Јовањдан слава Јованова као уљеза у Јанковиће, остали Бошњаци, његова браћа, славе Часне Вериге). Јованов отац Стеван дошао из Босне, из села Драгољевца, пре око 90 година. Сви у Јанковића мали. Лазићи били избеглице од Турака, овде служили код Перића дуже година, зарадили кућу и имање. Лазића још има у Босни, у Драгољевцу.

Чекићи – Тодоровићи раније, сад Тодоровићи (4 к., Никољдан). У Перића мали. Старином одавде. Драгомиров (82 год.) отац Никола, деда Сима, прадеда Теодор.

Марковићи (4 к., Никољдан). Од Никшића. Славили су Св. Луку. Предак убио Турчина и побегао овамо са женом и децом. Славу променили у Св. Николу да их не познају. Предак довео синове: Ранка, Марка, Лазу, Павла и Чедомира-Чеку пет синова. Од Ранка Ранковићи, од Марка Марковићи, од Лазе Лазићи, од Павла Павловићи, од Чедомира Чеке Чекићи. Владисављев отац Драгић, деда Миленко (ковач), прадеда Марко, брат Ранков и других. Име њиховог оца не знају.

Ранковићи (8 к., Никољдан). У Речанској мали. 3 к. Ранковића и њихов огранак Чекићи 5 к. У Слатини 3 к., 1928. године Чекић; 1 к. у Београду, Милутин Чекић; његов отац Јездимир, школован од пре 78 година, био у Русији. Јездимир се назвао Чекић, по надимку деда Илије. Милошев (85 год.) отац Станимир, деда Илија, прадеда Ранко, брат Марков и других, од Никшића. Сматрали су се Ерцеговцима, не Црногорцима. Петар Чекић (40 год. деветоро деце има) синовац је Милошев (85 год.), јер Петров отац Павле и Милош су „рођаци” од стричева.

Чекићи – Ранковићи седели на месту Луг, у потесу око Пресада, па отуд на данашње место дошли за време колере.

Павловићи (1 к., Никољдан). „Старинци” (исто порекло као Марковићи, Ранковићи и др.). Чедомиров (43 год.) отац Пајко, деда Стеван, прадеду не знају, чукундеда Павле, брат Марков итд.

Лазићи (овде изумрли). 1 к. у Шапцу од 1928. Стојић (име) Лазић. Од Никшића, иста фамилија као Марковићи итд.

Митровић Александар (1 к., Никољдан овде слави, а раније Алимпију). Из Горње (Велике) Врањске дошао на материнство 1944. године, у Павловиће. Отац му Стеван живи у Великој Врањској Митровићи.

Даље: Јанковића мала:

Вилотићи (10 к., Никољдан). „Стародревни”. Били задруга преко 40 чланова, дуго година само једна кућа била. Изделили се за време „аустријског рата”. 3 к. у Шапцу од 1920. године три брата: Милан, Милутин и Лазар. Миленков (44 год.) отац Андрија, деда Ранко итд.

Васићи – Андрићи (7 к., Ђурђиц). И они стародревни. Сви овако двојног презимена: главно презиме Андрићи по књигама, а зову се у селу више Васићи;

Будаковићи (7 к., Никољдан). Није се чуло да су досељени.

Перића мала:

Перићи (5 к., Ђурђиц). Досељени из Става Рађевина. Доселио Живков (60 год.) прадеда Пера (пише на гробном споменику из Става).

Грујићи (2 к., Јовањдан 1 к. на Грујића име, Никољдан 1 к., на име Јовановићи, слава по Пурешевића имању). 1 к. у Перића мали, 1 к. у Јанковића мали, на Пурешевића имању. Живорада Јовановића прадеда Милан имао сина Милутина и Благоја. Милутин узео презиме Јовановић кад био у војсци био отресит па се „стидео” да носи име Грујић јер су „нерадини били”, „фамилија није сматрана” ни у шта у селу.

Пурешевићи били стародревни изумрли.

Тадићи (2 к., Јовањдан). Стари. У Перића мали. Милован Тадић, доведен из Синошевића као мали пре 60 година. Син му Павле живи сад у тој кући, слави Никољдан, славу коју је његов отац донео из Синошевића.

Миковић Милутин-Мића (1 к., Ђурђевдан). У Перића мали. Ми- лутин је син Босанца Васе (Бошњак радио овде по селу) кога узео у кућу Танасије Митровић ћерци Јоки. Миковић је Васино презиме, а и славу Ђурђевдан донео је Васа.

Митровић Светозар звани Бугарин (1 к. Никољдан). Његов отац Танасије као терзија радио по селима, па се овде населио пре 70 година, отуда, од Пирота. Танасије довео Босанца Васу ћерци, пре рођења Светозаревог.

Мастикос Ђура (1 к., Ђурђевдан примио славу, Хрват). Из Далмације. 1921. ушао у кућу Милутиновог брата Драгутина Миковића, код његове удовице.

Тодоровићи (1 к., Никољдан). У Перића мали 3 к., у Речанској мали 4 к. Овдашњи стари.

Митровић Иванов Мирослав (1 к., Ђурђевдан). У Перића мали. Иванов отац Дамјан из Крајине, око Неготина, „Вла”; служио овде по селима, па овде закућио. Дамјан довео жену отуда пре 70 година.

Мирковићи (2 к., Ђурђиц). Старинци. Мирков деда Ивко он се селио овде по селу. Трговао са Станојем званим Броћом он му сву имовину узео (у трговини са сувим шљивама). Тако га претерао од средине Бојића чак до Волујца, на крају села,

Пантићи (5 к., Ђурђиц). Пантин (55 год.) прадеда Спасоје доселио се са братом Марком из Свилеуве.

Весићи (3 к., Никољдан). Стародревни.

Матићи (1 к., Ђурђевдан). Од пре више од 100 година увек по једна кућа. Стари.

Глигорићи (6 к., Никољдан). Стари. 1 к. у Маовима од 1922.

Пантелићи – Сибићи (2 к., Никољдан). Стари. (Мати била Сиба по њој презиме).

Грујичићи (2 к., Никољдан). Овдашњи стари. 1 к. у Волујцу од пре 40 година.

Милинковићи (1 к., Никољдан). Стари. 1 к. у Београду од пре 30 година.

Јовановићи (4 к., Јовањдан). Драгомиров (49 год.) деда Јован доселио „од Ужица”. 1 к. у Шапцу од пре 80 година прота Јанко Јовановић а 1 к. у Београду, адвокат Јанко, син Алексин; 1 к. у Аранђеловцу Коста апотекар.

Новаковићи (1 к., Никољдан). Живанов (51 год.) деда Обрад кад он умро, његова жена Спасиница узела Бошњака Радована, зв. Јастреб (Није хтела да се удаје због деце, па узела Бошњака).

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 232-236), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић