ЗНАЕТЕ ЛИ ВЫ?

Порекло презимена, село Петловача (Шабац)



Порекло становништва села Петловача, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

Досељени у 18. веку

АЛЕКСИЋИ (Ђурђевдан, 19-8 к); пребегли из Херцеговине стриц и синовац, због крвне освете.

ЈЕЛИЋИ (Мрата 3 к), из Херцеговине.

ЛАЗИЋИ (Аранђеловдан, 8-1к), од рода Гавриловића, из Брадића, у Јадру.

ИЛИЋИ, звани Швабићи (Никољдан, 7 к), дошли из Срема; од њих су Маргетићи у змињаку.

КОНДИЋИ (Аврамије, 9-5 к), потичу од браће Ранка и Миће Исића, из Брадића, у Јадру, које је усинио Мата Кондић.

МАРТИЋИ (Алимпије, 4 к) из Брадића, у Јадру.

ТУЦИЋИ (Јовањдан, 13-3 к), из Црне Горе.

Досељени почетком 19. века – од Првог српског устанка до 1829. године

МИЛУТИНОВИЋИ (Алимпије, 6-5 к), из Црне Горе.

Из Семберије су МИЛОСАВЉЕВИЋИ (Трифундан, 4 к), из Голог Брда, и зато су се презивали Голобрђански.

Из Босне су досељени: АРАМБАШИЋИ (Никољдан, 3-1 к), ВРУЋИКИЋИ (Ђурђиц, 12-5 к), из села Врућице.

РАДОВАНОВИЋИ (Ђурђевдан 3 к), пре се звали Мусићи.

ЧОЛИЋИ (Ђурђиц 21-4 к) исти су са змињачким Чолићима.

ГЛИШИЋИ (Ђурђевдан, 3-1 к), од рода Петровића, из Подгорине; од њих има одсељених у Змињаку.

Из Рађевине су ВЛАЈКОВИЋИ (Лазаровдан, 3-2 к), из Врбића, и ЦЕРОВЧЕВИЋИ (Лучиндан, 1 к), из Церове.

Од Јадра, дошли суВАСИЉЕВИЋИ (Аранђеловдан, 4 к) од рода Љубинковића, из Руњана.

ИСАЈЛОВИЋИ I и II (Ђурђевдан, 5 к и Ђурђиц, 5-7 к), један су род; дошли из Клубаца; Исаиловићи II ушли су у имовину Тешића (замрли).

ПОПОВИЋИ (Степањдан, 6 к), из Брадића.

МАКСИМОВИЋИ (Ђурђевдан, 4-4 к), дошли из Глоговца, од тамошњих.

НИКОЛИЋИ (Ђурђевдан, 2 к), од Рувидића из Липолиста.

ГРУЈИЋИ (Јовањдан, 1 к), од клењачких Грујића.

Не знају порекло: БИРТАШИЋИ (Срђевдан, 1-5 к), ушли у имовину Матића, који су замрли,МАРЈАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к), ТОМИЋИ (Срђевдан, 7 к), и БАБИЋИ (Лазаровдан, 1 к).

Досељени крајем прошлог и почетком овог века

ДЕСПОТОВИЋИ (Јовањдан, 4 к), од рода Анчића, из Семберије.

РУШКИЋИ (1 к); предак им се доселио из Босанског Брода; уљез у Алексиће.

ЕРЦЕГОВЧЕВИЋИ (Никољдан, 9-3 к), дошли из Клења.

АЛЕКСИЋИ (1 к), дошли из Камбеловца, код Пирота, 1880. године; Прво су били у Липолисту, и бавили се цигларством.

Пребегли 1875 године:

ЗАРИЋИ (Јовањдан, 2 к), из Босне МАРКОВИЋИ (Степањдан, 4-1 к); пребегао Деспот, свештеник из Босне. РАДИВОЈЕВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к), прешли из Семберије. ТАНАСИЋИ (Петковача, 2 к); пребегао Лазо, из Семберије; уљез у Сипуљце (замрли).

МИЈАТОВИЋИ (3-4 к), доселио се Милорад, из Клења, 1905. године; уљез у Арамбашиће.

ДРАЖИЋИ (Ђурђевдан, 4 к); доселио се Александар, из Богатића, 1900. године.

Досељени између два светска рата

ГАЈИЋИ (Степањдан, 2-1 к), из Горње Љубовиђе, у Азбуковици.

ЋОСИЋИ (Аврамије, 1 к), из Бановог Поља; предак им дошао на мираз.

МАЛЕТИЋИ (1 к), из Клења.

ЛАЦКОВИЋИ (3 к), из Клења.

ПАЈИЋИ (1 к), из Клења.

ИЗВОР: macva.awardspace.com

 

Порекло презимена, Поцерски Метковић (Шабац)

Порекло становништва села Метковић Поцерски, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

У селу су мале: Подлуг (од Споменика до Маова, Варне, на површима испод Столица); Речанска мала, „Река” (од Споменика, задруге и школе па уз реку Думачу); Брђанска мала (између две реке, између Думаче и потока „Гљонице”); Дојни поток (испод Двокатуше); Горњи поток (преко гробља, изнад Брђанске мале и испод Сређеве шуме). Код селског „чардака” (бившег), у Брђанској мали, на састанку са Дојним потоком, била средина села; ту скупови сеоски, водица, преслава. Сеоска преслава Пророк Јеремија (1. мај по старом календару).

Чардак је био велики, прућем оплетен, даском покривен; био на дрвене сове големе, дуг преко 20 m, дотеран из Грушића где је била раније општина; дотеран пре 50 година, а растурен пре 25 година. Ту купљен сеоски кукуруз резерва за село (кад роди година онда се напуни, а кад некоме нестане, онда одатле добије).

Село има два гробља (упоређују се са гробљима у Јадру и Рађевини: тамо изузев Завлаке, „сваки се сарањује у својој башчи”). Једно гробље уврх Речанске мале за „Реку” и „Подлуг”; а уврх Брђанске мале друго гробље за „Брдо” и „Поток”. Бунар Стаменића у Дојном потоку то је огромна вода, 30 кућа одатле носи, сви га издржавају; а пола села носи кад засуши, Брђанска и Поточарска мала; воду носе у бурићима одатле.

У селу воденице: на граници спрам Варне, Селенића воденица (ортачка са Лукићима, осим тога поредовничка), подалеко од Брђанске мале. Код гробља биле две воденице, сад само једна, под самим гробљем, поредовничка, Пантића воденица просецањем пута остала на сувом. Више ње била Горњака (поредовничка, Јекића воденица), уништена пре 15 година. У долини Думаче, у неогену, жути песак са шљунком и са блоковима од гранита и гнајса мусковитског. Целом том страном почевши од Слатине па све до Метковића, свуда мајдани песка. Знатни су мајдани камена кречара, за печење креча и за грађење пута (новог друма) и кућа; у Метковићу 5 — 6 таквих кречњачких мајдана. У Грушићу мајдани само грађевинског камена није за креч. Ту се камен јавља и у горњим деловима. У Метковићу кречњачки мајдани само у усецима долинским.

У Метковићу главне су старине: Кулине, Варошко брдо, Селиште све три старине у долини Думаче. Више гробља, уврх Речанске мале, до Белог камена, има место звано Селиште, у атару овог села. У последње време, до пре 70 година, на Селишту седели Цигани; у последње време седели више Селишта, до грушићког атара, на месту званом Пискавица, тачно код места зв. Бели камен (сада нема белог камења). „Збеговине” је место на тромеђи Маова, Добрића и Метковића, испод Столица (172 m) био збег; изораване старе парице, ковачки угаљ. Милорад Јекић пре неколико година нашао на оседлини брда, од Столица ка Мутнику, „плек” од олова, савија се лако, мекано, као табла велико (то је од римских саркофага). Изнад тога места под Столицом је „Маџарско гробље” били велики каменови, церски звани „плочар”, у Јелића њивама. Цело земљиште звано Збеговине. Код школе овде дотеран један камен са Маџарског гробља, од Збеговина, велики камен тежак 15 метери (ипак нема више од 1000 kg). Више брђанског гробља место звано Кулина (иста прича: седио неки Кулин!); сад ораница, били виногради до пре 50 година на старој подлози, чак из Маова и из других села (држали винограде). Више Кулине је место звано Варошко Брдо и Подрумине. На Подруминама биле зидине цигланице, плоче, камен разоравали. Подрумине су у средини Варошког Брда. С ове стране реке, више Брђанске мале, била „варош” а преко реке, под самим Селиштем, било Маџарско гробље. Ово маџарско гробље је друго, а башка је оно код Збеговина и Мутника под Столицама. Број домаћинстава је 283 а број становника 1442 (1948.).

Порекло становништва

Мала Подлуг (почевши од школе ка лугу):

Николићи I (7 к., Ђурђиц). Чедомиров (53 год.) отац Илија, деда Ранко, прадеда Радован живео 103 године (умро пре 60 година, дакле рођен пре око 160 година). Рођен у Дворишту, довела га мати, преудала се у Симиће.

Симићи (8 к., Јован Златоусти, „Јованић” по селски зван). Драгићев (41 год.) отац Милош, деда Матија, прадеда Милош, чукундеда Милан, прачу- кундеда Петар он из Шљивове, срез рађевски, пребегао кад су Турци држали (Соко је више тог села, па од Турака побегли).

Макевићи (1 к., Ђурђиц). Они су староседеоци. Били једна фамилија са Колаковићима, Вуковићима и Селенићима из Херцеговине. Степанов (55 год.) отац Димитрије, даље се не зна. Има друга грана што знају даље порекло: Марков (59 год.) отац Пантелија, деда Матија, прадеда Алекса, чукундеда Иван, прачукундеда Милош, прапрачукундеда Макевија. Он био „ађутант” код Илије Поповића из Добрића, чувао стражу на Дрини за време Карађорђа. Био брат Илије, а стриц Андрије Колака.

Антонићи (7 к., Ђурђиц). Староседеоци. Спасојев (71 год.) отац Петар, деда Живан, прадеда Антонија. Били једна фамилија са Урошевићима. Антонија и Урош браћа рођена била.

Урошевићи (5 к., Ђурђиц). Староседеоци. Још држе род и својту са Антонићима. Микаилов (66 год.) отац Андрија, деда Петар, прадеда Урош.

Милинковићи I (6 к., Јовањдан). Стародревни.

Милинковићи II (2 к., Ђурђиц). Димитрије, прамдеда Живосава и Радише, дошао из Дворишта, пре 80 година.

Павловић Војислав (1 к., Никољдан). Из Босне, пре 15 година, жени у кућу, у Милинковиће II. Од Сребренице, из села Вранешевића.

Сибинчићи (14 к.). Староседеоци. Добривојев (37 год.) отац Јован, деда Марко. Са њима се рођака Десанчић Драгутин у Десићу (само та једна кућа, можда по женској линији). 1 к. Сибинчића одселила у Богосавац пре 1941., Витомир променио имање, заменио се са Јекићем Сретеном (који је тамо имао мираз у Пајићима).

Марковићи (6 к., Госпојина Велика). Кад се село скупљало, сишли са Селишта, од Белог Камена овамо. Цигани, корпари и земљорадници. Речанска мала, „Река” (такође од школе, од центра; школа направљена 1906. године, а споменик после I светског рата);

Јекићи (19 к., Ђурђиц). 2 к. у Београду, 1 к. у Добрићу од 1924. Павле отишао жени у кућу, у Мариће. Милорадов (65 год.) отац Филип, деда Милош, прадеда Стеван, чукундеда Јека (мушко име!) са браћом Вићом (од њега Вићентићи), Пантом (од њега Пантићи) и Јеремијом (од њега Јеремићи) дошао из Јабучја, од Ваљева из Доњег Јабучја; прво се населили у Поточарску малу, на Бојићком брду, па кад се делили, Јека и Панта отишли у Речанску малу, а Вића и Јеремија остали и даље у Поточарској мали. У Јекића Пантелије код кога сам преноћио (брат му Драган умро) 14 чланова задруге.

Пантићи (14 к., Ђурђиц). Витомиров (46 год.) отац Милан, деда Драгић, прадеда Ђорђе, чукундеда Лазар, прачукундеда Панта он са Јеком и браћом из Доњег Јабучја од Ваљева.

Миловановићи (6 к., Аранђеловдан). Александров (27 год.) отац Пантелија, деда Радивој, прадеда Петар дошли највероватније из Јадра.

Ђурићи ( 1 к., Аврамије). Микаилов (78 год.) отац Јанко. И они из Јадра.

Николићи II (2 к,, Ђурђиц). И они досељени од џаде из Рађевине.

Винчићи (5 к., Ђурђиц). Презивају се по баби („Винка”) доведена из Јадра, преко 100 година, и муж јој отуда.

Божићи (13 к., Ђурђиц). Овде 10 к., 1 к. Јосићи – Божићи у Дојнем Потоку, а 2 к. у Брђанској мали. 1 к. у Добрићу, пре 20 година Аврам жени у кућу, у Којиће; 1 к. у Прокупљу. Младенов (49 год.) отац Адам, деда Иван, прадеда Јанко. Он и брат Матија се доселили из Банова Поља, из Мачве. Нећаци Кекића у Варној бежали са пута од Турака, прво у Китог варњански, ту где су Кекићи, па овамо.

Савићи раније Милинковићи (18 к.,). 8 к. овде, 3 к. у Подлугу, а 7 к. у Брђанској мали. 1 к. у Маове одселила, 1945. Мијаило добио земљу од аграра, а пре седео тамо на колеби; 1 к. у Омољици од 1946; 1 к. у Шапцу. Староседеоци. Микаилов (67 год.) отац Маринко, деда Степан, прадеда Сава. Сава и Гаја (Гајићи) браћа били.

Матић Паја (1 к., Аранђеловдан). Он из Слатине, пре 40 година жени у кућу дошао, Циганин, корпар и земљорадник.

Танасић Живан (1 к., Аранђеловдан). Из Змињака Живана довела мати 1916. кад се преудала у Марковиће Цигане (за Ранка).

Брђанска мала (почевши одоздо):

Вићентићи I (7 к., Ђурђиц). Сретенов (44 год.) отац Јанко, деда Драгић, прадеда Петар, чукундеда Вићентија брат Јеке, Панте и Јеремије. Из Доњег Јабучја, од Ваљева.

Вуковићи (15 к., Ђурђиц). Овде З к., у Речанској мали 2 к., у Горњем потоку 10 к. Ивков (47 год.) отац Спасоје, деда Неша, прадеда Матија, чукундеда Вук. Он из села Пепељ, из Херцеговине! Вук са прецима Макевића, Колаковића, Селенића били једна кућа кад су дошли из Херцеговине, па тек онда се разројили. То је био отац Вука, Макевије и других што је дошао.

Ранковићи (5 к., Ђурђиц). Непознато.

Марковићи (4 к., Степањдан). Из Трешњице Горње довео један Милинковић (од садашње Савића фамилије) једну лепу Циганчицу и она донела мушко дете, Марка. Уписали му део. И од њега су, пре Саве и Гаје, пре око 150 год. Стару циганску славу задржали. Марка звали Цигом.

Гајићи (1 к., Ђурђиц). Ови са Савићима једна фамилија Милинковићи. И сад се не узимају. Одавна, већ 100 година овако, увек по једна кућа.

Вукашиновићи (6 к., Ђурђиц). 5 к. овде, 1 к. у Речанској мали. Љубин (44 год.) отац Миладин (умро 1939. у 62. години), деда Љуба, прадеда Милош. Стари. 3 к. у Слатини. Била једна кућа Вукашиновића у Милошевцу: била колеба под самим Цером, па кад се село купило, онда са места званог Литица под Цером, Јанко сишао у село, пре око 40 година. Сад су ту Пантелићи, Драгомир ушао у кућу Јанковој снаји Лепосави.

Вићентићи II (2 к., Ђурђиц). Доселио се неки Вића из Јадра, пре више од 100 год.

Дојни поток:

Селенићи (5 к., Ђурђиц). 1 к. у селу Слатини Ивко у Орловцу, до Чекића, а 1 к. у Варној. Богољубов (55 год.) отац Радивој, деда Иван, прадеда Марко. По баби Селени, била домаћица. Исто порекло из Херцеговине, као и Макевићи, Колаковићи, Вуковићи.

Митровићи (5 к., Ђурђиц). Из Бачеваца, „од Ужица”. Миливојев (56 год.) отац Гаја Гаврило (умро 1945. у 85. години), деда Јанко он дошао пре око 90 година.

Колаковићи (8 к., Ђурђиц). 1 к. у Шапцу. Радивојев (55 год.) отац Милутин, деда Иван, прадеда Андрија, чукундеда Илија.

Трифуновићи (1 к., Аранђеловдан). Милорад, Павлов унук, Љубомиров син, из Слатиие, пре 50 година, од Тривуновића.

Игњатовићи (3 к., Никољдан). Јованов (76 год.) отац Маринко, деда Андрија, прадеда Игњат из Банова Поља, из Мачве; избегао од Турака.

Златарићи I (2 к., Никољдан). Старинци.

Златарићи II звали се Петровићи (6 к., Ђурђиц). 4 к. у Маовима, одселили на имање пре 15 година, један по један, како се делили; 1 к. у Ливадама Шипурским, Станисав пре 3 године отишао на земљу „од аграра”. Јездимиров (60 год.) отац Милош, деда Милан, прадеда Матија он дошао из села Златарића, са Обнице, реке више Ваљева, и ушао у кућу староседелаца Златарића.

Стаменићи (8 к., Никољдан). 1 к. у Грушићу Љубисав од пре 15 година; 1 к. у Накучанима Добросав жени у кућу, пре 20 година; 1 к. у Добрићу Аксентија. Ранисавов (49 год.) отац Милан (80 год.), деда Степан, прадеда Марко. Стаменићи и Златарићи I били једна фамилија. Стаменићи становали у јарузи испод Двокатуше једну земљу и једну кућу имали. По баби Стамени.

Данојлићи (7 к., Гавриловдан). Најдаљи староседеоци, „од Маџара покрштени”, први из времена кад су Маџари владали. Причао отац Радивоја Колаковића, Милутин они од Маџара као иРужичићи данас звани Мијаиловићи.

Горњи Поток:

Јеремићи (7 к., Ђурђиц). 2 к. у Маовима Милутин и Милован пре 25 година купили тамо имање. Порекло као и Вићентићи, Пантићи и Јекићи из Доњег Јабучја, од Ваљева. Презивали се онда још Икодиновићи.

Стекићи (1 к., Никољдан). Доселили из Банова Поља у Мачви кад су и други одатле избегли од Турака.

Нешковићи (3 к., Ђурђиц). Стари досељеници, из Херцеговине или можда пре из Црне Горе. Прокин (53 год.) отац Марко, деда Жика, прадеда Нешко.

Шатарићи (5 к., Ђурђевдан). Досељени, пре више од 100 год. Баба Ружица им дала земљу, узела „Шатару” у кућу.

Медошевић Владимир (1 к., Јовањдан). Од Сарајева, из Босне, 1919. године, био добровољац на солунском фронту, тишлер.

Ружичићи, сада Мијаиловићи (1 к., Ђурђевдан). 3 к. у Маовима Милан, Стојиша и Војислав пре 25 година купили; 1 к. у Шапцу. Из ове куће кнез Михаило Ружичић, био кнез још пре устанка за цео поцерски крај, пре Марка Штитарца и пре Милоша Поцерца. Ови су од оне поменуте баба-Ружице (вид. Шатарићи).

Станковићи (2 к., Ђурђиц). Досељени кад се село скупљало, не знају одакле.

Јелићи (1 к., Ђурђиц). Фамилија са Станковићима, исто порекло.

Рајичићи (3 к., Ђурђиц). Досељени, као и предњи.

Дуњић Радован (1 к., Ђурђевдан). Из Косјерића пре 20 година, жени у кућу, у Вуковиће.

Смиљанић-Вуковић (1 к., Ђурђиц). Довели прамђеда Ивана у Вуковиће, пре 100 година, не зна се одакле.

Ивановићи II (2 к., Никољдан). Михаило из Синошевића жени у кућу, у Вуковиће, пре 40 година (има тамо још велика фамилија).

Ивановићи I (1 к., Лучиндан). 1 к. у Маовима, Веселин пре 15 година на имање одселио, овде продао, тамо купио. Досељени, не зна се одакле. По слави можда из Црне Горе.

Андрићи (1 к., Степањдан). Радованов отац Радивој из Десића, од фамилије Андрић, жени у кућу, у Ракиће, пре око 80 година.

Пантелићи (2 к., Ђурђевдан). Досељени из села Горње Трешњице, из Рађевине, пре више од 100 год.

Ракићи (18 к., Јовањдан). Драгићев (63 год.) отац Јован, деда Стеван, прадеда Теша, чукундеда Рака из „Ерцеговине” дошао са неким Мишом, били „као неки рођаци”. Мишића овде више нема, сад у Шапцу Мијаило касапин, од пре 30 година, у Преком Шору.

Стефановићи (1к., Никољдан). Владислав из Румске пре 25 година, Циганин ковач.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 301-307), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Поцерски Причиновић (Шабац)

Порекло становништва села Поцерски Причиновић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село Поцерски Причиновић звало се раније Оџино Село, па име промењено још раније од турског рата 1876 (?). Село се дели, откако су запамтили, на три мале: Горњу малу (преко џаде, према Муселину, Јевремовцу и Великој Врањској), Средњу малу (око насипа за Црниљево Пецку) и Дојну малу (на десној страни долине Думаче, на нижој и вишој речној тераси). Највећи део села јесте Бећино Брдо (тамо Турци, неки Бећа седио, погинуо овде). У селу седео и турски оџа. Има и Мамутов поток иде у Думачу.

Врло старо гробље, има и старих споменика.

Путем за Шабац, неогеном косом најниже језерске фазе од 105 га преко карактеристичног одсека, силази се у савску равницу. Коса Поцерског Причиновића је и најближе неогено земљиште дилувијуму и алувијуму савском.

Бунари у Горњој мали дубине 15 — 24 m. И у Доњој мали бунар Деспотовића 24 m дубок; у Средњој мали 20 — 24 m дубине. Врела преко лета сва пресуше, а и бунари усахњују.

На Думачи воденица Деспотовића и других (поредовничка Бабићи, Гргуровићи, Петровићи, Теодоровићи и др.) стара турска воденица, стално је поправљају, чисте муљ зид.

Сеоска преслава од старине Ускрс мали (Водена недеља, прва по Ускрсу). Најстарије седиште за сеоске скупове Марјановача „Код липе” (подмлађивала се, старо стабло нису запамтили) у Дојној мали. Пре 40 година прешли на Пољицу, код кућа Ивковића, близу гробља у Средњој мали.

Село Поцерски Причиновић 574 становника има и 132 куће.

Фамилије.

Дојна мала:

Деспотовићи (5 к., Ђурђиц). По причању оца Љубинковог (49 год.) Теофила (умро 1924. год.) Деспотовићи се доселили из Шљивове, из Рађевине. Памти се девет колена Деспотовића. Дошли Деспот и браћа му Веселин и Василије. Фамилија се пре звала Васиљевићи, па по Деспоту променила на данашње презиме.

Капетановићи (изумрла фамилија).

Гргуровићи (2 к., Никољдан). Живанов (24 год.) отац Драгољуб, деда Чедомир, прадеда Радомир, чукундеда Гргур он дошао у изумрле Капетановиће, од шабачког Црниљева,

Јанковићи (3 к., Лучиндан). Из Црне Горе, прадеда дошао.

Ћирић Никола (1 к., Лучиндан по имању). Из Ливада шабачких Шипурске ливаде (а разликују се и Касарске и Мајурске ливаде) дошао Никола пре 21 годину. Његов деда из Бачке, из Старог Сивца, пре 100 година дошао.

Тодоровићи (1 к., Митровдан). 3 к. у Дојној мали, 4 к. у Средњој мали. Марков (48 год., председник МНО) отац Љубинко, деда Маринко, а његови стари дошли од Прокупља тако причао „ћале” Видоја Станиплића.

Станишићи (3 к., Аћим и Ана). 2 к. у Дојној, 1 к. у Средњој мали. Видојев (24 год.) отац Иван, деда Михаило, прадеда Павле, чукундеда Станислав, даље не знају. Презивали се Моравчевићи, славили другу славу. Једни остали у Добрићу (тамо и сад Моравчевићи), а ови овде. Од Мораве.

Бабићи (6 к., Мратиндан — „Стевана Дечанског!”). Сви у Дојној мали. Алексин (48 год.) отац Јанко, деда Живојин, из Шљивове.

Петровићи (3 к., Аранђеловдан). 1 к. у Средњој мали, 2 к. у Дојној. Љубинков (28 год.) отац Трифун, деда Матија, прадеда Јовица, његов отац Петар (?) из Црне Горе.

Јовановић Милан (1 к., Митровдан). Исто порекло као Тодоровићи збратимили се били.

Гладовићи Милорад, Цветко и трећи брат Милун (3 к., Никољдан). Из Комирића пре 28 година први дошао, а остали пре 5 година.

Симић Стојиша (1 к., Ђурђиц). Из Градојевића посавотамнавског пре две године дошао.

Жигић Љубица (1 к., Ђурђевдан била слава, а она сада суботарка). Из Лике 1920. године.

Нинковић Иван (1 к., Митровдан). Из Дојне Бадање, пре 10 година.

Јанковић Божа (1 к., Степањдан). Из Букора, пре 3 године.

Поповић Чеда (1 к., Ђурђевдан). Живи у Шапцу. Стари.

Средња мала:

Павловићи (3 к., Ђурђевдан). Стари досељеници, непознато одакле.

Рањковићи (3 к., Ђурђиц). Досељени, непознато одакле.

Ивковићи (1 к., Ђурђиц). Деда Ивко стари досељеник кад дошао било 4 – 5 кућа у селу. Непознато одакле. Међу првим досељеницима били Бабићи, Лешановићи и др.

Симеуновићи (2 к., Ђурђевдан). Новаков (55 год.) отац Драгомир, деда Ранко и брат му Марко, прадеда Ђорђе он дошао од Ваљева, остали овде рођени.

Аврамовићи I (6 к., Никољдан). Живков (38 год.) отац Живота, деда Живан. Досељени, непознато одакле.

Аврамовићи II (5 к., Ђурђиц). Драгутинов отац Митар, деда Станоје, прадеда Иван звани Цар досељени, непознато одакле.

Милић Стево (1 к., Ђурђевдан). Из Бачке, 1920. год.

Перић Живорад (1 к., Аранђеловдан, по жени). У Јовановиће ушао као зет из Горње (Велике) Врањске, пре20 година.

Глишићи ( 3 к., Аћим и Ана). Из Букора у Карађорђево време дошли.

Велићи (1 к., Ђурђевдан). Од Дрине, у доба устанка.

Руцовић Стеван (1 к., Тодорова субота). Из Бачке, из Старог Бечеја његов пранђед дошао.

Јовановић Воја (1 к., Ђурђиц). Из ваљевског Црниљева, пре 20 година.

Лазаревић Борисав (1 к., Алимпије). Из Комирића, пре 6 година.

Филиповић Мирко (1 к., Аћим и Ана). Мирков отац Степан они ишли у Јарак и враћали се. Пореклом из Црне Горе, дошао чукундеда Филип.

Савковићи (1 к., Алимпије). Ђурђија, удовица, њен муж рођен овде, а свекар Сава дошао, као слуга, однекуд, непознато порекло.

Јовановић Зора (1 к., Трифуњдан). Из Срема. Њен муж из Јаска (ном. Јазак), 1920. год.

Јовановић Марко (1 к., Никољдан). Из Велике Врањске пре 40 година.

Џилитовић Душан (1 к., Никољдан). Из Бачке отац Ђура, из Старог Бечеја пре 90 година дошао.

Димитрић Милорад (1 к., Никољдан). Из Комирића пре 4 године.

Ристивојевић Милоје (1 к., Јовањдан). Из Комирића пре 15 година.

Муцић Златомир (1 к., Никољдан). Из Комирића пре 12 година.

Бошковић Светислав (1 к., Ђурђиц). Из Мале Врањске, од гране Макевића велике фамилијe Бошковића, пре 20 година дошао.

Спасојевић Жарко (1 к., Аранђеловдан). Из Никинаца 1946. године, као аграрни интересенти дошли на имање брата од мајке (Ј. Петровић).

Маринковић Живорад (1 к., Аранђеловдан). Циганин румунски, из Грушића пре 6 година.

Горња мала:

Ђукановићи (1 к., Ђурђевдан). Из Комирића пре 100 година.

Стојићевић Павле (1 к., Ђурђевдан, на имање, старчева слава Никољдан, не слави он већ његов Ђока). Године 1942. ушао у фамилију Ђукановића; из Велике Врањске, од Стојићевића Милоша фамилије. Стојићевићи из једне куће у Великој Врањској, а тамо из Босне дошли, пре Милоша.

Стефановићи (2 к., Ђурђевдан). Марков (48 год.) отац Јанко (умро 1915. у 34. год.), деда Марко он и још два брата доселили из шабачког Црниљева пре око 100 година.

Мојсиловићи (2 к., Аранђеловдан). Непознато порекло, можда стари.

Рашевићи (3 к., Јовањдан). Досељени, непознато одакле, по пре- зимену можда из Црне Горе.

Лешановићи (1 к., Св. Никола). Матија жени у кућу, из Хрватске пре око 100 година.

Степић Обрад (1 к., Мратиндан). Из Мале Врањске пре 20 година.

Јанковићи звани Санћилови (4 к., Лучиндан). Из Црне Горе, од устанка.

Станковићи (12 к., Аранђеловдан). Седели су негде у Китогу и ту се доселили у доба кнеза Милоша. Кад су ови влашки Цигани дошли, било свега 8 кућа Срба у селу. Ту добили да крче земљу. Сви имају имања, баве се и занатом (колари и др.) музиком итд.

Станојевић Живко (1 к., Аранђеловдан). Као и предњи, из Китога овамо, Цигани румунски.

Митровићи Борисав и Душан (2 к., Св. Никола слава Борисава, а други слави Петковачу ради здравља променио). Цнгани румунски, из Грушића пре 15 година,

Станојевић Чедомир (1 к., Јовањдан). Из Коцељеве пре 10 година.

Мићић Светислав (1 к., Никољдан). Из Градојевића 1946. године, купиоземљу.

Мићић Драгољуб (1 к. Лазаровдан). Драгољубов (34 год.) отац Алекса, деда Цветин, прадеда Мића он доселио из Лопатња (Подгорски срез) у Градојевић, а Драгољуб овде пре 2 год.

Грбићи (2 к., Аранђеловдан). Из Грушића пре 15 година, румунски Цигани.

Станковићи II (2 к., Аранђеловдан). Из Грушића пре 15 година, румунски Цигани.

Новаковићи (3 к., Никољдан). Из Бачке, из Кулпина, пре више од 100 година. Милошев (60 год.) отац Васа, деда Ћока (он дошао), прадеда Јовиша.

Савић Велимир (1 к., Никољдан). Из Ћуковина 1946, купио земљу. Фамилија тамо остала.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 280-283), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 





Последнее изменение этой страницы: 2016-06-07; Нарушение авторского права страницы

infopedia.su Все материалы представленные на сайте исключительно с целью ознакомления читателями и не преследуют коммерческих целей или нарушение авторских прав. Обратная связь - 54.208.73.179 (0.026 с.)