Порекло презимена, село Двориште (Шабац)

Порекло становништва села Двориште, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Три су мале села Дворишта: Горња и Дојна мала, и мала Цигани. Дојна мала је Белаба звана (има прича: нека баба Белаба удавила се, па је вода избацила у Дојној мали). А Горња мала је Старо село, Старо Двориште. Ту је место звано Селиште, уврх Горње мале, према Циганима. У Селишту је место звано Ћириновача (тај је Ћира био од Лукића). Цигани су испод Скакала до Цера, У самој су јарузи, под брдом.

Сеоско гробље је на искрајку према Милошевцу, на средомеђи, заједничко са Милошевцем и сада.

Сеоска преслава је Спасовдан. Црква Св. Симеон Столпник у Милошевцу јесте дворишка црква, па се Милошевац одвојио. Црква подигнута после „аустријског рата” (почета пре „турског рата”). Црква у Милошевцу има вашар на Видовдан по Милошу Обилићу. Из Дворишта и сад иду у своју цркву у Милошевац.

Број домова у Дворишту 119, а број становника 628. Од тога: безземљаша: 12 кућа са 54 становника; до 1 hа земље: 12 кућа и 57 становника; од 1 — 3 hа: 36 кућа, 152 становника; од 3 — 10 hа: 41 кућа, 222 становника; 10 до 12 hа: 13 кућа, 99 становника; 20 до 33 hа: 5 кућа, 43 становника. Од 628 житеља Дворишта: деце испод 1 године старости 28; деце од 2 до 7 година 56; деце од 7 до 15 година старости 126; трудних жена 16, остало становништво 402.

Порекло становништва

Најстарија фамилија су Којићи (12 к., Ђурђевдан). Горња мала, сви у једном крају. Порекло непознато.

Станојевићи (3 к., Никољдан). Горња мала. Из Лојаница, из Посавине, дошао Петар, деда Милутина, Драгутина и Милорада. Дошао жени у кућу пре 60 година, у Којиће, донео своје презиме.

Лукићи (1 к., Никољдан). У Горњој мали. И они досељеници, непознато порекло, замиру.

Лукићи II (1 к., Никољдан). У Горњој мали. Досељеници, непознато одакле, прамђед дошао.

Живановићи (2 к., Никољдан). У Горњој мали. Досељеници, непознато порекло. Обренов (63 год.) прадеда Живан дошао.

Хаџићи (3 к., Никољдан). У Горњој мали. Ругали им се да је неки њихов стари ишао до Скакала „на хаџилук”, па по томе Хаџићи. Порекло непознато, досељени, Можда били једна фамилија са Живановићима.

Петровићи (5 к., Аранђеловдан). У Горњој мали. Доселили, непознато порекло. Миливојев прадеда Аксентије, за чукундеду не знају „Овде је други народ седио. Све је ово насељено.” Само су чули за Петра Поздера са 300 оваца, у Дојној мали.

Марковићи (4 к., Игњатије). Горња мала. Порекло непознато. Милутинов (57 год.) деда Нинко вели: „нису досељавали ниоткуд”.

Живановићи-Милутиновићи (3 к., први, 1 к. други, Аранђеловдан). Горња мала. Досељени. Драгојлов (56 год.) прадеда Живан.

Јовановићи (4 к., Ђурђевдан). Горња мала. Досељени, непознато одакле. Станисављев прадеда Ђура овде рођен, у месту које се зове Селиште, у месту Ћириновача.

Јовановићи II (1 к., Никољдан). Горња мала. Досељени, Спасоје дошао, звани Цар.

Ђурић Живко (1 к., Ђурђевдан). Горња мала. Његов отац Светозар из Босне, пре 60 година.

Јовичић Светислав (1 к., Јовањдан). Горња мала. Његов отац Миљко из Бојића, пре 60 година. Служио, довела га мати, па купио.

Јосићи (8 к., Ђурђиц) и од исте фамилије

Јовановићи (3 к., Ђурђиц). У Дојној мали 11 кућа цео род. Обрадов (75 год.) отац Илија (умро 1915. године), деда Никола, прадеда Јосо (, Јосип” крштено име), чукундеда Остоја. Досељеници из Старе Србије, од Сјенице, село Шаулин град. Од турског насиља избегли у Србију. Од њих Јовановићи, скорије прекрштени. Зову се „Сјеничани”, били прави стари Срби.

Живановићи (4 к., Ђурђиц). Слободанов (42 год.) деда Миљко дошао, „побегао од оца” из Накучана (има их и тамо), овде му дао „старац” пола хектара и наместио му кућу уљез у Марковиће.

Јовановићи (4 к., Јовањдан). У Дојној мали. Из Босне пре 100 година.

Петровићи – Поздеровићи (3 к., Ђурђиц). Дојна мала. Спасојев (64 год.) прадеда Петар звани Поздер. Он догонио народ да не иде по шумама. Носио пиштољ и сабљу, коња јахао, умиривао народ. Био богат човек, морао сваки сељак да му скине капу. Био „овлашћен” за Двориште. Онда били: Којићи, Поздеровићи, Галићи (замрли), Урошевићи, Јосићи и др.

Стојановићи (8 к., Лучиндан). У Дојној мали. Љубојев (61 год.) чукундеда Стојан. Досељени однекуд „из Турске”. Били једна фамилија са Урошевићима, узимају се још од пре 60 година. Милосав Стојановић (51 год.) памти да му је некада, док је био чобанче, старац Јанко Јовановић, са својих 95 година, причао: „У Словачи, мали села Дворишта, код реке Пуцине, направили су земуницу преци Стојановића. Земуница била у шуми званој Словача (раван, удољица). После су се одатле преместили у Мартиновац ту извадили чесму. Затим се преместили уз поток, на саставке два потока место звано Саставци то је данас мала Дојна. Послен су изишли на брдо, у истој Дојној мали где су и сада Стојановићи.” Милосав Стојановић (1 к., Лучиндан главна слава, на Степањдан само ломи колач и пали свећу, госте не прима само „спомене” славу). Од Стојановића дошао „уљез” у Ристиће, Ристића мала, пре27година.

Урошевићи (14 к., Лучиндан). Дојна мала. 3 к. у Шапцу од пре 15,10 и 7 година. Степанов (62 год.) чукундеда Урош, брат Стојанов. Досељени можда заједно са Јосом имања им једно уз друго.

Радовановићи (2 к., Јовањдан). Дојна мала. 2 к. у Шапцу пре 8 година. Из Босне дошао Цветин, од Сребрнице; био мајстор. Цветинов отац правио воденице поточаре, па мајка довела Цветина, овде се преудала у Милинковиће.

Марковићи (5 к., Ђурђевдан). Дојна мала. 1 к. у Шапцу од ове године. Досељени, не знају одакле и када.

Милинковићи (1 к., Врачи). Дојна мала. 1 к. у Шапцу од ове године, 1 к. у Омољици, колонизован прошле године. Досељени, непознато порекло

Живковићи (4 к., Ђурђиц). Дојна мала, Живојинов (69 год.) прадеда Живан. Досељени заједно са Јосићима, били једна фамилија. И Гајићи су од исте фамилије Јосића, али се преселили из Дворишта у Волујац, доцније.

Јеремић Љубиша (1 к., Никољдан). Горња мала. Остао сам. Из Зајаче дошли пре 100 година.

Матијић Живорад (1 к., Миољдан). Из Варне Павле дошао пре 50 година. У мали Цигани су прави каравлашки Цигани, кашикари, свирачи, земљорадници и др. Они воле око реке, а овде било празно место па се населили; били су негде у Мачви па отуда, а после и из Посавине се досељавали.

Станковићи (9 к., Петковача). Најстарији досељеници, седели прво на брду, па се и они спустили у реку поред осталих Цигана. Из Мачве.

Васићи (3 к., Аранђеловдан, мењали славу, раније Никољдан). Из Мачве пре 100 година.

Васиљковићи (1 к., Петковача). Из Мачве пре 10 година, из При- чиновића.

Миладиновићи (2 к., Петковача). Из Мачве пре 70 година.

Митровић Живојин (1 к., Петковача). Досељени.

Николић Васа (1 к., Петковача). Из Мачве. Васа преко 80 година стар.

Недељковић Живојин и Станко (2 к., Петковача). Досељени раније.

Радосављевић Петар (1 к., Аранђеловдан). Досељени раније.

Станковић – Николић Стојиша (1 к., Петковача). По мајци Станковић, по оцу Николић (невенчани), ђед му Васа Николић.

Тодоровићи (2 к., Аранђеловдан). Досељени.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 225-228), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

Порекло презимена, село Десић (Шабац)

Порекло становништва села Десић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село се дели на мале; то су: Јовића мала под самим Цером, горње куће на заравни, остале низ реку према доњем делу села; Недића мала, одвојена потоком са три изворна крака од претходне мале, на темену главне сеоске косе (240 m); главни део мале шор сасвим нов; како се који дели из мале по странама косе, тако се насељавају око пута низ село и косу; Рајковића мала, преко потока, који је дели од Недића мале и гробља, па наниже; испод Рајковића мале је, преко потока, Милетића мала ту је у дну села и школа, општина (она у мејани, јер судница изгорела; изгорело 87 кућа 1941. године); и Станишића мала, преко реке (која постаје од два крака: Думача, ближе селу и Јасповац од Јовића мале, оба са Цера).

Извори су: у планини Велики Бунар, Липова Вода (била ваљавица на међи Трбосиља у Јадру, слив Јадра, већ 70 година била пуста); у селу је Брестови извор код Милновића и Панића кућа. Иначе водом се снабдевају са бунара. Најдубљи је 43 m (дубок) Цвеје Недића, у Недића мали; (профил): озго црвена земља 5-6 m; после пешчар кумсал јазавчар (ситни песак, осипа се, мора се подграђивати, сивозелено отворено) око 15 m (у песку наслага око 5-10 cm зв. окорељак грожђевита конкреција); испод тога шљунак (негде као „песница”), а онда водени песак крупан као трешња. У Станишића мали преко потока бунар дубок 35 m, ортачки, у дворишту Михаила Игњатовића и Стојише Младеновића: 5 m иловача, 20 m ситни песак разне боје жуте, плаве, зелене; 10 m плоча тамна, црна, звана крчина (филит), слојеви дупке ту се јавила вода. Овде језерски седименти изнад кристаластих шкриљаца.

Шуме су на местима, одозго: Лазина Стена, Бобија, Дринска Река, Јагојинац, Мијов Бунарић, Велики Јасиповац (Зовљак), Шупља Стена (у гнајсу, можда пештера, пет-шест метара дубине), Остењак, Заравањак.

Село имало заједничку шуму 105 hа, сад државна. Ту била и сеоска утрина; сви ту напасали, сваки за себе. Стоку и данас гоне дању сваки дан на планину. „Ако остави курјачка вечера”.

Преслава села прва недеља по Ускрсу „Водена”.

Гробље је на искрају села код коте 242 m.

На највишем горњем делу Десићке косе, у винограду Арсена Недића, на апсолутној висини око 240 m, камени споменик у облику плочастог блока један и по метар са 2 метра, прави мегалит пободен; била још два пободена (први од гнајса) и два-три положена. Ово место звано Забран. И мегалите у Недића винограду, на месту званом Парлози, звали стари Маџарско гробље.

У Косаревцу, у десићком атару, била црква то је одмах уз реку, од општине и школе, а наниже је Думача. У Косаревцу познаје се још црквина, на заравни изнад реке Косаревца; ту мајдан „злата” (мачје злато).

У Десићу број кућа домаћинстава 126, број станорника 704.

Порекло становништва

Од старине четири куће некада биле у целом селу: Јовићи, Недићи, Будимировићи и Игњатовићи.

Јовића мала:

Јовићи (9 к., Никољдан). Сви у Јовића мали. У Грушићу 1 к. од пре 40 година, Милорад отишао, тамо син Здравко.

Станић Драгомир (1 к., Лучиндан). Драгомиров отац Петар дошао из села Брштице (срез Рађевски, Крупањ), пре 65 година. Брат Драгомиров Светислав у Лозници од ове године, ћурчија.

Гајићи (3 к., Никољдан). Стара фамилија. Гаја био брат Јовин, те су Јовићи и Гајићи били једна фамилија не памте откад се узимају.

Марјановић Драгомир (1 к., Јовањдан). Отац Мијаило из Босне пре 70 година.

Будимировићи (6 к., Никољдан). Овде од старине најстарија фамилија. Борисављев (54 год.) отац Нинко, деда Павле, прадеда Будимир, чукундеда Илија.

Илићи (2 к., Никољдан). Будимиров (27 год.) отац Живојин, деда Мирко, прадеда Павле, чукундеда Будимир, прачукундеда Илија од Будимировића, презивају се по најстаријем претку.

Андријићи (3 к., Јовањдан). У Јовића мали 2 к., 1 к. у Станишића мали. Драгутинов (49 год.) отац Миладин у колевци донет; деда Илија из Маова, пре 93 године, са сином у колевци. Необично искрени: „Илија био уљез у Богосавцу, овде се заузео био са швалерком Јоком неком, па се овамо доселио”; у Богосавцу пре тога изродио још двоје старије женске деце пре Миладина.

Марковићи (10 к., Аранђеловдан). У Јовића мали 9 к., 1 к. у Рајковића мали. Стари можда. Исаилов (20 год.) отац Радиша, деда Исаило, прадеда Јова. Јовина браћа Лука и Марко. По трећем брату Марку, Марковићи.

Марковић Миливоје (1 к.). Његов отац Арсен ушао девојци у кућу, у Гајиће, из Марковића фамилије,

Маријићи (2 к., Никољдан). Можда су од Јовића?

Милновићи (1 к., Аранђеловдан). Рајков отац Петар туде рођен, а Петров отац Станоје не знају где је рођен. Можда стари. У Цуљковићу су одавде Милновићи, једна фамилија. Са Милновићима једна фамилија су Панићи (2 к., Аранђеловдан).

Исаковићи (6 к., Никољдан). 1 к. у Јовића мали, 1 к. у Рајковића мали, 4 к. у Милетића мали. Порекло непознато. Момчилов (22 год.) отац Обрад (46 год.), деда Живан.

Недића мала:

Недићи (20 к., Лучиндан). Из Ерцеговине. Арсенов отац Јован, деда Иван, прадеда Сима, чукундеда Лука, прачукундеда Теодор, прапрачукундеда Филип он из Херцеговине; узео Неду, ишла браћи Недићима, у Чокешини кад су се борили 1804. године.

Гавриловић Драгутин (1 к., Никољдан). Његов отац Јоца из Дреновца мачванског, пре 60 година.

Рајковића мала:

Косанићи (2 к., Ђурђевдан). Николин (46 год,) отац Ђурађ, деда Младен овде рођен, прадеда Мијаило из Тршића, овде се оженио; његов отац овде служио, па се његов син овде населио, оженио.

Рајковићи (6 к., Ђурђевдан). 5 к. овде, 1 к. у Милетића Мали (Љубивоје Рајковић, уљез). Радојев (45 год.) отац Маринко (76 год.), деда Никола, прадеда Рајко, чукундеда Павле од Кандића, фамилије из Поцерског Добрића У Карађорђево време или још раније дошли.

Мијатовићи (3 к., Ђурђевдан). Мијат и Рајко браћа, Павлови синови исто порекло из Добрића, од Кандића. Не узимају се ни сада.

Јанковићи (6 к., Никољдан). Драгомиров (42 год.) отац Јован, деда Никола, а дедин отац дошао из Мачве, из Ноћаја (од фамилије Стојана Јанковића што је дизао Србе на Турке, у песми што се пева).

Матић Богољуб (1 к., Ђурђевдан). Богољубов отац Јован служио овде, дошао однекуд.

Милетића мала:

Милетићи (13 к., Аранђеловдан). 11 к. у Милетића мали, 2 к. у Станишића мали, преко Реке. Дамњанов (59 год.) отац Микаило, деда Милутин, прадеда Ранко, чукундеда Живан, прачукундеда Милета, он дошао. Била три брата: Милета, Гача и још један. Из Херцеговине у Ресаву, још за турског пашалука, па Гача у Штитар (Гачићи у Штитару, од њих Гачић у Шапцу односно Београду), трећи остао у Ресави, а Милета овде у шуму, био непокоран, хајдук.

Савић Радован (1 к., Ђурђевдан рођена слава, Аранђеловдан због имања и наследства). Призет у Милетиће, из Варне, 1921. године.

Пантелићи (5 к., Никољдан). Непознато порекло.

Станишића мала: Нема фамилије Станишића, изумрли.

Белић Живан (1 к., Стефањдан). Живанов (38 год.) отац Радивој, деда Новак, прадеда Јован, чукундеда Мијаило. Стари су (има их у Липолисту).

Гавриловићи (4 к., Никољдан). Адам, отац Душана, Драгољуба, Драгомира и Ранка, синовац Јоце, Драгутиновог оца из Дреновца, кад и Јоца, пре 60 година.

Игњатовићи (1 к., Стефањдан). Драгићев (69 год.) прадеда Игњат. Не знају даље порекло, не знају да ли су од Станишића.

Андријић (1 к.) уљез, из Јовића мале.

Андријићи II (5 к., Степањдан). Старинци. Они с Будимировићима и Недићима најстарији први се доселили.

Младеновићи (1 к., Ђурђевдан). Живко отац Стојишин из Борање (Јад ар), досељен пре више од 60 година. С њима су једна фамилија.

Јеремићи (2 к., Ђурђевдан). Живка Младеновића чича Јеротије, такође из Борање, пре Живка дошао некој у кућу, њега посинио Љубинко Јеремић па по њему презиме, а Живко као синовац био код њега, па се после оделио. Младеновићи и Јеремићи су једна фамилија, пореклом од Веселина Веселиновића, из села Борање носио перчин низ леђа кад су Турци владали.

Лукићи (2 к., Стефањдан). Љубомиров деда Божа Лукић из Босне, девојци у кућу, у Божиће изумрле, чије име и имање наследио кад је био рат на Бељини (1876).

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 210-213), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Добрић (Шабац)

Порекло становништва села Добрић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Шорови су: Имњачки према Богосавцу и Шапцу, ка североистоку; Јоцића шор према Липолисту, на северозападу; Укадиновића и Станчића шор према Маовима на југоистоку; и, Школски шор према Цуљковићу и Церу, на југозападу. Осим тога: Прекоречка мала која се дели на две мале: Горњу и Грабичку малу (прва уз реку, друга према Маовима) и Милачка мала (према земљишту званом Милачка, место звано испод Мале, према реци Долуши).

Пре шорења за време Марка Штитарца, сред село било где је данас црква подигнута кад је Марко управљао. Била је ту стара црква, мала брвнара, даском покривена. Сад липа црквена на месту где је била црква дашчара; под њом сеоска трпеза ту сељаци ручавају о Петровдану кад црква слави вашар онда велики овде. Пре шорења постојале Прекоречка, Милачка и Укадиновића мала. На месту Укадиновића мале подигнут онда Шор. Једновремено је село насељавано све мале подједнако старе. Око Шора свуда наоколо око кућних плацева налазе се стара „кућишта” одатле ушорени у село.

Над црквом брдо Просина, па онда према Шору, Рајковача (погрешно Добрић брдо на карти). И данас у селу Турске њиве, мало изнад Прекоречке мале, пошав Грушићу и Угљарама. Из Маова најпречи пут за Добрић преко места званог Требежине.

Цео је ушорени део Добрића на потпуно издигнутој мачванској равни (90-95 m), вишој од остале равнице према Мачви. Одатле ка Милачкој мали и цркви добрићкој, друмом за Цуљковић, прелази се преко највишег дела овога нивоа изнад 90 m,чија је обала у а.в. око 100 m (ту циглана Сељачке радне задруге Добрић).

Шор Имњача зван због воде Имњача. Било „окно”, и сад се види траг; сад све суво скроз, сеје се „шеница, куруз” (сува годи- на); а некад ту било под водом (киселила се кудеља, биле дивље патке, пијавице). Није жива вода већ се „налије озго из неба”; било дубоко, „повр човека, сад уравњено доста”. Жива вода јесте „Слатина”, у Станчића мали. Има неколико извора редом на Слатини: испод брда испод цркве, па редом, Пујин, Војисављев, Антонијин, Пантелијин и Станчића извори. Све то зове се Слатинска вода. Стари причају да пре није могло да се зајази, па „наши стари носили сланину, пун воз сланине и затиснули грло. И сад се познаје! Масна вода!”

Код цркве су два гробља, сасвим мало одвојена једним ја- бучњаком, воћњаком црквеним. Прекоречка мала држи једно, источно гробље, а Милачка мала и Шор држе друго гробље, оно на југозападу. Оба гробља стара, још пре цркве.

Милачка мала зове се по Милачи, пољу преко Долуше. На Мостини у пољу изоравали су пре 20-30 година, кад су крчили, жрвњеве. У Ђурђа Јанковића – Иванића су два таква гранитна жрвња, изорана на њиховој њиви у Мостини (под вуруном су, подметнути под диреке, као постоље). Налазили су и неке гвожђу- шине, у облику брадве. На Мостини било и Маџарско гробље; такође на Туциној бари, према Долуши, код Шљивика, до Амба- рина. Пре шорења села било у Шљивицима, Амбаринама и ра- штркано по другим местима.

Сеоска преслава је Спасовдан (на „Раскршћу”), црквена слава Петровдан тада је и вашар код цркве.

Број становника 1375 а број домаћинстава 271 (1948).

Фамилије

Прекоречка мала:

Нинковићи (7 к.} Миољдан). Добросављев (44 год.) отац Михаило, деда Милан (и његов брат Јеврем), прадеда Аћим. Он био тутор кад се градила црква са Марком Штитарцем на челу.

Ђукићи (1 к., Марковдан по оцу, а по имању Миољдан). Милош из Босне. Служио код Јелића – Вукадиновића, ушао у фамилију Нинковића пре 65 година.

Пантелићи (6 к., Лазаровдан). Из Јадра, дошао Пантелија. Живојинов (63 год.) отац Дамјан, деда Милан, прадеда Пантелија; Миливојев (69 год.) отац Андрија, деда Милан, прадеда Пантелија он из Јадра.

Лазићи (11 к., Лазаровдан). Милисављев (67 год.) отац Никола, деда Јеврем, прадеда Милутин, чукундеда Лаза. Не зна се порекло.

Мандићи (3 к., Теован славио Никољдан, са браћом Милованом и Тодом, а од Пантелије, Миољдан). Миливојев (48 год.) отац Јован, деда Васа, прадеда Павле, чукундеда Пантелија, прачукундеда Теован. Он довео жену Манду, а она довела сина Пантелију (чији је очух био Теован). Манда са сином Пантелијом из Причиновића Мачванског, а Теованов отац из Гацког, из Херцеговине. Теован се прозивао Пав- ловић. Фамилија Мандића у Мачванском Причиновићу, одакле Пантелија, су

Шобићи (има их око 20 кућа). Пантелија се „прозивао” по мајци, Мандић.

Вујановићи (4 к., Јовањдан). Добросављев (58 год.) отац Јеремија, деда Милован. Не зна се с које су стране, можда из Јадра.

Кандићи (12 к., Ђурђевдан). Не знају порекло. Мисли се да су из Јадра.

Ђокићи (10 к., Јовањдан). Од Ужица. Теодоров (72 год.) отац Рајко, деда Ранко, прадеда Станчета, чукундеда Ђока; Павлов (76 год.) отац Јанко, деда Јаков, прадеда Паво (брат Станчете), чукундеда Ђока. Он од Ужица дошао.

Марковићи (4 к., Ђурђиц). Ненадов (61 год.) отац Ђурађ, деда Милош, прадеда Марко, из Цикота, из Јадра, где се презивали Будимировићи (и сад их има). Марко дошао заједно са рођеним братом Цвејом, од кога су Цвејићи у истој мали.

Цвејићи (2 к., Ђурђиц). 1 к. у Милачкој мали. Милованов (62 год.) отац Радован, деда Милован, прадеда Цвеја он са Марком дошао, од Будимировића, из Цикота, из Јадра.

Миловановићи (1 к., Никољдан). Исто порекло, по казивању Миливоја Мандића, као и Теован овај са Милованом био рођени брат, и још трећи брат Тода, чији потомци „замрли”: дакле из Гацког, од Павловића.

Смиљанићи (2 к., Степањдан). Досељени, од Ужица. Они су фа милија били са Марићима и Ранковићима из исте мале.

Јекић Павле (1 к., Ђурђиц по оцу била, а Степањдан по жени, обе слави); из Метковића Поцерског 1918, у Мариће, који по мушкој линији изумрли.

Моравчевићи (4 к., Аћим и Ана). Моравчевића има и у Змињаку и у Вукошићу „од Мораве”, за време устанка Карађорђева, или раније; бежали од Турака заједно са Мијаиловићима из Јоцића шора.

Васићи (4 к., Лазаровдан). Они су из Јадра досељени пре више од 100 година.

Ковачевићи (1 к., Ђурђиц). Обренов и Добријев ђед Петар из Грушића, пре око 70 година као слуга дошао; побратимио се са Танасијем Јадрановићем, дао му део имања и оженио га из Лазића фамилије.

Ранковићи (3 к., Степањдан). Од Ужица. Једна фамилија били са Смиљанићима и Марићима.

Јадрановићи (1 к., Степањдан). Боривојев деда, Танасин отац дошао из Јадра, у Живковиће на женино имање, пре око 80 год. Примио Степањдан по женином имању.

Живковићи (7 к., Степањдан). Насељеници, и они из Јадра, пре више од 100 год.

Јоцићи I (2 к., Степањдан). Пречани из Манђелоса. Милорадов деда Јоца дошао из Срема, пре 65 год. Звали се Шокци. Били прво у Маовима, у колеби, па у Метковићу, и онда се преселили овамо (место где су се населили прозвало се Швабиновача). Покрстили се и узели овде славу по комшилу- ку.

Божић Живан (1 к., Лучиндан). Из Скрађана, из Мачве, пре 40 година. Живанов (77 год.) отац Милан, деда Милош.

Пантелић Живан, „Бан” (1 к., Јовањдан). Из Маова, ушао девојци у кућу пре 40 година, у Вујановиће (отац Марко славио Никољдан).

Турски Цигани у Прекоречкој мали, покрштени:

Марковићи (1 к., Велика Госпојина). Добросав, отац Живанов, дошао из Метковића Поцерског пре 30 година. Корпари.

Станковићи (2 к., Никољдан). Из Грушића, пре 40 година, дошао Живојин, деда Живојинов, као корпар.

Павловић Иван (1 к,, Ђурђиц). Из Табановића, из Мачве, пре 30 година. Корпари стари.

Ђорђевић Живосав (1 к., Никољдан). Из Беле Реке, срез Мачвански, пре 30 година.

Шор Укадиновића и Станчића шор (почевши од крста на раскршћу):

Вукадиновићи – Јелићи (ови изговарају В) (14 к., Ђурђиц). Љубомиров (73 год.) отац Јеврем, деда Лазар, прадеда Маринко (био пандур Марка Штитарца, гроб му мало више звоника), чукундеда Гаја (његов брат Милован). Љубомир запамтио традицију да су били сви Вукадиновићи у Јарку кад је устанак био; онда се тукли са Турцима. Гају гајдаша Турци до „Травњака” у Босни отерали као робље. Био леп „као девојка”, и Турци га нису убили. Од њега остао син Маринко. Његова жена Јела, по њој Јелићи. Војислављев (50 год.) отац Милорад, деда Милош, прадеда Лазар, чукундеда Маринко. Војислав запамтио традицију да су из Платичева, из Срема бар да су тамо одлазили и вратили се. Има и сад тамо Вукадиновића са традицијом да су избегли из Србије, можда 1813; нашао их Ђурађ Јанковић – Иванић у Шапцу на пијаци, и „обновили сродство”.

Вукадиновићи – Јанковићи- Иванићи (8 к., Ђурђиц). Од ових 2 к. у Школском шору, Ђурађ, мој домаћин и синовац му Милош. Јанков (70 год.) отац Никола (умро 1923. у 69. години), деда Милован, прадеда Јанко, његова жена Ивана. У кући Николе Турчин седео, имао коња Зеленка кога је издржавао Никола, издржавао га на претњу Турчинову. То се односи на Турке из Шапца града, пре предаје градова за кнез-Михаилова времена. Турчин дао пиштољ Николи за чување његова коња из Шапца. Сматрају да су дошли далеко пре Јанка. Ђурађ Јанковић „Иванић” запамтио традицију: Укадин неки доселио, па по његовим синовима сад посебне фамилије: Јанковићи звани Иванићи, Јелићи, Гајићи, Илићи, Којићи сви славе Ђурђиц по старој слави Укадина који доселио „озгора из Ерцеговине” или из Босне. Свега 26 кућа од Укадина.

Вукадиновићи – Гајићи (4 к., Ђурђиц). Цвејин (60 год.) отац Драгомир, деда Пантелија, прадеда Гаја.

Петровићи I звани Шевићи (2 к., Аранђеловдан). Милутинов (64 год.) отац Иван, деда Владислав, прадеда Марко. И он био пандур код Марка Штитарца. Из Рађевине досељени.

Петровићи II (1 к., Лучиндан). Милојков прамђед доселио у Добрић, не зна се одакле.

Арнаутовићи-Кешићи (3 к., Степањдан). 2 к. у Шору. 1 к. у Милачкој мали. Милорадов (34 год.) отац Драгић, деда Стеван. Доселили из Арнаутлука, од Косова, у време устанка. „Кеша” је коњско име, јахао добра коња, па по томе и надимак. Има Арнаутовића у Бадовинцима и Мачванском Причиновићу.

Станчића мала:

Станчићи (8 к., Никољдан). Иванов отац Светозар, деда Рајко, прадеда Никола он из БановогПоља, из Мачве од Турака побегли.

Ковачевићи (2 к., Ђурђевдан). Непознато порекло.

Николић Милић (1 к., Томиндан на тај дан у Милачкој мали отпочета градња цркве). Из Милачке мале ушао овде у кућу Ковачевића, пре 22 године, на ђедовину по мајци.

Стаменићи (1 к., Никољдан). Александар из Поцерског Метковића 1926. године, на купљено имање.

Тешићи (1 к., Лучиндан). Обрад из Грушића, 1928. године, дошао на имање наследство, посинио га Марко Петровић II.

Бантићи (2 к., Ђурђиц). 1 к. у Милачкој мали и 1 к. овде у Станчића мали. Из Варне, 1929. године, купио кућу и плац.

Јоцића шор:

Илићи I (1 к., Ђурђиц). Радованов (64 год.) отац Илија, деда Иван, прадеда Радиша. Домороци стари! У њиховој кући за време Радише, под кнезом Милошем, прва школа била учитељ био из Прека. Од тог учитеља остала овде фамилија Поповићи у Милачкој мали (од попа, сина учитељева). Тај први учитељ Пречанин био дошао овде да служи, а био писмен. Чудио се што у селу нико није писмен зарезивали у штап (рабош). Потражио од сељака десе- торо деце да их за годину дана научи писму. И, научио их. Онда га село само прогласило учитељем, био постављен за учитеља, и прва школа у кући Илића, за време Радише, или чак пре! Син учитељев свршио школе за попа Преко, па и он дошао овде, оженио се овде од Поповића Иванића.

Ивковићи (6 к., Никољдан). Добросављев (69 год.) отац Ђура, деда Милош; Драгутинов (58 год.) отац Илија, деда Ранко, прадеда Живко, чукундеда Ивко. Стари домороци. Пре шорења били су у месту званом Шљивици, па отуда у Шор их довео Марко Штитарац. Из Ерцеговине доселио Ивко каже Добросав.

Ћирићи (1 к., Никољдан). И они су стари (никада није било више од једне куће, изумиру).

Мијаиловићи (7 к., Ђурђевдан). Од Мораве дошли заједно са Моравчевићима. Бегали овамо даље због Турака. Добросављев (64 год.) отац Нинко, деда Кузман, прадеда Јевта. (У Јоцића шору, на око 500 m од крста, с леве стране, кућа дашчара у Мијаиловића фамилији, са двоја врата).

Иванчевићи (1 к., Миољдан). Мијаило досељен из Лике, из Дрежника (Оточац) 1919. као колебар на Јелића имању.

Савићи – Акечићи (3 к., Никољдан). Из Јадра су. Стеванов (40 год.) отац Павле, деда Стеван (прозвали га као дете Акеч).

Стевановићи I (1 к., Никољдан). Порекло непознато. Вукадинов отац Драгутин, деда Илија.

Степановићи (7 к., Никољдан). „Дамнашњи” од првих који су се доселили. Петров (61 год.) отац Марко, деда Пајица. (Кућу Пере Степановића, „стару дашчару, претерали на саоницама из Илића авлије, пре 70-80 година”.)

Илићи II (1 к., Никољдан). Све три фамилије: Стевановићи, Степановићи и Илићи II били некад једна фамилија, из једне куће изишли.

Маринковићи – Макевићи (6 к., Никољдан). Светозаров (73 год.) отац Маринко, деда Иван, прадеда Макевија. Макевија и Маринко били браћа рођена. Домаћин био Маринко, од њега никог нема, сви од Макевије. Ђед Стеван причао Светозару да су Макевија и Маринко дошли из Меовина, из Посаво – тамнавског среза „Посавина”. Маринко се оженио неком удовицом из Тодића у истој мали „натерао га Турчин да је узме” родила Теодора и Теодосија. Од Теодора су остали Тодићи, а од Теодосија Теодосићи, у истој мали. А од Макевије су ових шест кућа.

Симеуновићи-Поповићи (2 к., Степањдан). И они су „дамнашњи”. Од ове фамилије био поп Аћим, чукундеда данашњих.

Јотићи у општини прозвани Јоцићи (по њима Шор) (7 к., Никољдан). Исто порекло са Макевићима, из Меовина, Посавина.

Савићи (1к., Никољдан). Иста фамилија са Савићима- Акечићима. Исто порекло.

Тодићи (5 к., Ђурђевдан). Из Текериша, од Јадра.

Теодосићи (1 к., Ђурђевдан). Исто порекло као Тодићи, из Текериша. Милачка мала:

Николићи (5 к., Томиндан). Михаилов (45 год.) отац Павле, деда Живко, прадеда Нина. Прадеда Нина досељен из Босне. Кад је био „онај рат” („Јаворски и Бељински”) онда му се жена овде преудала, па кад се вратио из рата, он вратио жену опет кући. А из Босне пре тога дошао и овде се оженио.

Матићи (1 к., Никољдан). И они су се доселили, из Босне свакако. Обрадов (52 год.) отац Танасије, деда Маринко, прадеда Милован. Он дошао из Босне, после Нине.

Стевановићи II (1 к., Никољдан). Живков (56 год.) отац Милош (умро 1940. г. у 67. години), деда Тешман. Милоша (горњег) мајка Селена донела „у стомаку” из Козјака, из фамилије Тодоровића, преудала се у Белу Реку, у Ћириће (за Исака). А Милош као момак пре 55 година овамо, девојци Милеви Лукић у кућу ушао.

Деспотовићи (2 к., Лучиндан). Црногорци досељен њихов прађед из Црне Горе.

Поповићи – Швабићи (3 к., Никољдан). Николин (56 год.) отац Иван, деда Радован, прадеда поп, чукундеда учитељ из Прека. Он дошао као слуга, ушао удовици некој у кућу (видети напред код Илића I приказ Радована, 64 год.).

Адамовићи (5 к., Лазаровдан). Драгићев (24 год.) отац Тихомир (55 год.), деда Степан, прадеда Миљко, чукундеда Адам он из Босне или Херцеговине доселио; Војислављев (56 год.) отац Степан, деда Миљко, прадеда Симеон.

Ловчевићи I (13 к., Степањдан). Староседеоци.

Ловчевићи II (3 к., главна слава Никољдан, славе и Степањдан). Марков отац „Душа” дошао у кућу на имање Ловчевића, из Босне, пре 80 година; призетио се.

Ерчићи (2 к., Никољдан). Жикин (39 год.) отац Милош (70 год.), деда Миладин, прадеда Антоније рођен пре 113 година, убиле га Швабе 1914. Досељени овде директно из Херцеговине, још Антонијев деда дошао, за време устанка. Има Ерчића и у Мачванском Причиновићу, зову се „рођаци” („чича”, „синовче”). Исто и они из Румске!

Срдановићи (1 к., Аранђеловдан). Деда Алекса из Босне дошао пре 90 година. Овде био прво „фамилија” у школи, па као служитељ узео попову ћерку; онда поп Аћим од Симеуновића, купио зету плац и направио кућу.

Јовановићи (1 к., Јовањдан). Павлов отац Ђока из Босне, пре 70 година. Призетио се у Лукиће.

Лукићи (1 к., Лучиндан). Стари. Изумрли („Поклали их Аустријанци 1914”).

Станимировић Властимир (1 к., Никољдан). Из Цуљковића пре 15 година, призетио се у Цвејиће.

Стевановићи III (2 к., Ђурђевдан). Непознато порекло. Витомиров (38 год.) отац Станоје, деда Иван, прадеда Јован. У Имњача шору (од крста почевши). Цела Имњача из Јадра били пре шорења горе по Смоницама званим, спрам Богосавца, па их Марко овде ушорио („Морате вамо у гомилу! Био је велика влас’ нећеш убије те на сред пута”):

Јаковљевићи (3 к., Аранђеловдан). Јаковљев (64 год.) отац Милован, деда Јован, прадеда Јаков из Штитара, населио се са Марком Штитарцем заједно. Марко у Варну, а Јаков овде био ордонанс, пандур.

Ковачевић Милан (1 к., Степањдан). Из Богосавца дошао жени у кућу. Из Красаве пореклом. Миланов (52 год.) отац Степан, деда Чеда. У Јаковљевиће 1944. године, а од 1924. године овде; ради у општинској администрацији.

Јовићи (8 к., Алимпије). Милорадов (67 год.) отац Ивко, деда Јован његов отац или ђед из Јадра.

Којићи (2 к., Ђурђиц). Миливојев (69 год.) отац Велимир, деда Јанко, прадеда Која он из Јадра дошао, „бежали од Турака”.

Мићановићи (6 к., Кикољдан). Заједно са Којићима, Јовићима и Јанковићима населили се на „кућиште” више данашњег, па их одатле Марко Штитарац кренуо у шор.

Јанковићи (4 к., Митровдан). Из Јадра, кад и Којићи, у Имњачи. Живојинов (53 год.) отац Милисав, деда Вујица, прадеда Јанко.

Алексићи – Комарчевићи (4 к., Јовањдан). Пантелијин (49 год.) отац Павле, деда Вучета, прадеда Алекса он из Воћњака, из Јадра, од фамилије Комарчевића.

Спасојевић Драгомир (1 к., Ђурђиц). Из Дубља у Мачви, пре 15 год., као кожуар, ћурчија.

Петровић пок. Стеван (1 к., Петковача). Ковач, из Дреновца доселио као Циганин, овде се оженио „Сељанком” (Српкињом), ушао у ред „сељака”, па умро. Сад његова удова сама, а женско дете удато у Дубље „у сељаке, не у Цигане”, за Дрезгића (Петковача).

Школски шор: Поред Ђурђа Јанковића – Иванића – Вукадиновића и синовца му Милана, још ови:

Јеремић Живко (1 к., Никољдан). Из Варне од тамошњих Јеремића, пре 24 године; купио плац овде, тамо продао.

Цвејић Рајна (1 к., Ђурђевдан). Муж славио Св. Николу, страдао у аустријском рату, па она овде код ђеда кад јој страдао муж.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 312-319), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Дреновац (Шабац, Мачва)

Аутор: administrator Објављено: октобар 07, 2012 На: Завичај - Села И Градови | Коментари: 3

Порекло становништва села Дреновац, општина Шабац (Мачва). Стање од почетка 18. века, па до прве половине 20. века

Досељени у 18. веку

Из Херцеговине су:

ГЕРАТОВИЋИ (Никољдан, 30-10 к).

МАКЕВИЋИ (Никољдан, 62 к); од њих су СТОКИЋИ (4 к).

ШОБИЋИ (Ђурђевдан, 62 к); име добили по Шоби, оборкнезу; од њих су ЈЕЛИЋИ (24-8 к).

БОЖИЋИ (Ђурђевдан, 5-2 к).

Из Босне су досељени:

КОЈИЋИ (Аранђеловдан, 9-1 к), ЛУКИЋИ I (Митровдан, 4к), и НЕШИЋИ (Игњатије, 1 к).

БУРМАЗОВИЋИ (Алимпије, 10-2 к), старином су од Плава (Горњи Лим). Досењени прво у Дуб, а потом – браћа Лаза, Јаков и Никола, одселе у Дворску, у Раћевини,» После неког времена, сродници се поделе, и крену у нову сеобу, те једни дођу у Велико Село, у Јадру, а други у Дреновац.