Порекло презимена, село Крнуле (Владимирци)



Мы поможем в написании ваших работ!


Мы поможем в написании ваших работ!



Мы поможем в написании ваших работ!


ЗНАЕТЕ ЛИ ВЫ?

Порекло презимена, село Крнуле (Владимирци)



Порекло становништва села Крнуле, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је јако растурено на више мала дуж разбијених коса: Лазића мала је наспрам Брдарице, на коси, испод Столичице; Средње брдо на суседној коси; Лекића мала на коси где је школа и МНО, а више ње су Малешевића мала и Вулетића мала; а близу државног друма, на тој коси је Топаловића мала у Доњем крају и Ђинића мала у Г орњем крају, у пределу Подрумље.

Село има две главне реке са по два потока: Ровина, с оне стране Средњег брда, и Пенава, испод Подрумља. Обично немају воде, а кад „време иде” и кад се топи снег, онда удари поплава. Извори су: Дојнак, испод Вулетића кућа, идући Јаловику; Моштурања, ка државном друму, у Топаловића мали (био јак извор „сланином затиснут”; и „биволске коже” стављали!); Бунарача, испод Средњег брда „не пресише”, отиче вода.

Као и од Брдарице до Крнула, тако и одавде идући Јаловику, прелази се преко неогене површи, све од наслага неогена (почев од белог песка код Драгиња, на развођу спрам Колубаре, изнад Зељића мале); неогена површ дисецирана паралелним токовима. Код школе крнулске, идући низ коту, врло широке платформе; иначе у горњим токовима овдашњих речица, узане греде између долиница потока и „доља”.

У Крнулама тип земљишта је црна смоница.

За грађење камен се вадио од Кречане, на међи Бобовика и Крнула. Вади се и сад, али мало.

Границе атара: одмах испод Лекића и Вулетића кућа, Крбуљића брдо спрам Владимираца; државни друм спрам Белотића; спрам Драгиња је Диздаровача; према Брдарици Диздаровача и под Столичицом место звано Раскршће. У селу не знају за Потес.

Село има два гробља: једно између Лазића и Малешевића мале; друго између Топаловића и Ћинића мале, код Подрумља. Старије је гробље у Лазића мали, тамо су „римска слова” (у ствари старословенска); ово друго је млађе, од пре око 100 година.

Од старине људи су слушали да је у селу Крнуле седео неки Турчин „Крњо”. На Средњем брду, које се зове још и Кулина, била је турска двоспратна кула, на месту где је сада плевњак Милана Јагодића; кад су Турци истерани, онда сагорела. У зидинама куле биле су цигле. Испод Новаковића кућа има место од старине звано Кућерине. Ту је било за време Турака Старо село звано. Ту биле велике шумурине, когод у Срему; ту бежали стари Ненадовићи. На месту где је била кула, кад су копали темеље за куће, наилазили на кости људске; камен очишћен, уништен. Ту је било гробље, или битка нека. Налазили много кремења од пушака „кремењара”, и меткове од олова, оловне кугле као врапчија јаја, са петељчицом озгор.

Деда Исаила Глувчевића (60 год.), Максим, слушао од старих да је село имало свега 12 кућа у Карађорђево време. У старој кући Глувчевића Исаило нашао копље катанско, на тавану. Било је некад у вајату на дивани, па кад растурили дрвене вајате (од тесаних брвана), онда копље склонили на таван од куће. Копље је Исаилов ујак Панта наследио од прађеда, и тако је чувано у вајату и тој старој кући. У Исаиловог деде по мајци, Максима, „било 12 пиштоља кремењара” из турског времена („остали су били на Мишару”). Били сребрњаци и прости. Овде знају за поп Луку да је на Мишару био рањен: „испао из Јеленачке шуме” (Јеленча).

Преслава села Спасовдан. Од старине била на Кулини, у Средњем брду, па пренета код школе од истеривања Турака. То место код Кулине назива се и сада Састанак.

Број становника у Крнулама је 1787 а домаћинства 322 (1948).

Фамилије (порекло)

Ђинића мала:

Мијаиловићи (1 к., Никољдан). Живорадов деда Васа из Босне, пре око 70-80 година; кад се делила утрина, добио место.

Рашићи (4 к., Никољдан). Све куће у Подрумљу, до џаде, помакли се уз исту греду. Стари.

Ивановићи (1 к., Ђурђиц). Из Скупљена пре 6 година учитељ Света дошао, овде седи, ту ожењен, а служба у варошици.

Ђурђевићи (5 к., Никољдан). 3 к., ниже, у Ђинића мали, 2 к., горе, навише се помакли. Порекло непознато. У Ђинића мали „кумпанија”, Цигани, све једна кућа до друге: „у камари су сви” Говоре румунски.

Тодоровићи (1 к., Аранђеловдан). Порекло непознато.

Станојевићи (4 к., Јовањдан), Кашичари, музиканти. Насељени пре око 100 година, из Каменице Шабачке (преко Драгиња).

Бимбашићи (3 к., Аранђеловдан). Две куће из Свилеуве, пре 100 година, а 1 к. од пре 29 год.

Маринковићи (7 к., Аранђеловдан 4 к., а остали Јовањдан или Петковачу славе мењају славе). Из Каменице шабачке, кад су се досељавали и други. У млађем гробљу, до друма, се сарањују. Даље, сељаци у Ђинића мали:

Савковићи (2 к., Никољдан). Стари.

Арнаутовићи (1 к., Јовањдан). Од Арнаутлука, некад са стоком на зимовање долазили.

Станишићи (10 к., Никољдан). Стари.

Перићи (1 к., Степањдан). Досељени, не зна се одакле.

Кнежевићи (7 к., Томиндан). Њихова старина из Црне Горе Црногорци, до- сељени у Карађорђево време.

Гајићи I (1 к., Јовањдан). Из Бадање Дојне дошао Михаило жени у кућу, у Петровиће.

Гајићи II (1к., Ђурђиц). Доведен из Матијевца 1920. године, довела га мати; усинио га Спасоје Ђинић.

Ђинићи (3 к., Никољдан). Борисављев (51 год.) чукунђед Ранко „Црни” доселио се „од Сјенице”. Отац Драгољуб причао Борисаву како је ђед носио пиштоље, силав неки имао. Отуд донео презиме.

Павловићи ( 4 к., Никољдан). Не знају порекло.

Јаковљевићи I (1 к., Никољдан). Стари.

Ђурић Светислав (1 к., Ђурђевдан по оцу, а Никољдан, по жени). Из Пецке пре 28 година, жени у кућу, у Јаковљевиће.

Радосављевићи (8 к., Никољдан). 1 к., у Ђинића, 7 к., у Лазића мали. Стара фамилија.

Максимовић Цветин (1 к., Ђурђиц). Пре 8 година, из Лоптања подгорског.

Мирковићи (3 к., Ђурђевдан). Непознато порекло.

Новаковићи (10 к., Тривуњдан). 4 к., у Ђинића мали, 6 к., у Средњем Брду. Од старине овде.

Павловићи II (1 к., Никољдан, по баби и по оцу). Из Каоне дошао жени у кућу, у Радовиће, пре 8 година.

Петровићи I (5 к., Јовањдан). Стари њихови су из Далмације. Неки „бели Петар” доселио, имао свега три сина, од којих су сад праунуци, пре више од 110 година. Ово презиме од два сина.

Петровићи II (1 к., Ђурђевдан по оцу, а по баби, Никољдан). Из Каоне, 1917 год., у Качаревиће.

Леонтићи (5 к., Јовањдан). Ови су такође од „белог Петра”, из Далмације, од трећег сина његовог.

Ружићи (1 к., Ђурђиц). Обрад из Белотића 1902. дошао, служио, оженио се и закућио.

Aдамовићи (1 к., Никољдан). Можда су стари.

Дабићи (1 к., Ђурђиц). Из „прека” дошао Јоца ковач, пре 60 година.

Аксентијевићи (1 к., Никољдан). Из Беле Реке, од Цера пре 40 година дошао жени у кућу, у Адамовиће.

Рутоњићи (4 к., Никољдан). „Неки Рутоња туден се населио, давно, пре 200 година.”

Топаловића мала:

Радовићи (27 к., Никољдан) 26 к. овде, 1 к. у Лазића мали. Црногорци су, преко 150 година овде.

Топаловићи (14 к., Никољдан). Из Херцеговине, преко 150 година овде. Илијиног (46 год.) чукундеда Марка и његовог брата Ранка доселио их отац; Станоје, „прађед” (био „белег” овде код школе из 1777. године).

Јовановићи ( 1 к., Никољдан). Ђока, деда Радовану, био Бошњак зидар, пре 80 година дошао.

Арсеновићи (4 к., Јовањдан). 3 к., у Средњем Брду, 1 к., овде. Ладомир, пранђед данашњих, служио и закућио дошао однекуд пре 100 година.

Гајићи III (1 к., Тривуњдан, слава његове бабе, таште од Новаковића, а и Калистрат, по ташти). Из Пејиновића пре 8 година.

Инђићи (7 к., Аранђеловдан). Љубомиров (53 год.) прачукундед Ранко из Срема, од Инђије. Имају фамилију тамо.

Поповићи (1 к., Степањдан). Радоје из Ужица, жени на имање у Топаловиће, пре 35 година.

Павловићи III (1 к., Никољдан). Из Матијевца, пре 15 година. Служио па остао на мало земље и кућице; добио земљу од Живојина Радовића, па ће и његову славу узети Никољдан.

Урошевићи (4 к., Никољдан). Панта из Босне, пре 80 година. (Седморо онда пребегло).

Гачићи (1 к., Аранђеловдан). Из Заблаћа, пре 25 година. Купио земљу од Радовића.

Глувчевићи (3 к., Никољдан). Исаилов (60 год.) отац Љубинко из Румске, од Грујића, доведен 1880. године у Глувчевиће. Стари Глувчевићи, изумрли по мушкој линији, из Херцеговине дошли. Исаилов деда по мајци (Иконији) је Максим, рођен 1837., а погинуо 1876. у рату; Максимов отац је Петар, а Петров отац Никола; он дошао из Херцеговине, избегао од Турака. У старој кући Глувчевића Исаило нашао копље катанско. Од Исаиловог оца Љубинка, од друге жене из Јаловика, од Радовановића, су оне друге две куће Глувчевића.

Велимировићи (1 к., Аранђеловдан). Миленко из Куница, од Ваљева (до Поћуте), 1920. године жени у кућу, у Глувчевиће.

Аврамовићи (4 к., Јовањдан). Бошњаци су, деда Јеврем пре 80 година дошао.

Мала Средње Брдо:

Матићи (1 к., Ђурђиц). Из Риђака, пре 80 година. Светозаров отац Владимир донет од четири године, посињен у Мирковиће. Владимиров деда поп Маринко, у Риђакама.

Јагодићи (7 к., Ђурђиц). 5 к., овде, 2 к., у Лазића мали. Миланов (61 год.) деда Вук са пранбабом Јагодом из Јадра дошао.

Пантелићи (6 к., Никољдан). Домороци. Фамилија са Ненадовићима.

Лазића мала:

Глигорићи (6 к., Ђурђевдан). Стари.

Иванковићи (1 к.). 6 овде, 1 к. у Вулетића мали. Најстарија фамилија.

Лазићи (15 к., Ђурђевдан). Стари.

Антоновићи (1 к., Ђурђевдан). Ката из Козарице, а муж пок. Матија (има децу), из Славоније, пре 30 година као дечко, преко Шапца, као тишлер, дошао.

Косанићи (1 к., Ђурђевдан). Стара фамилија.

Јаковљевићи II (5 к., Пантелијиндан). Пранђед Илија као терзија дошао однекуд.

Спасојевићи I (7 к., Никољдан). Досељени, непознато одакле.

Спасојевићи II (1 к., Ђурђиц). Непознато одакле су.

Протићи (2 к., 1 к. очеву славу Никољдан, друга држи старчеву славу, Ђурђиц). Из Брдарице, пре 25 година.

Филиповићи (3 к., Ђурђиц). Непознато.

Милићевићи (1 к., Ђурђиц). Не знају порекло.

Остојићи (1 к.). Баба Јелена из Лојаница, од Остојића по мужу, 1920. (сама).

Грујичићи (1 к., Јовањдан). Из Великог Бошњака, пре 60 година.

Глишићи ( 4 к., Ђурђевдан). Не знају порекло.

Акимова Живка (1 к.). Она из Јаловика, презиме по мужу, Русу Павлу, 1919, од Врангелове армије.

Митровићи (2 к., Јовањдан). Милорадов отац Јеротије из Осечине (ваљеваске), пре 70 година, купио имање.

Чобићи (2 к., Аранђеловдан). Не знају порекло.

Степановићи (1 к., Ђурђиц). Из Бадовинаца, из Мачве. Милошев (75 год.) деда Велимир, био опанчар у Шапцу, па дошао овде на бабино имање, оженио се баба Шујом пре више од 110 година. Баба била удовица, мужа јој Турци убили. Она бежала од Турака у Јаругу.

Вулетића мала (од Гробља):

Ђурићи (3 к., Тривуњдан). Њихов деда Павле из Брдарице, пре 100 година, од Настића – Тодића.

Илићи (6 к., Ђурђевдан). Од старине.

Крстићи (2 к., Ђурђевдан). Не зна се да су досељени.

Јоксимовићи (2 к., Ђурђиц). Стари.

Малешевићи (9 к., Ђурђиц). 8 к. овде, 1 к. у Средњем Брду. Имају фамилију у Варној и у Голој Глави.Неки Малеш дошао.

Трифуновићи (1 к., Ђурђиц). Непознато порекло.

Петровићи III (1 к., Аранђеловдан). Владисављев деда Иван из Бадање Доње, пре 100 година.

Ненадовићи (9 к., Никољдан). Живков (69 год.) отац Јелесија, деда Павле, прадеда Ненад; он био домородац, био ту под Турцима, звали се Пантелићи (вид. Средње Брдо, тамо Пантелићи).

Сремчићи (1 к., Никољдан). Из Срема дошао Ненадов отац пре 100 година. — Павловићи IV (6 к., Ђурђиц). Стари.

Вулетићи (23 к., Лазаровдан). 5 к. у Лазића мали, на старини, 18 к. у Вулетића мали. Старином су Црногорци. Од њих су Јованићи.

Савићи (1 к., Лазаровдан слава на имање, а по оцу св. Никола). Милорад дошао од Ниша, из села Семче, пре 10 година, као циглар.

Лекића мала:

Лекићи (13 к., Ђурђевдан). 6 к. у Вулетића мали, 7 к. у Лекића мали. Дамјанов (36 год.) чукундеда Станоје, а Станојев отац или деда дошао из Црне Горе.

Јовановићи (4 к., Лазаровдан). Фамилија са Вулетићима одвојили се по баби Јовани.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 145-150), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Порекло презимена, село Кујавица (Владимирци)

Порекло становништва села Кујавица, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

У селу су две мале: Радукића мала са запада, према Вучевици и Грујића мала на истоку, према Предворици.

Горњи делови обе мале пењу се на површ од 125 m, доњи делови силазе на десну страну долине Добраве. Умка је најистакнутији део косе изнад села, кота 144 га, више језерске терасе (београдске). Умка је површ београдске фазе 145-150 га, испод темена брда од 160 m. Гробљански поток усечен сав у језерским песковима — модрим, плавкасто-зеленкасто-жућкастим; тањи слојеви, затим дебљи. Веома фини — скоро као пепео, са траговима мусковита; доле, на дну јаруге — код најниже „Пескане”, на десној страни јаруге, у модроме песку најфинијем, ситнозрнастом, ретке интеркалације крупнозрних кварцних пескова; горе, више, у песку конкреција! – Све до врха, до под само гробље (110 m) хоризонтални слојеви песка, навише и са конкрецијама.

Испод гробља, у Грујића мали, има извор звани „Кујавица”. Од њега потиче река Кујавчица. Улива се у Добраву. Ту су окна, четири свега: једно окно највише је сама Кујавица извор, друго окно, у ливади Милинка Јанковића, треће окно у ,Делаву” (шума је ова — јовина), између Матије Нинковића и Михаила Даничића; четврто окно, у ливади Милана Грујића. Од њих река Кујавчица. Утиче у Добраву код Гачине ћуприје (Гача у Трбушцу) и бивше воденице „Куруља”, на Кујавчици, на предворичком атару. Окна су топла — зими жене босе перу кошуље. Кад им озебу руке — оне их турају у врела. У окнима, док нису била оволико засута, било много „штука” (и од 1 m дужине). Мотку од 5 m спуштају и сада, па нема дна. Ту, у „Јелаву”, земља црна. То је прави тресет. У „Јелаву” је овде „врано блато” — исто тако добро као и у Ковиљачи.

Испод Умке избија Мали поток — ка Предворици; Велики Поток се с десне стране саставља са овим. На супротној — јужној страни Умке, поток Змајевац избија и иде у Млакву.

Село има око 15 долапа на Добрави (сви на једној страни, изузев два). Најстарији долап Петронија Радукића, од пре 55 година; показивао им неки Бугарин како треба земљу да исеку, јаруге да дигну; долап већ били направили. Било је „Бугара” на Мишару, држали „баштованију” па отуда долазили и овамо. Ђурића Василија и Алексе, у Жабарима – долап, први овде, њега подигли Бугари. Онда Петроније Радукић отишао у Ђуриће, погодио Јову Бугарина да и њему покаже како треба. (Долазили Бугари прво овамо у печалбу. Доцније се и населили). Овдашњи долапи сви на „сланицу”. Овде је ниско земљиште, зато је „коло” мање, два и по до четири метра; а за кове треба веће „коло”. Од „воденог кола” — на изливу сланица, одводе са благим нагибом према башти дашчани „левкови”, преко сова, на главне, јаруге”, из којих вода, преко споредних, истиче у „лешке”, на поједине „суре”. Осим 15 долапа на Добрави, и на Кујавици има 8 долапа са вирова, из окана заливају.

Гробље сеоско је на супротној страни од Умке, над долином Добраве, код истакнуте мале коте 110 m. Има неколико врло старих споменика — не могу да се прочитају. Можда старословенски (натписи). Код Умке има старих споменика, два до три, не могу да се прочитају. Има два белега — један из времена књаза Милоша, други некоме војнику погинулом на Бијељини 1876. Више Умке, ка Скупљену, има споменик звани Грчки гроб — камени споменик без натписа, окренут истоку, са траговима места за натпис. Откако се памти тако се зове. Више Грујића мале, у плацу кућном Радосава Стојадиновића, има „белег” један и по метар висок — не може да се прочита.

Преслава је Спасовдан (први дан). Осим тога и за Трнову Петку (масла када се свете). На Умци су скупови о сеоским празницима.

У Кујавици 68 кућа и 378 становника по подацима Месног одбора 1947. године. Сад 71 кућа (1948).

Радукића мала (почев од потока Тополуше):

Мијаиловићи (1 к., Степањдан). Чедомиров (55 год.) деда Обрад из Јаутине. Даље не зна. Чедомирова кућа на искрајку према Вучевици, сликана са површи, са места званог Крчевине.

Влајковићи (7 к., Аранђеловдан). Живадинов (19 год.) прадеда, а Витомиров (43 год.) деда, Димитрије. Не знају даље порекло — нису чули да су досељени. Староседеоци.

Никићи (1 к., Јовањдан). Стара фамилија. Стојанов (39 год.) прадеда био „буљбаша”. Заборавили му име. Био велика власт — четовођа. Његова наређења слушали без поговора. Морало је бити за кнеза Милоша. Деда Иван Стојадиновић (живео 93 године, умро пре 37 година) запамтио га пре 110 година. Буљубаша можда око 1838. године (?). „Били у време турске владе опасни људи” — „кад оде капетану, одма’ веша човека” — (било у добa капетана).

Обреновићи (2 к., Јовањдан). Димитријев (30 год.) деда Миливој — из Јаловика, на женино имање у Милосављевиће, пре 60 година. (Има их Обреновића и сад, велика фамилија у Јаловику).

Јанковићи I (9 к., Јовањдан). У Радукића мали 3 к., у Грујића мали 6 к. Ивков (50 год.) деда Драгић — даље порекло не знају.

Јанковићи II (1 к. Степањдан). У Грујића мали. Борисављев деда Станко дошао у Јанковиће I, уз мајку преудату, не зна се одакле.

Радукићи I (6 к., Јовањдан). Радованов (26 год.) прадеда Живко — не знају да ли су род са Радукићима у Румској.

Радукићи II (2 к., Игњатије). Радованов (63 год.) деда Сима — доселио из Босне, призетио се у Радукиће, по њима презиме.

Гаврићи ( 1 к., Никољдан). Илија (80 година стар) — из Козариде (срез Посавотамнавски) — дошао жени у кућу у Радукиће II, пре 60 година (има у Козарици велика фамилија). Илија, прадеда Војислава (30 год.).

Николићи (1 к., Јовањдан). Не памте да су досељени. Живорадов (47 год.) дед Маринко – даље не знају. „Нема нас више да се роди. Роди се, па умре!”

Новаковићи (3 к., Јовањдан). Живков деда Макевија доселио из Слепчевића, од Карића, пре 80 година (има их и сад тамо). Деда Макевија служио у селу, дало му село мало утрине и населио се.

Млађеновићи ( 1 к., Степањдан). Млађеновићи стара фамилија. Милорадов (68 год.) отац Никола. Он се призетио у Млађеновиће, па ово његова деца. Од Николиног оца досељени, не знају одакле.

Стојадиновићи (16 к., Степањдан). 3 к. овде у Радукића мали, 13 к. у Грујића мали — само их пут раставља. Живанов (51 год.) чукундеда Стојадин — не знају порекло.

Станковићи (3 к., Аранђеловдан). Домороци. Новаков (50 год.) прадеда Јаков — даље не знају.

Алексић Душан (1 к., Аранђеловдан — по жени а очева слава Јовањдан). Из Велике Врањске, у Станковиће, на женино имање 1928.

Игњатовићи (1 к., Степањдан). Нинко 1918. из Метлића, жени у кућу, прво Станковиће, па отеран, и сам за себе кућио.

Грујића мала. Ту већина породица Јовањштаци.

Шарићи (1 к., Степањдан, женска слава, а „била Јовањдан” — не држи очеву славу, већ само на имање). Цветин из Предворице, пре 40 година (има велику фамилију у Предворици).

Грујићи (8 к., Јовањдан). Стародревни по традицији. Миланов (66 год.) чукундеда Груја, а Грујина браћа Нинко и Стојан.

Божићи (3 к., Јовањдан). Стари. Милутинов (55 год) деда Милош – не знају даље порекло.

Нинковићи (3 к., Јовањдан) 2 к. у Грујића мали, 1 к. у Радукића мали. Стари. Од Нинка, брата Грује и Стојана. Живели у Грујића мали сви, где су и сад Грујићи.

Стојановићи (2 к., Јовањдан). Стари. Од Стојана, брата Грује и Нинка.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 65-68), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

Порекло презимена, село Матијевац (Владимирци)

Порекло становништва села Матијевац, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село се дели на мале. Преко Долине до Ваљевске џаде је Рустин или Шевића мала или Дуга мала (зато што је низ џаду), до половине, идући од Ваљева до Шевића каване; а од половине зове се, дуж џаде, мала Котлина; с ове стране Тавгића реке, до виса и гробља на рту, зове се Гајића мала, а преко виса до Вишњеве реке зове се Забрдица; а све село с ове стране Вишњеве реке зове се Шеварице. Вишњица река и Тавтића река састају се на месту Кућерине оне у средореку. Кад су Турци владали, ту биле куће Пантелића лојаничких. Они и сад зову то место „Бабине куће”. Више њих је, на темену средоречја, мала Забрдица, са гробљем у Матијевцу. Ту Матијевац прелази обе реке и има куће све до ваљевске џаде ушорене, а с оне стране допиру његове куће и до поцерске џаде где имају и друго гробље. Село држи између две џаде. Матијевац се звао до пре око 60 година у народу Муратовац, тај део села између Вишњице и Ваљевске џаде; а између Вишњице и Добраве, до поцерске џаде, звало се Шеварице сада мала Матијевца.

Границе атара: спрам Лојаница „Ива” (ту био гроб на међи); спрам Заблаћа „Доља” (поток) од Жарка Стефановића куће; спрам Накучана Њиваши (тако се зову градине, њиве); према Пејиновићу је Стројица; према Белотићу: Прелози, Гајеви, Дусић до џаде; спрам Крнула: пут Старинак (ово стара џада, пре ваљевске џаде); спрам Владимираца Церови поток и Долина. Од Матијевца за Белотић „колником” се допире до Дојне мале белотићке, где прве куће Торничана темена косе.

Тадија Ђуровић (умро 1936. у 92. години старости) причао да се село звало Муртовац по неком Турчину Мурату, субаши, који купио порезу.Тај Мурат седео у Пишталама. То се односи на неког доцнијег Мурата, јер се село звало Муратовац пре 1718. После прозвано Матијевац по неком капетану Матији, из времена кад се створио срез, и кад се разграничавало село.

У мали Шеварице, цела греда више Равњака садржи изворе и крш их има; испод гробља између Вишњице и Тавтића реке је извор Пескуша; Зминовац је на истој греди; Лазин извор, па Бојин извор итд., све у „бедему”. Воденица је код Бојића јаза на Вишњевој реци (са три камена), сва је од дрвета, покривена даском. Код школе и Месног одбора у долиници Врбљака јесте бунар, озидан каменом; вода отиче са врха бунара, а он дубок преко 4 m. То место звано Водица, (у Лојаницама, кад су пре две године пресушили бунари, онда одавде вукли воду). Долиница Водица код Месног одбора је плитко усечена у леву страну долине, дно јој је у нивоу равнице реке Вишњице. У Шеварицама има још бунар испод Бојића кућа, где су сада (раније били у Пишталама). Зове се Карановац. Ту су биле куће фамилије Карића (изумрлих).

У Шеварицма на два места мајдан песка пескане: поред главног пута, попречног сеоског од ваљевске џаде на поцерску џаду, и на греди између Вишњице и Тавтића реке.

Заселак Шеварице имао до пре 65 година засебан „Потес” где је обрађивана земља сва била сконцентрисана на једном месту; потес се затварао капијом на потеском путу; старешина овог засеока држао кључ од капије за потес. Ко је хтео изјутра да пође на рад, чекао да се капија отвори. Кад сви усеви буду покупљени, жито пожњевено, кукуруз обран итд., онда је потес био отворен за стоку. Кад се посаде нови усеви, онда се опет затварао. У потес се није могло ући друкчије до кроз капију на потеском путу, слично као и у Срему што су шумама капије. Капија била окована све ексерима да се не може одсећи секиром. А диреци били дебели од 10 цоли, у четврт. Ту сејана сва храна, сваки је имао своју њиву у потесу све до Лојаница поља. Осим потеса други делови атара Шеварица били: Гајеви, Сремчеви забрани (по Мирковића надимку јер су из Срема) итд.

Близу Водице, „на Пиштале”, код Месног одбора и школе, налази се место звано Маџарско гробље. Сам пут просеца гробље. Ту, у „градини” (њиви ограђеној од пута) Владимира Шарчевића, споменик од белог кречњака од Јазовника из 1778, висине 127 сm, ширине у доњем делу 72 сm а у горњем 54 па 40 сm а дебљине 18 сm. Стајао усправно до пре две-три године, крај пута. Била ту још два мања споменика. Под Маџарским гробљем место где је Боја живео зове се Кућерине старо село опустело од куге. Стари причали: Бојина кућа била у Пишталама. Ударила чума. Ћерка му умрла, са талирима је саранио. Имао 200 кошница. Сви изумрли, осим само колико да се одржи племе, па се преселили до Њиваша, више извора Карановца пре 200 година ту ископао воду неки Каран. Испод Тодоровића кућа, испод гробља до реке Тавтића, такође има место Кућерине.

Још сада у селу, у обе мале, има по једна кућа „шиљкача”, само не више под даском већ под црепом са високим кровом; једна у Бојића мали, у засеоку Шеварице, друга у „оној” мали, у Обрада Стефановића, на путу од одбора идући џади и Владимирцима.

Преслава сеоска на Младу недељу, на месту званом Водица. На Ђурђевдан поп свештао масло (пред Месним одбором, под дрветом „границом”). Уочи Ђурђевдана, уочи заветине, сељаци, само мушкиње, више младићи, носе украдену уставу из другог атара, па ако може и из другог среза.

Преко реке Вишњице у месту званом Равњаци, у равници око пола километра широкој, где су ливаде, има место звано Нишан. Ту је грудобран уз реку висок неколико метара; служио је за гађање! Ту о Божићу, врши се на први дан после ручка који пада изјутра, трка на коњима цело село; долазе и из других села такође, из Пејиновића и других, и на пола километра и нешто више (око 700 m) трче ка Нишану и узлећу уз њега узбрдо, не могу да се зауставе. Сељаци се сами поравњају, неко од сељака командује полазак трке, и на бедему ту чекају победнике; учествују и дечаци а некад и старији од 50 година. У свим селима има таквих трка негде на џади. 0 свадби се тркају с колима (обично се испретурају на путу). У Матијевцу фудбалски тим „Ударник” основан 1948. Капитен је Радован Васиљвић, секретар Месног одбора.

Број домова у селу је 218 а становника 1035.

Порекло фамилија. По причању, цело село је досељено, изузев Бојића, Глигорића, такође Миловановића.

Шеварице мала:

Стефановићи (6 к., Јовањдан). Стари надимак Дивљаковићи. Од њих био Јанко Дивљак, хајдук. Доселили се, не знају одакле.

Бојићи I (5 к., Јовањдан). Митров (78 год.) предак, можда прадеда, Боја, из Пиштала, тај о коме стари причали да се није бојао Турака.

Бојићи II (3 к., Лучиндан). Петров отац Недељко дошао из Липолиста, из Мачве, ушао у кућу Митрова оца Мијаила Матији за ћерку, од Бојића .

Марковићи (1 к., Ђурђиц). Досељени, не знају одакле. Очеви и дедови на истом месту.

Васиљевићи (6 к., Ђурђевдан). Радованов (26 год.) чукундед Васиљ. Надимак им Рудничани досељени од Рудника, из села Горњи Бранетић, око Прањана Равна Гора. Радовановог прадеде Ивана сестра била Љубица, кнеза Милоша жена. Доселила се браћа Иван, Јован, Милан и Јелесија четири брата отацВасиљ био већ умро. Њихова сестра била Љубица, не знају да ли рођена или од стрица. Купили овде имање, звано место Башчина сељаци их прогањали па Иван ишао кнезу Милошу у Крагујевац да се жали лично, код зета, и донео писмо, наредбу команданту шабачке нахије. Од Милана остала само женска чељад.

Јевтићи (1 к., Јовањдан) прешли из мале Котлине. Отац Миланов ушао жени у кућу, у Кариће изумрле.

Мирковићи (7 к., Стевањдан). Надимак им Сремци, по њима Сремчеви забрани близу шеваричког гробља. Тамо сада градина (ограђена њива). Петронијев (49 год.) деда био Паја, а њихови преци дошли из Срема.

Миловановићи (1 к., Јовањдан). Стари, од пре 200 година увек само једна кућа.

Димитрићи (9 к., Јовањдан). Иста фамилија са Миловановићима, стари.

Павловићи (1 к., Јовањдан). Фамилија са Миловановићима и Димитрићима. Била три брата рођена Павле, Милован и Димитрије. Не зна се одакле су дошли.

Шарчевићи (25к., Никољдан). 24 к. овде, 1 к. у Рустину мали. Младенов (70 год.) и Ладомиров (70 год.) прадеда Павле, а Милованов (51 год.) прадеда Павлов брат. Павле се оженио у осамдесетој години и добио три сина: Милована, Ђорђа и Јанка. Милован није имао мушке деце, довео од свасти мушко дете Марка, из фамилије Маринковића из Волујца.

Маринковићи (2 к., Никољдан) од доведеног детета из Волујца. Павлов отац био шарена образа, зато се прозвали Шарчевићи.

Јовићи (9 к., Никољдан). Они такође Шарчевићи били фамилија, до скоро се нису узимали (до пре 50 год.).

Глигорићи (13 к., Никољдан). 12 к. овде, 1 к. у Рустину. Станков (председника Месног одбора, 38 год.) прачукундеда Јаков, а Јаковљев отац Глигорије, умро 1878. Били на месту званом Чекар, у равници Вишњице у месту Црне Баре; одатле у Старекуће доЛојаница, па отуда овамо, у Шеварице. На Чекару били кад био Боја на Пишталама.

Вуковићи (2к., Никољдан). Петров (42 год.) чукундеда Вук од Црне Горе дошао.

Аврамовићи ( 1 к., Никољдан). Милорад из Синошевића пре око 20 година купио земљу од Боже Шарчевића; прву кућу наместио до самог пута, баш где је било Маџарско гробље. После изместио због гробља (умрли му жена и дете), пребацио у истом кућном плацу за 20-30 метара ван гробља. Изумрли Карићи славили Јовањдан.

Мала Водице:

Тривуновићи (10 к., Јовањдан). 4 к,. овде, 5 к. у Котлини, 1 к. у Гајића мали. У Гајића мали једна слава Јовањдан а друга Мратиндан, по жени. Старо место им било у Котлини одозго сишли на имање.

Миловановићи-Ћесаровићи (8 к., Јовањдан). 3 к. овде, 5 к. у Котлини где им старо место било. Носио неко сашивену торбу за паре, ћесу, о врату, по томе Ћесаровићи. Овде од турског времена.

Забрдица мала:

Јездимировићи (4 к., Јовањдан). досељени, не знају одакле.

Томићи (2 к., Јовањдан). Досељени, не знају одакле.

Живковићи (2 к., Јовањдан). Досељени не знају одакле.

Вилиповићи (5 к., Јовањдан). Из села Гуњака Подгорина, пре 130 година дошли, кад били Турци.

Вилиповић Мијаило (1 к., Јовањдан). Из истог села као предњи пре 20 година дошао.

Ивановићи (1 к., Јовањдан). Досељени, незнају одакле.

Неговановићи (1 к., Јовањдан). „Стародревни”. У турско време имали 60 коња и једно ждребе рогато.

Гајића мала:

Гајићи (5 к., Ђурђиц). Они су стародревни. Био неки Стеван, имао седам синова за време Турака. Били то: Гаја, Васиљ, Ђурица, Мијаило они имали децу, а три сина без деце. Стевана убили Турци код крнулске школе садашње. Имао 60 говеда које био украо од Турака. Једно је јуне остало у спавању, он пришао јунету, ударио га, оно мукнуло, а он да побегне, али га Турчин убије. Тако причали стари. Турчин га погодио у крста и пети дан умро. Споменик му подигли на путу више гробља Пескуше, између два рата, а за време окупације 1942. кмет наредио да се баци у бару на истом путу код брестова. На споменику сликана пушка. Прамђед Гаја био ајдук, тукао Турке, убијао. Милутинов (61 год.) прамђед Гаја, а чукунђед Стеван.

Васиљевићи (6 к., Ђурђиц) су од Василија, Гајиног брата, у истој мали.

Мијаиловићи (7 к.) од Мијаила, другог брата Гајиног, 6 к. у Рустин мали а 1 к. у Котлини. Надимак им је Шевићи.

Поповићи (5 к., Мратиндан). Поп из Црниљева шабачког, за време Турака се ту доселио и остао.

Марковићи (2 к., Јовањдан). Досељени, не зна се одакле.

Тодоровићи (3 к., Аранђеловдан). Из села Плужац, од Подгорине, за време Турака се доселили Младен, Тодор и Симеун.

Младеновићи ( 8 к.) од Младена. 7 к. у Шевића мали, а 1 к. у мали Котлини.

Симеуновићи (7 к.) од Симеуна, у Шевића мали. Све три фамилије једног порекла.

Урошевићи ( 9 к., Јовањдан). 1 к. у Забрдици, 3 к. у Гајића мали и 5 к. у мали Котлини. Досељени, не знају одакле.

Симић Љубисав (1 к., Јовањдан). Из Босне дошао деда Голуб као мајстор ковач. Памти се да је нека прабаба Дева носила зубун босански и прегачу од вуне, јаку ко ћилим, 1876.

Ружић Степан (1 к., Ђурђиц, а по имању материном, Аранђеловдан). Имање материно од Тодоровића имовине. Из Белотића, пре 60 година.

Мала Котлина осим споменутих:

Нинковићи-Арсеновићи (2 к., Јовањдан). Стародревни.

Стевановићи (3 к., Јовањдан). Од старине овде. Обрад од њих још има кућу шиљкару.

Јевтићи (5 к., Јовањдан). Досељени, не знају порекло.

Петровићи (4 к., Јовањдан). Фамилија са Јевтићима. Петар и Јевта били браћа.

Илићи (4 к., Јовањдан). Не знају порекло.

Аксентићи (8 к., Јовањдан). 4 к., у овој мали, 4 к. у Рустину.

Шевића мала или Дуга мала, у старини звана Рустин (место звано, земљиште):

Јеремићи (1 к., Мратиндан). Светозар дошао 1907. из Срема, мати га донела.

Бастићи- Поповићи ( 1 к., Нова Година Василије). Аћим дошао из Лике 1920. у Вукошић, а 1925. купио 10 ари земље, овде пинтер (два његова сина у Шапцу, а 1 син, Милан Поповић у Церовцу).

Ранковићи (2 к., Ђурђевдан). Њихов ђед Ранко доселио се кад село било у шуми, нашао у шуми шупљи храст и ту се населио. Ту у Рустину све шума била. После крај храста саградили кућу, колебу од сламе, земуницу, па брвнару, а сад кућа зидана од ћерпића.

Гајић Драгиња (1 к., Алипмије). Из Метлића 1941. муж дошао, као кафеџија на друму.

Инђић Добросав (1 к., Ђурђиц). Његова мати Живка из Крнула, родила га ванбрачно, па на материно удовичко презиме, пре 42 године. Отац његов Милош Ћурчић изумрла фамилија.

Новаковић Мирко звани Барањац (1 к., Илиндан). Доселио се као ковач, на друму је 1925.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 111-116), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић



Последнее изменение этой страницы: 2016-06-07; просмотров: 87; Нарушение авторского права страницы; Мы поможем в написании вашей работы!

infopedia.su Все материалы представленные на сайте исключительно с целью ознакомления читателями и не преследуют коммерческих целей или нарушение авторских прав. Обратная связь - 54.234.191.202 (0.014 с.)