Порекло презимена, варош Владимирци

Порекло становништва вароши Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

„Међа” или „граница” атара села и варошице Владимираца: према Лојаницама иде скроз „друмом” Шабац – Ваљево, „насипом”, почев од Липовице (176 m), па Споменик; лојаничка мејана код Дудића више Долине (раскрсница); Долина, седло у темену косе на пролазу друма; Церје, на граници Великог Поља које у атару Крнула; према Крнулама: Велико поље, Церов поток, а Пенаву пресеца, па поред Смрдана, код Радовића крнулских (осећа се сумпор, слаба вода, извор ограђен са 4 дирека, а около даске), па на Потес и Церик, између Владимираца и Крнула, до Ровина, онда низ Ровине и после на косу између Кречане и Лубењака излази на срески пут ниже Крнула; према Бобовику пресеца на бобовичку воденицу и онда потоком Кречаном па на Раван, око саставака Ровине и Кречане (Лубењак).

Осим Смрдана који је на граници, у крнулском атару, ови су извори владимирачки: Камењак у Горњој мали, у потесу Водичног потока, Сандића извор сада зван, а раније зван Пустара, и други још неки (Алексића, Јаковљевића и Мирковића извор); у мали званој Трновац од варошице уз долиницу Ровине има око кућа Миљковаца више извора, стублина звана Бунарача и других; код Расадника један слабији, испод клена, а поред Расадника један још јачи извор. Бунари почели да се умножавају од пре 60 година. Сад скоро свака „авлија” има свој бунар. Најдубљи код Танасића, на Липовици, 24 m (црна земља, па жута и плава крижа, крижуља, после песак, и вода). На Трновцу, на темену косе дуж пута за Крнуле такође бунари преко 20 до 26 m (дубине).

У Горњој мали села Владимираца разликују се мале од којих неке називају засеоцима Кусање, Трновац, затим мала Липовица (не меовинска већ владимирачка) и Миљковаца мала.

Стари причали да су се прота Милан Илић из Владимираца и домаћин Милован Рогић гложили кад се почела да поставља варошица где ће среско место да буде. Прота хтео да то буде код споменца на месту званом Липовица, на граници атара Вла- димираца и Лојанице, а Милован овде где јесте. Прва кућа варошице, на спрат она почетак, то је био „срез”. Нема много времена од тада, свега нешто око 100 година. У варошици, у доњем делу, испод среске зграде, има велика приземна зграда са високим турским оџацима „моравског” типа. Зове се „конак”. И сад у селима овога среза, нарочито у Посавини, кад сељаци пођу у Владимирце, не кажу друкчије, ни име варошице, ни среско место или слично, већ кажу: „Идемо Конаку” Стари људи при- чају да је то зграда из турског времена (?), односно из времена одмах после I и II устанка. Зидана је у стилу јавних грађевина и конака кнез Милошева времена. Зидана је овде вероватно при постављању среског средишта, одмах иза укидања нахија и кне- жина, а увођења „окружија” и „срезова”, кад су за „сојужене кнежине Посавину и Тамнаву”, као нову административну, среску јединицу Посаво – Тамнаву, Владимирци изабрани као средиште. Онда су „конак” подигли овде да би био далеко од „цесте” „џаде” и заклоњен од турских пролазника који су још држали градове и ишли по земљи.

Јаков Вуковић из Риђака, стар 65 година, памти кад је у школи учио 1894 — 1898, да је овде била само зграда „Конака” (ту седео „капетан”) кад су владали напредњаци; осим тога две куће, Анђелка и његовог оца Гангрца, Македонаца из Велеса, у шорићу под главном улицом, с леве стране на крају, и још две кафане горе на врх главне улице обе општинске; осим тога општинска судница, стара ћерамидара где је сада дом. Тада није било амбара, дрвене магазе; Сава Тошковић, трговац из Шапца подигао га тек око 1900. године. После га купио Милијан Сандић, трговац, такође из Шапца. Млин до амбара магазе подигнут 1909. (на два пара каменова, био моторни још онда, сад таквих мотора нема). Под окупцијом била подигнута и стругара доле у потоку.

Ту где среска зграда ту „чаршија”. Пијачни дан у варошици Владимирци је уторником.

Владимирци село има 170 кућа, а варошица 30 кућа. Број становника је 1107 а број домаћинстава 295 (према попису станов- ништва 1948).

Крушик више долине на друму до Дудића, има остатке из старине; ту црепови, циглице и друго. На месту званом Долина, на друму, прича се, био је „срез”, и када су хајдуци напали на срез још за време кнеза Милоша онда га изместили у Владимирце на имање Јовића. Пре тога на Долини држао се вашар. Мати Милана и Јанка Миљковца, Ивана, рођена Алимпић, долазила ту на вашар, на Пантелијиндан; пошто је срез премештен, још неко време ту се држао на друму; ту ископао бунар Срећко Марковић из Драгијевице гонио стоку, џелепе, па ради тога, ту застајао. Код тог бунара су сад куће Алексића из овог села на месту старог среза направили куће.

Више Миљковаца кућа на раскрсници у Потесу месту званом, има место Крстови; ту неко старо гробље ту „сарањивани” у рату изгинули, а пре тога осуђеници, кривци, утопљеници. Идући од тога места ка Крнулама, ка школи, ка Смрдану, налази се владимирачко гробље. До владимирачког гробља јужно је бунар, на месту званом Црквине. Некда ту била црква (меовинска). Стара црква била брвнара северно од ове нове, била је до пре 10 година и сад камена трпеза стоји.

Сеоска преслава Самарјанска недеља четврта по Васкрсу на месту званом Водица, код Камењака, испод Горње мале. Код Камењака отицао бунар, стублина била.

У срезу у варошици „вашар” је био на Петровдан, од времена Петра I (и у Јаловику исти „вашар” слава).

Где је сад среско предузеће „Сточар” и предузеће „Повртар”, била фабрика, акционарско друштво „Светлост” основано 1942. оснивачи били из Владимираца, Шапца и околних села. Стари млин Тонковића основан 1909. (после прелазио у друге руке: Драгољуб Јеремић из Крнића и Миленко Кермес из Обреновца купили га на име свога рођака Цвеје Момчиловића) сад среско предузеће. Срески расадник основан 1901. (за воће и лозу) сад је то пољопривредна станица (за семе, приплодне бикове и др.). Ове, 1949. основана откупна станица млека и млечних производа „Млекар”, среска установа за откуп јаја и живине „Жи- винопромет”, задружна економија Месног одбора Владимирци, задружна продавница; апотека је отворена први пут око 1935. Иначе Земљорадничка задруга Месног одбора Владимирци од 1945, занатска обућарска задруга од 1947, задружни ресторан 1949, берберница од 1948. Као у седишту среза, у Владимирцима су Срески народни одбор са својим одељењима и одсецима, Срески народни суд (Срески суд овамо прешао из Шапца 1931.), среска амбуланта са бабицом, лекаром и помоћним особљем; основна школа је са два одељења, (нова зграда од 1932.), непотпу- на гимназија (са 3 разреда); Дом палих бораца, подигнут 1948, је дом културе. У месту су два адвоката.

Фамилије. Од Крушика са друма почевши: Мала, по старом звана Кусање (заселак био):

Алексићи (6 к., Никољдан). Стари.

Илићи I (4 к., Јовањдан). Из Матијевца досељени, дошао прадеда Младен, од Илића тамошњих Младен звани Ћесар, пре око 100 година.

Јаковљевићи (1 к., Никољдан). Од неког подсвојчета, рођака по женској линији; Алексић Петар га узео.

Лазићи (4 к., Прве Тројице). И они су стари.

Мала звана Клење:

Аврамовићи I (5 к., Јовањдан). Старинци. Они су од Јоцића, од Трновца, више Владимираца.

Аврамовићи II (3 к.3 Ђурђевдан). Душанов (65 год.) прадеда Аврам он се доселио из Жабара овде били рођаци по материнству (браћа од тетака), па се саставили да заједно живе, једну кућу образовали задругу. Пре око 120 до 140 година. У Жабару немају род остао сам, једини.

Живковићи (3 к., Ђурђиц). Стари прешли овде у Клење, у Горњу малу, из Трновца са среског друма варошице, пре око 100 година.

Мишићи (1 к., Илиндан). Чедин (69 год.) отац Светозар дошао и оженио се овде, не знају одакле.

Мирковићи (4 к., Јовањдан). Михаилов (71 год.) деда Милинко. Стари су.

Бошковић Милан (1 к., Никољдан, а по жени Јовањдан). Из Мрђеновца призетио се у Мирковиће, дошао пре 50 година.

Мала Липовица владимирачка (а друга је меовинска):

Ћосићи (9 к., Прве Тројице). Стари. Лазићи и Ћосићи су својта, још се својатају.

Танасићи; старо презиме Миловановићи (10 к.,Јовањдан). Стари су. Миладинов (64 год.) и Милутинов (75 год.) чукундеда Милован, а предеда Танасије.

Живковић Сава (1 к., Никољдан). Доселио се из Јаловика у Исаиловиће овде (замрли) на мираз пре 15 — 20 година.

Ђаковићи (2 к., Ђурђиц). Из Лојаница пре 50 година. Примили имање дедино. У Лојаницама иста фамилија (био неко у турско време „ђак”).

Јанковић Павле (1к., Ђурђиц). Из Лојаница пре 20 година. Био дућанџија на раскрсници, на друму код лојаничке кафане, у атару владимирачком.

Јанковић Живан (1 к., Ђурђевдан). Пре 15 година из Пејиновића. На друму и он, тишлер.

Станимировићи (4 к., Ђурђиц). Од племена Гаше одселили се још под Турцима из Трновца, код Водице.

Рогићи I (6 к., Нова Година — Василица). Домороци. Из њихове фамилије баба Рога (носила „рогу” на глави, као у источном крају Србије).

Рогићи II (2 к., Тривуњдан стара слава, по имању „Ново лето”, Василица). Милорадов (71 год.) деда Ђура дошао довела га мати „на цицу” удала се у Рогиће и он остао с матером. Из Ушћа са Саве, пре 130 година.

„Водични поток” до испод варошице, у тој, Горњој Мали:

Гашићи-Анићи (4 к., Ђурђиц). И они од Гаше, а по прабаби Ани зову се Анићи.

Гашићи-Јеремићи (10 к., Ђурђиц). 4 к. овде, 1 к. у варошици, а још 5 к. у атару варошице. И они од Гаше.

Гашићи-Јовићи I (1 к., Ђурђиц).

Јовићи II (1 к., Ђурђиц). Из Заблаћа од Поповића, призетио се Василије у Јовиће пре 80 година. Јовићи I знатни по томе што је Теодор Јовић дао плац за „срез”, кафане и целу варошицу, највећи део. Био велики газда, господарио не само у варошици него и у срезу „наређивао капетану” Сада од њега никог нема. Последњи био писар Срба погинуо, био четник.

Димитријевић Аксентије (1 к., Никољдан). Из Ћуковине пре 30 година у Јовиће, на женино имање.

Мишковаца мала:

Гашићи-Миљковци (9 к., Ђурђиц). 7 к. овде, 1 к. у Трновцу, 1 к. у варошици. Од племена Гаше које датира од пре 300 година. Стари причали: Био неки Гаша, стар момак од 36 — 37 година. Турци му наредили да се жени и да узме неку Вулетића девојку из Крнула исто тако стару, преко 30 година. ”Ајде, ти си стар момак, да узмеш стару девојку!” Узели се и Гаша изродио велико племе Гашића. Од њега већи део села сви што славе Ђурђиц. Милан Миљковац (76 год.), резервни потпуковник, свршио ратну школу у Краљеву 1890, је трећи појас данашњих Гашића. Његов отац Стојадин четврти појас. Служио за време рата у шабачкој бригади 1876, као ађутант и код Алексинца, код Шуматовца, променио презиме Миљковић, зато што у Алексинцу био још један Стојадин Р. Миљковић па „преокренуо” на „Миљковац”. Старије презиме Миљковића било Станојевићи, а најстарије Гашићи од Гаше. Пети појас деда Радован, шести прадеда Станоје, седми чукундеда Радован, осми прачукундеда Станоје, девети појас Гаша пре 270 до 300 година.

Ово је Милану Миљковцу причао деда Милован Ашковић кад је 1894. изишао из школе, а Миловану било 84 године.

Гашићи- Јаковљевићи (5 к., Ђурђиц). Из истог рода.

Гашићи-Илићи II (9 к., Ђурђиц). Исти род. Станисављев (40 год) прадеда Ристивоје умро пре 65 година у 80 години живота. Живорад звани Продан

Илић (1 к., Ђурђиц, а стара слава Ђурђевдан). Доселио се његов отац Микаило из Крнула, код Илића, узели га под своје. И у Крнулама звали се Илићи. Живорад зван Продан јер се „нису држала деца”.

Заселак Трновац (идући од југа на север ка варошици) дуж друма:

Ашковићи-Гашићи (5 к., Ђурђиц). Живадинов (43 год.) деда Милован (онај „матори Милован” што је причао о племену Гаше; родило му се дете у 64. години живота па му дао име Живко позно дете); прадеде: Ашко Миљко (Миљковци), Јаков (Јаковљевићи), Ранко (Ранковићи), а чукундеда Радован итд.

Ранковић Александар (1 к., Алимпије стара слава, а сад слава Ђурђиц на имање). Дошао из Драгојевца (на Сави, код школе им кућа) пре 24 године. Жена му била „миражџинка”.

Гашићи-Савићи (3 к., Ћурђиц). И они од Гаше.

Станојевићи-Гашићи (4 к., Ђурђиц). 3 к. овде, 1 к. у варошици. Они од Гаше.

Петронићи (1 к., Аранђеловдан). Стари.

Јоцићи 1 (3 к., Аранђеловдан). 2 к у Трновцу, 1 к. доле испод варошице у кључу, на самом савијутку (кључ је ерозионо проширење око става двеју река). Иста фамилија као и Петронићи.

Гашићи-Марјановићи звани Крпчеви (звали њиховог деда Крбац!) (1 к., Ђурђиц). Они су од Илића II, односно од Гашића. Гашићи-Ранковићи изумрли по мушком роду, узели на имање под своје Драгића Илића.

Бајин (1 к., Ђурђиц). По претку Баји, из Владимираца, од Илића III Бајиних.

Милосављевић Милорад (1 к., | Ђурђиц). Из Јаловика пре 25 година, жени у кућу, на имање.

Гашићи-Илићи II I, Бајини (2 к., Ђурђиц) И они од Гаше. Неки деда им био Баја, презивају се и Бајукићи.

Гашићи-Радојевићи 1 (2 к., Ђурђиц). И они од Гаше.

Гашићи-Живановићи (2 к., 1 Ђурђиц). И они од Гаше.

Гашићи-Јеремићи (5 к., Ђурђиц) И они од Гаше. 4 к. у варошици, 1 к. у атару врошице.

Илићи IV (2 к., Ђурђевдан). Од проте Милана Илића, рођеног у Београду. Доселио се пре 50 година. Његова деца: две куће овде, живе као сељаци, трећа кућа учитељ у Шапцу, Љуба Илић.

У варошици:

Алексић Коста (1 к., Никољдан). Касациони судија у пензији, његов отац Анђелко из Велеса, доведен од стричева Ђорђа Гангрца и Андрије, пре 80 година. Ђорђе и Андрија били трговци у Шапцу, доселили се пре око 100 година из Велеса, држали у Шапцу трговачку радњу и трговали стоком, имали пекару све било у Шапцу; после отворили филијалу у Владимирцима, па затим прешли стално у Владимирце. Извозили стоку преко Митровице у Беч и Пешту.

Костић Милан (1 к.,Цар Константин). 1 Из Лесковца пре 15 година, као дрварски трговац.

Јованић I Марјан (1 к., Лазаровдан). Пре 25 година дошао из Крнула као механџија.

Миљковац Павле (1 к., Ђурђиц). Од Миљковаца дошао овде 1941. као дућанција, сад службеник осигуравајућег друштва.

Вулетић Цветан (1 к., Лазаровдан). Из Крнула пре 10 година, као абаџија.

Васић Богољуб (1 к., Никољдан). Из Миличинице пре 3 године дошао. Син његов машин-бравар, а он катранџија.

Тошковић-Шајиновић Драга (1 к., Никољдан). Презиме Шајиновић по другом мужу који сад живи у Трепчи. Из Шапца избегли 1917. кад јој тамо кућа срушена; онда овде имала млин и дућан (продала их пре овога рата).

Илић Миросав (1 к., Илиндан). Из Волујца пре 20 година. Бивши трговац.

Јовановић Блажа (1 к., Мратиндан). Из Црне Горе 1938, као прота.

Љубисав не знају презиме, није присутан (1 к.) служитељ среског суда, из Крнула дошао 1945.

Шарчевић Живко 1 (1 к., Аранђеловдан), шнајдер. Из Меховина пре 2 године. Отац његов из Матијевца у Меховине дошао.

Јеремић Александар (1 к., Ђурђиц), прешао из села у варошицу пре 3 године (поменут напред).

Чокановић Драгослав (1 к., Никољдан). Председник среског суда, дошао 1945, има своју кућу. Из Прова, од Чокановића.

Анић Борислав (1 к.) прешао у варошицу после првог светског рата.

Станојевић Радивој (1 к.,Ђурђевдан). Из Јаловика пре 4 године као фотограф.

Поповић Матија (1 к.). Из Меовина пре 4 године, као опанчар. Има кућу.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стран 93-99), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић